Почињени усташки злочини остали су без казне, покајања и обележја

Још у току краткотрајног рата војске Краљевине Југославије против Сила осовине, проглашена је у Загребу Независна Држава Хрватска 10. априла 1941. године. Истог дана у хрватску метрополу умарширале су елитне немачке трупе, а грађани су им приредили величанствен дочек и одушевљено их поздрављали као ослободиоце.

Седмог дана након проглашења државне самосвојности, поглавник др. Анте Павелић, са својим високодужносницима М. Будаком, А. Артуковићем и М. Пуком, доноси „Законску одредбу за обрану народа и државе“, којом се одобравала усташама ликвидација Срба, Јевреја, Цигана и непоћудних Хрвата, иако су они били лојални поданици државе Хрватске.

Поред бројних специјалних судова који су основани за застрашивање народа, према Србима је додатно примењивана и „Законска одредба о прелазу с једне вјере на другу“. Те одредбе подржао је и Папа Пије XII – уз препоруку бискупској конференцији на Каптолу, да реч ПРАВОСЛАВЉЕ треба заменити са ШИЗМАТИЦИ, јер (граеца фидес – нулла фидес), грчка вјера није вјера! Дакле сходно таквим “препорукама“ Свете столице; православци се могу покатоличавати!

Не може се говорити о извршеним злочинима у НД Хрватској а да се мимоиђе државна званична политика која је те злочине производила, а она је била расистичка и усмерена на уништење „неаријеваца“. Геноцидна политика према српском народу у НДХ била је, несумњиво, изграђена на темељу расистичког етноцентризма „оца домовине“ Анте Старчевића још из друге половине XIX века, која се надовезала на идеју „великохрватства“ Павла Ритера Витезовића – а она траје до данас! Павелић је и од екстремних франковацапреузео, доградио и примењивао методе насиља, терора и нетолеранције према хрватско-српском заједништву – што се најречитије показало у Другом светском рату.

„Један дио Срба ћемо побити, други раселити, а остале ћемо покатоличити и претопити у Хрвате“, тако је др. Миле Будак, министар вера, слао претеће поруке Србима.

„Ово има бити земља Хрвата и никог другог, и нема те методе коју нећемо као усташе употријебити, да учинимо ову земљу хрватском и да је очистимо од Срба. Ми то не тајимо, то је политика ове државе, и то кад извршимо, извршит ћемо оно што пише у УСТАШКИМ НАЧЕЛИМА.“ (Др Милован Жанић, председник законодавног одбора НДХ.)

„Код нас нема милости. Ми знамо да велика Хрватска може опстати само ако до коријена, још у кољевци, истријебимо све оно што је Српско.“ (Андрија Артуковић)

Највећи усташки идеолог др. Младен Лорковић, подсећао је пучанство преко Радио-Загреба да наставе уништавање Срба и изван граница НД Хрватске: „Зато браћо, и дјецу вашу која се роде треба учити да мрзе Србе.“

Поглавник НДХ, др. А. Павелић је рекао својим сарадницима: „Добар усташа је онај који може својим ножем да извади мајци дијете из утробе“. (Тајм-лајф, букс, 1978-87.)

Из ових пар цитата високих усташких функционера, види се како је било решено „српско питање“ у НД Хрваткој.

На тако погубној усташкој стратегији, формирана је нова, Хрватска држава – прва после њене пропасти 1097. године, у којој, након осам и по дугих векова, више није било места за народе друге националности.

Са хапшењем, протеривањем, покрштавањем и убијањем православаца, паљевинама и оснивањем конц-логора почело је етничко чишћење на целој територији НДХ.

Ево како је Шиме Бален прокоментарисао српску трагику у својој књизи „Павелић“ – Загреб 1952.

„Павелић је у свој програм ставио нечувен задатак да физички истријеби читав један народ, српски народ, који је сачињавао једну трећину становништва његове НДХ. Масовним покољима српског народа које је проводио Павелић нема примјера у хисторији, осим можда код Атиле, Џингис Кана, или Абдул Хамида.“

Независна Држава Хрватска је била једина земља у којој је, од укупног броја њених становника, само у Јасеновцу убијено око 16% поданика српске националности.

   <Предговор>                                     <Садржај>                               <Мајска ликвидација глинских Срба 11-13 маја 1941. године>