Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Папа није добродошао у Србији!

Датум објаве: уторак, 7 јуна, 2011
Објављено у Јасеновац
Величина слова: A- A+

NDH

Двери за нову политику према Хрватскоj и Ватикану: Папа ниjе добродошао у Србиjи!

Нови броj часописа Двери српске, посвећен НДХрватскоj, коjи се данас поjавио на свим киосцима у Србиjи, Републици Српскоj и Црноj Гори као поклон Двери поводом посете папе Загребу, доноси неколико политичких новости првога реда.

Табу тема jе срушена

Ове године се навршило 70 година од отварања два наjмонструозниjа логора смрти у историjи човечанства: Јадовна и Јасеновца.
За тих 70 година српски народ, као главна жртва усташке независне државе Хрватске, ниjе успео да исприча истину о свом страдању ни у домаћоj, а камоли у међународноj jавности. А Срби нису страдали само у Јасеновцу, већ у дуж читаве НДХ, и не само по логорима, већ и на кућним праговима, и не само у Другом светском рату, већ од исте руке и пре и после тога у више наврата. Шта нас jе спречавало да испричамо истину о геноциду коjи jе над нама учињен и да том истином заштитимо своj народ од нових страдања и етничких чишћења коjа смо доживели у последњих 20 година, наjпре на истим тим просторима?

Први искорак коjи су Двери желеле да учине нови броjем часописа jесте да Јасеновац више ниjе и никада више не сме бити табу тема, ма колико jош
увек остао неиспричана прича. Двери представљаjу нову политичку генерациjу коjа ће памћење Јасеновца и страдање српског народа у целини у 20. веку поставити у историjске читанке на оно место коjе му припада.

Превенциjа геноцида

Нема и не може бити одговорне националне политике без стављања у фокус превенциjе геноцидних намера коjе према нама не само у теориjи већ и у
крвавоj пракси негуjу одређени суседни народи. У темеље и унутрашње и спољне политике (историjа, култура, медиjи, дипломатиjа…), ако желимо да будемо озбиљан народ и да спречимо понављање страдања, морамо ставити превенциjу геноцида. Само на таj начин могуће jе унапред зауставити онога коjи у континуитету ради на истребљењу српског народа на Балкану. Јер – геноцид ниjе случаj већ процес коjи траjе. Како jе могуће посматрати дешавања 90-их година прошлог века приликом распада Југославиjе без предзнања шта се на западним српским просторима догодило пола века пре? Како jе уопште могуће говорити о било каквим хрватским правима када jе са тих простора нестало више од милион Срба за 65 година? Ко нам гарантуjе да и оно што jе од Срба преостало неће доживети исту судбину у истом окружењу, чим се за то укаже прилика? Једина превенциjа jесте изношење пуне истине о геноцидном карактеру државе Хрватске и на таj начин заштита од новог злочина коjи увек тиња у дубини хрватске националне идеjе. Други искорак коjи су Двери желеле да учине нови броjем часописа jесте да превенциjа геноцида буде постављена међу основне смернице нове српске политике, како се српском народу геноцид више никада не би поновио.

Циљ, смисао и суштина постоjања НДХ jе геноцид

Независна држава Хрватска, и то Двери jасно и гласно jавно поручуjу овим тематом, нема другог смисла постоjања осим геноцида над српским народом. Прве државне одлуке усташког поглавника у тренутку настанка НДХ биле су формирање логора за Србе, а брзина у ликвидациjи Срба, Јевреjа и Цигана превазилази и нацистичку машинериjу смрти. Колике су размере овога зла сведочи да jе систем концентрационих логора Јадовно био затворен на интервенциjу Италиjана коjи су, иако на окупаторскоj страни, занемели суочени са хрватским зверстима. Јасеновац jе отворен тек кад jе Јадовно затворено. Зато се Јадовно као почетак и прва етапа геноцида никада не сме заборавити. Трећи искорак коjи су Двери желеле да учине нови броjем часописа jесте да коначно неко на српскоj политичкоj сцени изговори пуну истину да jе Хрватска геноцидна држава и да у том смислу може да служи у светскоj науци као уџбенички пример. Нема и не може бити говора о савременоj Хрватскоj без jасне свести да jе она настала на геноциду над српским народом, и то jе политички став коjи ће Двери заступати.

И Ватикан jе држава геноцида

Хрватска ниjе била сама у злочину, како у његовоj припреми, тако и у његовом остварењу. Кључан допринос у креирању злочиначке политике према православним Србима и самоj реализациjи геноцидних планова дала jе Римокатоличка црква у Хрвата, директно подређена држави Ватикан. Јер Ватикан не означава само jедну конфесиjу, односно традиционалну верску заjедницу, већ и jедну државу коjа има геноцидни однос према српском народу. Овде по страни остављамо дугу историjу ватиканских злочина широм света: од крсташких ратова и ломача инквизициjе, преко колониjалних покрштавања, до банкарског криминала, сарадње са нацистима, пацовских канала и педофилиjе. За нас jе од суштинске важности наглашавање испреплетаности државног и религиозног карактера Ватикана, коjи не одустаjе да своj утицаj врши на оба начина. Богословски диjалог између православних и римокатолика остављамо богословима, али политички диjалог не може бити у сенци богословског диjалога, нити jе богословски диjалог могућ без рашчишћавања међусобних политичко-историjских односа коjима доминираjу геноцидне и прозелитске интервенциjе Ватикана на Балкану. Ово се посебно односи на улогу римокатиличког клира како у процесу припреме, тако и, масовно, у процесу остварења геноцида над Србима, о чему сведоче неброjени злочини римокатоличких тзв. свећеника, редовника и часних сестара. Четврти искорак коjи су Двери желеле да учине нови броjем часописа jесте прецизно дефинисање односа према Ватикану, као такође држави геноцида.

Нови диjалог jе могућ, али jе место почетка диjалога кључно

Нови диjалог са НДX Хрватском и Ватиканом као њеним духовним оцем и старатељем, ниjе искључен, али jе бесмислен ако не почиње у Јасеновцу. Било коjа тема у области односа између Србиjе и Хрватске, као и Србиjе и Ватикана, не може се отворити без затварања ове историjске странице. Јер не можете некоме убити стотине хиљада људи, извршити геноцид над читавим jедним народом, опљачкати његову имовину, и онда сести за преговарачки сто као да се ништа ниjе догодило.То jе посебно немогуће jер између нас стоjи више десетина хиљада убиjене деце, коjа су држана у посебним дечjим логорима, што подлеже некоj посебноj дефинициjи монструозности и геноцида коjу би требало научно утврдити специjално због хрватског случаjа. Због свега тога прича о новим српско-хрватским односима и суживоту jе нереална, виртуелна, па и неморална тема. Јасеновац не само што не можемо да заборавимо, него немамо никакво право ни да опростимо. Данашња генерациjа нема могућности да опрости за геноцид над претходним генерациjама. Та идеjа jе у основи немогућа и не значи позив на освету, већ позива на историjско сећање и памћење као основу превенциjе геноцида. Ми се не постављамо као они коjи би нове сукобе, већ као они коjи би да се заштите од понављања старих геноцидних намера и историjске праксе. Пети и завршни политички искорак коjи су Двери желеле да учине нови броjем часописа jесте да отворе могућност новог диjалога са Хрватском и Ватиканом коjи би био постављен на здравим основама. Предлажемо и конкретно место на коме таj диjалог, што се нас тиче, може одмах да почне: то jе Јасеновац.

Бошко Обрадовић

Извор: ДВЕРИ

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top