Poginulim radnicima RTS u bombardovanju odata pošta

Datum objave: nedelja, 23 aprila, 2017
Objavljeno u Srbija 1999
Veličina slova: A- A+

Raadnicima Radiotelevizije Srbije (RTS), koji su u NATO bombardovanju te medijske kuće poginuli na današnji dan 1999. godine, u 14.06 sati kod spomenika „Zašto?” u Tašmajdanskom parku odata je počast polaganjem venaca i paljenjem sveća.

Odavanje počasti stradalima u bombardovanju RTS-a 1999. godine (Printskrin RTS)
Odavanje počasti stradalima u bombardovanju RTS-a 1999. godine (Printskrin RTS)

Pored članova porodica i prijatelja poginulih, polaganju venaca prisustvovali su i zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović i rukovodstvo RTS-a.

U ime porodica nastradalih radnika Milorad Medić rekao je u obraćanju okupljenima da su svetski moćnici i čelnici NATO odlučili da prvi put u istoriji ratnih sukoba bombarduju jednu medijsku kuću i proglase je za medijski cilj, iako su znali da u toj zgradi svake noći ima 150 i 160 ljudi, civila koji su obavljali svoj posao.

„Ti ljudi koji su ostavljeni na milost i nemilost „Milosrdnom anđelu”, nisu ni protiv koga ratovali, nisu nikoga ugrožavali, nisu imali pravo da se zaštite i da odu u sklonište za vreme vazdušne opasnosti”, rekao je on.

Radnici RTS-a su, kako je naglasio, ubijeni jer nisu bili zaštićeni i o njima, osim njihovih porodica niko nije brinuo, a oni koji su to mogli i po naredbi imali obavezu da to urade, nisu preduzeli ništa da zaštite ljude i tehniku, jer je „možda trebalo da bude više mrtvih zarad nečije pobede u propagandnom ratu”.

Medić je kazao da je za zločin odgovarao samo tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović i da tužilaštvo nije preduzelo nikakve druge radnje da bi se utvrdilo ko je još odgovoran za stradanje radnika.

U bombardovanju RTS-a, 23. aprila 1999. u 02.06 sati, živote je izgubilo 16 radnika te medijske kuće i, kako navodi RTS, to bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena legitimnim vojnim ciljem.

Međunarodna organizacija za ljudska prava „Hjuman rajts voč” je 2000. godine saopštila da nije bilo opravdanja za bombardovanje televizije, dok su čelnici NATO-a tvrdili da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.

Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović 2002. osuđen je na 10 godina zatvora, jer nije poštovao naređenje tadašnje Savezne vlade da ljude i tehniku izmesti iz objekata u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici.

U napadu NATO, u dva sata i šest minuta posle ponoći 23. aprila, poginuli su: Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković(27), video-mikser, Darko Stoimenovski(25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković(39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter.

U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik „Zašto?”, kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli. (Tanjug)

Sećanje na žrtve NATO bombardovanja RTS-a

Polaganjem venaca i paljenjem sveća kod spomenika „Zašto?”, noćas u 02:06, porodice, kolege i prijatelji odali su poštu radnicima Radiotelevizije Srbije poginulim u bombardovanju 1999. godine.U napadu NATO-a poginulo je 16 zaposlenih u toj medijskoj kući.

RTS navodi da je to bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena legitimnim vojnim ciljem. Međunarodna organizacija za ljudska prava „Hjuman rajts voč” je 2000. godine saopštila da nije bilo opravdanja za bombardovanje televizije.

Čelnici NATO-a su tvrdili da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak. Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović 2002. osuđen je na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje tadašnje Savezne vlade da ljude i tehniku izmesti iz objekata u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici.

U napadu NATO-a, u noći između 22. i 23. aprila, poginuli su: Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter.

U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik „Zašto?”, kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.

(Tanjug)

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Sjećanje na stradale radnike RTS-a | Jadovno 1941.

Pomen stradalim radnicima RTS: Venci i sveće žrtvama NATO

Zločin bez kazne- danas se navršava 18 godina od NATO …

Istorija bombardovanja Beograda – od đuladi do krstarećih …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top