Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Паралово – страх, батине и понижење

Датум објаве: четвртак, 3 децембра, 2015
Објављено у Косово
Величина слова: A- A+

Живот у селу свео се на кућу и двориште које чувају шарпланинци. Нико од старијих мјештана готово да не излази нити иду у посјете…

Косово
Косово

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

Безнађе и страх, не толико од смрти, колико од батина, оковали су Србе из села Паралова у општини Ново Брдо, удаљеном неколико километара од главног пута који Грачаницу повезује са Гњиланом.

У селу је од 1.000 становника, колико их је живјело до 1999. године, остало 150 мјештана настањених у педесетак кућа у махалама удаљеним по пет-шест километара.

Страх и безнађе додатно уноси косовска полиција, која сарађује са Албанцима насилницима, па они по одласку патроле настављају да тероришу преостале мјештане, махом старије људе.

Случај Петре Стојковић (74) потврда је безвлашћа и самовоље Албанаца, пошто ова старица, иако је претучена, мора да плати казну од 50 евра или да оде у тродневни затвор јер је, истјерујући овце из врта у којем је засадила коријен паприке, “нарушила јавни ред и мир”.

Прије двије године, каже она Срни, бивши пријатељ њеног супруга – Албанац из сусједног засеока чије име из страха не смије да помене, пустио је стадо оваца и крава у њено двориште и врт површине десетак метара квадратних.

Узела је штап без којег не може ни да се креће и покушала да истјера стоку. У том тренутку насилник, вршњак њених синова, притрчао је и дебелим штапом ударио је по ногама. Затим јој је запријетио да ће је заклати и да ће јој обје ноге поломити.

У врту је касније нашао син Драган, запослен као медицински техничар у локалној српској амбуланти.

“Полиција ме стрпала у аутомобил и одвезла до лекара у Гњилане. Констатовали су да сам задобила тешке телесне повреде.

Покренули су истрагу и поднели кривичну пријаву против насилника”, каже бака Петра и признаје да то што јој се десило није ништа у поређењу са наредбом да мора у затвор.

Почетком ове године судија за прекршаје из Гњилана, умјесто да изрекне пресуду насилнику, казнио је ову старицу са 50 евра или тродневним затвором.

Она каже да неће платити казну и да ће прије ићи у затвор јер није никог напала, већ је бранила сопствени праг. Сина Драгана заклела је да ни у ком случају не плаћа намет насилницима.

Драган каже да његова породица посједује скоро 20 хектара њива, ливада и шума.

“Живот у селу свео се на кућу и двориште које чувају шарпланинци. Нико од старијих мјештана готово да не излази, нити иде у посјете”, каже Драган.

Страх спречава и одлазак до локалне амбуланте удаљене два до три километра јер их насилници пресрећу, пуштају псе и пријете клањем.

Поред амбуланте налази се и мјесна осмогодишња школа коју похађа деветоро српске дјеце. До школе и назад превозе их родитељи и не пуштају их ни за тренутак саме ни у кућном, ни у школском дворишту.

Наставник Стојадин Павић каже да је Паралово заборављено српско село које одумире и у којем се за неку годину димњаци неће димити.

“За пропаст нашег села нису криви само Албанци, већ и наши функционери, како у српским, тако и у албанским институцијама.

Албанци отимањем српске земље и прогоном Срба стичу имовину о којој су сањали, док Срби седењем на столицама државе Србије и наводне `државе` Косово остварују дупла примања и енормно високе плате”, каже Павић.

Као доказ тоталне небриге, он наводи да Паралово од 1999. године није посјетио ниједан српски званичник.

 

Извор: srna

 

Везане вијести:

Пљачком протерују Србе

Село које обилазе само убице и мешетари

Вучитрн: Бомбом на продавницу у којој се окупљају Срби

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top