Пекић: Брат Лука преминуо од посљедица мучења

Свједок Вељко Пекић рекао је у наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године да је његов брат Лука од посљедица мучења преминуо у логору у Доњој Махали, а да су Слободан Пантић и Цвијетин Максимовић касније спомињали да су Луку тукли и мучили Мато Живковић звани Ракијица, извјесни Марко и Пера Винцетић звани Коњ.

Пекић, свједок Тужилаштва БиХ, испричао је да је Луку посљедњи пут видио 17. или 18. маја 1992. године, када су га на пункту у Доњем Ракићу заробили припадници ХВО-а и одвели у логор у Доњу Махалу.

Он је додао да је од Слободана и Цвијетина, који су затворени неколико дана прије Луке, чуо да су га тукли више него остале, а да тада нису знали ко је то радио.

„Када су размијењени, рекли су ми да су Луку сјекли по бедрима, по ранама посипали со, забијали му шрафцигер у шаку. Касније су у вези са тим спомињали неког Живковића Ракијицу, неког Марка и Перу Винцетића“, истакао је Вељко Пекић.

Током свједочења навео је да су му Слободан и Цвијетин рекли да је Лука преминуо од посљедица мучења, након чега су га њих двојица у врећи изнијели на ходник, одакле су га преузели полицајци, убацили у комби и одвезли.

Пекић је рекао да никада није пронашао посмртне остатке брата.

Свједок Љубица Малинковић изјавила је да је супруга Манојла испратила из куће 19. новембра 1992. године, када се прикључио Градишкој бригади Војске Републике Српске, те да се „вратио у врећи“ 6. августа 1993. године, када је размијењен.

Малинковићева је рекла да је чула да је њен супруг заробљен и да је у децембру 1992. године убијен у логору у Доњој Махали.

„Нико ми није хтио рећи шта се, у ствари, с њим десило, па ни у Штабу. Све то ми је до данас остало некако магловито. Његов нестанак сам пријавила Црвеном крсту, а када су пронађени његови остаци, сахрањен је у Црној Гори“, изјавила је ова седамдесетшестогодишња жена.

Свједок Драган Тадић рекао је да је по изласку из логора у Доњој Махали чуо да су његов рођак Вујадин Горановић, Михајло Шкиљевић и Драган Јелић изведени из логора у Доњој Махали, али да не зна како су настрадали.

„Вујадиново тијело пронађено је код Сремске Митровице и пребачено у Бањалуку. Нико од родбине није га преузео“, изјавио је Тадић.

Свједок Дејан Васиљевић из Букове Греде рекао је данас да му је дјед Арсеније испричао оно што је чуо за погибију његовог оца Лазара 8. маја 1992. године.

„Ја сам био мали и не сјећам се свега шта је дјед причао. Запамтио сам да је рекао да је у село ушла хрватска војска и снаге из Пожеге, да су све ухапсили и одвели испред читаонице у центру села, те да је касније чуо да је отац погинуо“, рекао је Васиљевић.

Васиљевић је додао да му је дјед рекао да је и он, са осталим мјештанима, био испред читаонице, одакле су одведени у логор у Доњу Махалу.

„Причао је да је испитиван у вези са шипком за коју су претпоставили да је антена радио-станице, а ријеч је о шипки за чишћење оружја, што је потврдио један војник. Рекао ми је да је добио само три ударца и да га више нису тукли, те да је пуштен током љета“, рекао је Васиљевић.

Тужилац Миланко Кајганић прочитао је изјаву преминулог Арсенија Васиљевића, коју је у својој кући дао припадницима ЦЈБ Добој 16. августа 2016. године.

Тада је, између осталог, навео да су 9. маја 1992. године мјештане Букове Греде хрватски војници одвели у центар села, гдје су Стојана Сарића тукли пендрецима.

„Доведен је и Лазар, који је са још неколико људи гурао колица са оружјем. Послије су негдје одведени и више га нисам видио. Нас су прво одвели у неку кућу да дамо изјаву. Мене су питали за оружје у селу, а пошто ништа нисам знао, један војник ме пендреком почео тући по глави, рукама, ногама, па и по табанима. Болове сам могао поднијети, али горе ми је било понижење које сам тада доживио. Касније сам чуо да ме је тукао Ракијица“, наводи се у исказу овог свједока.

Сутрадан је, како је рекао, пребачен у логор у Доњу Махалу, у фискултурну салу школе у којој су већ били затворени Срби из Орашја, с којима нису смјели комуницирати.

Васиљевић је изјавио да је три недјеље ишао на копање ровова, те да је размијењен 15. августа 1992. године.

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а, те војне и цивилне полиције у Орашју.

На терет им је стављено да су починили прогон српског становништва, и то убиствима, затварањем, мучењем, силовањима и другим радњама.

Наставак суђења заказан је за 6. фебруар.

Извор: СРНА