ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ СРБИМА ИЗ ХРАНЧЕ

Пише: Јадовно 1941.

Парастос побиjеним Србима из Хранче

На градском гробљу у Братунцу данас jе служен парастос, положено jе цвиjеће код спомен-крста и прислужене свиjеће за покоj душа 20 Срба из братуначког насеља Хранча коjи су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, а од коjих jе седам убиjено на данашњи дан 1992. године.

Делегациjе Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Борачке организациjе Братунац положиле су цвиjеће, а чланови породица и комшиjе окадили су хумке и прислужили свиjеће за покоj душа њихових убиjених сродника и приjатеља.

На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице упале су у ово село са више страна, убиjаjући српске цивиле код њихових кућа.

Међу седам убиjених биле су три жене, а тога дана 21 мjештанин jе рањен, а међу њима jе било и дjеце и стараца.

У овом селу, као и осталим око Сребренице и Братунца, муслиманске формациjе побиле су становнике коjе су затекле, опљачкале покретну имовину, а куће и осталу непокретну имовину попалиле.

„Напад jе почео око 15.30 часова. Запуцало jе са свих страна, уз галаму и вику упали су у село и убиjали све редом вичући: `Хватаj их живе, штеди мунициjу`. Убиjено jе седам мjештана у двориштима, а већина становника успjела jе низ корито Глоговске рjечице да се извуче из села према Братунцу“, присjећа се Анђелко Цвjетиновић, коjи jе тог дана преживио упад муслиманске воjске у село.

Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радоjка Филиповић подсjетила jе да за оваj, као ни за све остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу, нико ниjе одговарао.

Она jе навела Хранчу, као и Горње Магашиће гдjе jе убиjено осам српских цивила 20. jула 1992. године, па српска страдања у четири села на Петровдан те године и jош низ села гдjе jе у jедном дану убиjано по 10-20 па до 50 и више од 100 мjештана, као што jе било 16. децембра у братуначком селу Бjеловац.

„Предмети стоjе у ладицама у Тужилаштву БиХ и након 23 године од злочина.

Неизвjесно jе у коjоj jе фази истрага, да ли се нешто уопште ради на том питању и да ли ће оптужнице бити подигнуте, а када дођу на ред да ли ће бити преживjелих свjедока да потврде шта се дешавало и ко jе и како починио злочине“, рекла jе Филиповићева.

Она jе истакла да су породице огорчене због рада правосуђа БиХ, селективног приступа предметима ратних злочина и диjељења правде jер годинама Тужилаштво и Суд процесуираjу Србе, а опструишу подизање оптужница и вођење поступака против починилаца злочина над Србима.

„На таj начин Бошњаке приказуjу као жртве, а Србе као агресоре и злочинце што броjни докази и предмети о почињеним злочинима над српским цивилима и воjницима могу демантовати, али они те предмете скриваjу и чекаjу да поумиру свjедоци и да злочинце ослободе по устаљеноj пракси – `због недостатка доказа`“, рекла jе Филиповићева.

Према њеним риjечима, породице несталих и погинулих сматраjу да jе референдум jедини начин да се коначно риjеши питање рада Тужилаштва и Суда БиХ и да напокон дође до процесуирања и одговорности починилаца броjних масовних злочина над Србима у средњем Подрињу, али и у другим краjевима широм БиХ.

Гордана Стевановић, чиjа jе маjка Љубица Митровић убиjена приjе 23 године, каже да не вjеруjе у правосуђе и БиХ.

„Зна се ко су жртве, како су и гдjе страдале и Тужилаштво БиХ jе требало да прикупи доказе и подигне оптужнице против починилаца злочина, а не да прекида истраге због наводног недостатка доказа што им jе наjчешће образложење када су у питању злочини над Србима“, оциjенила jе Стевановићева.

Она истиче да постоjе и свjедоци и документи о овим злочинима коjе Тужилаштво игнорише и прикрива.

Милева Јокић, чиjи jе отац Драгомир Митровић као цивил ухваћен жив 15. jуна, одведен, мучен и убиjен у Поточарима и jош ниjе пронађен, рекла jе да не вjеруjе у правосуђе БиХ, коjе ради дискриминаторски, осуђуjући Србе, а опструише вођење процеса против Бошњака коjи су починили броjне злочине над Србима у средњем Подрињу.

„Како вjеровати у БиХ, чиjе правосуђе тако ради?“, пита Јокићева.

И остали чланови породица погинулих истичу да дискриминациjа и лицемjерство правосуђа БиХ уништава и посљедњу наду да jе могућ равноправан живот у БиХ jер српски народ нема права као остали.

Они сматраjу да би, можда, референдум у Републици Српскоj могао прекинути агониjу и опструкциjу те довео до промjена у раду правосудних органа и процесуирања починилаца злочина над Србима.

Чланови породица погинулих истичу да не може доћи до помирења, повjерења и изградње суживота ако ће припадници jедног народа одговарати за све, а другог ни за наjвеће злочине и ако правосуђе штити злочинце jер их не процесуира.

Они кажу да овакав начин рада правосуђа и jош неких заjедничких институциjа БиХ доводи до њеног „самоубиства“.

Извор: