Одбрана истине да постане национални и патриотски чин

Ревизионистичке тенденциjе у историjи о Првом свjетском рату покушаваjу поражене претворити у побjеднике, а одбрана истине о улози Србиjе и српског народа научним аргументима мора постати национални и патриотски чин, речено jе на отварању округлог стола „Млада Босна и идеjа националног ослобођења“.

Секретар кабинета предсjедника Републике Српске Синиша Каран рекао jе да су присутне ревизионистичке тенденциjе када jе риjеч о узроку почетка рата, али да су им се Србиjа и Република Српска супротставиле.

„Основна замисао jе да оваj догађаj истргнемо из сфере политике и да га ставимо у сферу науке гдjе и припада и да не дозволимо да фалсификати постану истина“, рекао jе Каран.

Он jе додао да Република Српска ниjе учествовала у заjедничком програму обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата у Сараjеву, jер jе имала сумњу у непристрасан приступ том догађаjу.

Каран jе подсjетио да jе 100 година од почетка Првог свjетског рата у Српскоj обиљежено са 70 манифестациjа и да су у обиљежавању учествовале скоро све релевантне републичке институциjе, образовне установе, невладине организациjе и медиjи.

Амбасадор Србиjе у БиХ Станимир Вукићевић рекао jе да jе интерес ове земље да се каже истина о њеноj улози у Првом свjетском рату, а не да неко стане на њену страну.

„Наjвећа грешка jе да политичари квалификуjу догађаjе од приjе 100 година не на основу историjских чињеница, већ на интересима своjих политика“, оциjенио jе Вукићевић.

Према његовим риjечима, улогу политичара у вези са Првим свjетским ратом треба видjети у чињеници да могу рећи да jе он био страшан и да треба радити да таквог рата више не буде, док све остало ниjе њихов посао.

Декан Факултета политичких наука бањалучког Универзитета Ненад Кецмановић навео jе да данашњи скуп има и ваннаучни карактер, jер jе риjеч о стотину година од почетка великог рата у глобалном контексту у коjем се донедавно неспорне ствари доводе у питање.

„Поражене снаге из великог рата покушаваjу да се ретроактивно претворе у побjеднике, а да би то постигли мораjу да побjеднике накнадно претворе у поражене“, рекао jе Кецмановић.

Према његовим риjечима, одбрана истине научним аргументима мора постати национални и патриотски чин.

„Колики jе политички аспект овог наjбоље говори податак да jе почетком рата у БиХ у Сараjеву срушен спомен на Франца Фердинанда, у Вишеграду споменик jедном младобосанцу и нобеловцу, као и да jе Гаврило Принцип недавно окарактерисан терористом од стране од коjе то нисмо очекивали“, рекао jе Кецмановић.

Он тврди да „Млада Босна“ има jугословенски карактер иако се то данас многима чини превазиђеним.

„Умjесто да нас обиљежавање 100 година од почетка рата на овим просторима окупља, и то сада испада камен слутње око коjег се разилазимо“, рекао jе Кецмановић.

Кецмановић каже да jе намjера да радови са скупа буду преведени на енглески и руски jезик, да би добио одговараjући међународни одjек.

Историчар Момчило Павловић са Института са савремену историjу Београд сматра да, у оквиру борбе против покушаjа ревизионизма историjе на западу, српска историографска истраживања треба да се публикуjу на jезицима коjе они разумиjу.

„Научни приступ ниjе jедини начин да се одбранимо од ревизионизма, jер се на ненаучне аргументе не може одговарати науком, чак не можемо ни да забранимо да људи на Западу имаjу империjални вестернизовани поглед на историjу. Међутим, можемо наша истраживања публиковати на систематизован начин на jезицима коjе они разумиjу“, сматра Павловић.

Према његовом мишљењу, политичари треба да одговараjу на политичке провокациjе или ваннаучне изjаве, коjе, како jе рекао, више иритираjу jавност него што доприносе расвjетљавању истине или коректном односу.

„Као научници не тражимо да сви мисле као ми, али да уваже аргументе, историjске изворе, сазнања и достигнућа српске историографиjе као што ми уважавамо њихове“, рекао jе Павловић.

Он jе додао да се српски извори на западу углавном не познаjу, али и да, уколико се пред западне ревизионисте изађе са аргументима, они њих квалификуjу небитним или да иза Србиjе стоjи Русиjа.

„То jе пакет и када говоре о Србиjи, они боцкаjу Русиjу“, рекао jе Павловић.

Према његовим риjечима, тензиjе ниjе подигла историографиjа и наука, већ медиjи и одређени кругови чиjи се радови финансираjу и промовишу.

Павловић сматра да Њемачке има дугорочни план да релативизуjе кривицу за Први свjетски рат, означено у Версаjском уговору, док српски народ не ради дугорочно.

„Ово jе добар почетак и начин да се настави, jер ће ови удари бити настављени и у 2015. години, а посебно 2018. године, када ћемо имати проблема у вези са погледом на стварање jугословенске државе и етаблирање данашњих вриjедносних, националних и државних судова о том времену“, рекао jе Павловић.

Он jе подсjетио да су краjем 19. и почетком 20. виjека односи Србиjе и Аустро–Угарске били затегнути и да се балканско питање у времену распада Османског царства планирало рjешавати стварање велике Румуниjе и велике Бугарске, jаке Грчке, слабе Србиjе и мале Црне Горе, те независне Албаниjе.

„Циљ нам jе да се чуjу аргументи коjи се одбацуjу и да се на пропаганду и ревизиjу одговори науком“, рекао jе Павловић.

Милош Ковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду каже да jе Гаврило Принцип аутентични борац за одбрану малих народа од колониjалних режима и борац против фашизма приjе него што се ова идеологиjа и званично поjавила.

„Актуелност његове мисли види се у томе што су хрватске трупе спалиле његову кућу 1995. године и да су усташке власти спалиле његову кућу 1941. и да jе затвор Терезин у коме jе робиjао био претворен у концентрациони логор у нацистичкоj Њемачкоj, те да jе Франц Фердинанд био лични приjатељ jедног од оснивача антисемитизма нацизма Карла Лигера“, рекао jе Ковић.

Он jе додао да о Гаврилу Принципу нема много извора, али да се на основу познатог из његових исказа на суђењу може рећи да jе он био потпуно формиран човjек.

На округлом столу „Млада Босна и идеjа националног ослобођења“ биће представљена 23 рада, као и зборник радова „Република Србиjа и Република Српска – стари и нови политички изазови“.

Организатори округлог стола су Факултет политичких наука Универзитета у Бањалуци, Руски институт за стратешка истраживања, Институт за међународну политику и привреду и Институт за савремену историjу из Београда и Представништво Републике Српске у Србиjи.

Извор: 

Везнае виjести: