Почело истраживање страдања Срба у Сарајеву

Само у Источном Сарајеву током рата је страдало најмање 118 малишана. – Деведесетих је у главном граду БиХ било 150.000 српских житеља, а сада их је неколико хиљада

Над несретном судбином хиљада сарајевских Срба и преко стотину хиљада изгнаних деценијама је надвијена сена „града жртве” због које су патње српског народа у том граду остале скрајнуте, а збивања у ратном Сарајеву до данас умногоме замагљена. Покушаји да се расветле страдања Срба остали су неуспешни. Сведочанства преживелих логораша из сарајевских логора или меморијали за жртве спорадично подсете на страхоте из ратних дана.

Пре некoлико дана, у склопу Дана сећања на страдалу децу Српског Сарајева (Источног Сарајева), јавност се подсетила на то да је тамо, по још увек непотпуним подацима, убијено 118 малишана. Током рата у РС страдало је 475 малишана. И злочин у Добровољачкој улици заметен је у вртлог сарајевског правосуђа и још је судски нерасветљен. Ради безбедности, обележавање овог злочина измештено је с места где је почињен. Помен жртвама одаје се с друге стране ентитетске границе.

И 23 године откако су Срби, после Дејтона, напустили до рата највећи српски град у БиХ обележене су пре неколико дана. С предратних више од 150.000 житеља, Сарајево је спало на неколико хиљада Срба. О томе како је до тога дошло чују се опречна тумачења.

Но, будући да је утисак политичке и академске јавности да се судски епилог за српске патње у Сарајеву тешко може очекивати, а ни воље да се комисијски истражи тај период није било, Српска је, уз негодовање међународних представника, у фебруару формирала међународну Kомисију за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године. Комисија којој председава Израелац Рафаел Израели одржала је у Бањалуци прву конститутивну седницу, али су одлучили да се комисија неће оглашавати до окончања рада. За РС прокламовани циљ је доћи до пуне и непристрасне истине као основе за помирење, док у Сарајеву у томе виде намеру српских власти да испишу властиту верзију историје.

Наредне седмице биће одржана и прва седница Комисије за Сребреницу, а Гидеон Грајф, председник те комисије, изјавио је новинарима у Бијељини да ће њен рад „бити заснован искључиво на истини и чињеницама које могу да буду поткрепљене подацима”.

Влада Федерације БиХ никада није спровела одлуку Дома за људска права БиХ (деловао при Уставном суду БиХ) да истражи страдање Срба у Сарајеву. Комисија Савета министара БиХ из 2006. доживела је фијаско. Уместо да пописује жртве, кренула је да се бави материјалном штетом. При томе, та комисија није била фокусирана на страдања Срба, већ Срба, Хрвата, Бошњака, Јевреја и осталих.

Када је Скупштина РС усвојила одлуку о формирању Комисије за Сарајево (као и за Сребреницу), Милорад Додик, тадашњи председник РС, питао је како је могуће да је у случају Сарајева формирана комисија која је требало да испита страдања свих народа, а да је пре тога у случају Сребренице формирана комисија која је требало да испита само страдање Бошњака. Рекао је да две деценије породице чекају да се отвори најмање 3.300 досијеа убијених српских цивила у Сарајеву и навео да је по званичном попису у десет предратних општина Сарајева страдало 6.270 Срба.

У Демократској иницијативи сарајевских Срба, где годинама прикупљају податке о злочинима над сународницима, рекли су медијима недавно како већ 25 година Сарајево и свет озбиљно скупљају податке о страдању Бошњака у Сарајеву „уз велику пропаганду и помоћ Запада”.

„Највише им помажу велика суђења у Хагу и на Суду БиХ. А које су пресуде у Хагу или пред Судом БиХ за злочине над Србима? Злочине над Србима у Сребреници и у Сарајеву нико озбиљно не истражује и зато имамо легенде о 1.500 до 8.500 погинулих Срба у Сарајеву”, рекао је недавно Душан Шеховац, председник те иницијативе за портал „Српскаинфо”.

Недавно се у БиХ водила озбиљна полемика и око тога што ће се две истине о рату наћи пред децом у школским клупама. Сарајевски кантон, као и још неки у ФБиХ, у школски програм за девети разред основних школа уврстили су садржаје као што су „геноцид у Сребреници” и „опсада Сарајева”, што је наишло на одговор у РС. Из света је сугерисано, најпре Сарајеву, да се осетљива питања држе даље од основаца.,

Аутор: ЛАДЕН КРЕМЕНОВИЋ

Извор: ПОЛИТИКА