Бесjеда Оца Срђана Рољића на парастосу у Дракулићу
Помаже Бог, драга браћо и сестре!
Сабрали смо се на овом светом мjесту страдања.
Свети владика Николаj о страдању православних Срба упечатљиво свjедочи: “Питао ме jедан Рус, колико jе жртава дала Србиjа у прошлом рату.
Једну четвртину свога становништва, одговорио сам.
А колико то износи? питао jе он даље.
То jе, рекох му, више него све становништво Албаниjе. Или то jе као кад би Италиjа или Француска жртвовале по 10 милиона, или Немачка преко 15 милиона, или рецимо кад би Америка изгубила 30 милиона, или Русиjа 40 милиона, или Индиjа 90 милиона, или Китаj 100 милиона.
Тек тада jе таj добри брат Рус разумео жртве Србиjе, ужаснуо се и заплакао. Мила руска душа! И анђели би Божjи заплакали“.
Овдjе управо анђели Божиjи плачу и свако нормалан плаче због страшног злочина коjи се десио 7. фебруара 1942. године.
У селима Дракулић, Шарговац и Мотике десио се за људски ум несхватљивог страдања православних Срба, 2315 боголиких личности од коjих преко 600 дjеце.
У Шарговцу ниjе преостала ни jедна породица; у Дракулићу, само породица покоjне Ленке Курузовић и оних коjи су преживjели као ратни заробљеници у воjним логорима Њемачке; у Мотикама они коjи су избjегли браћи на Мањачу.
Због тога епископ Василиjе Костић долазећи у своjу Епархиjу за коjу jе био изабран каже: “Идем на епархиjу свих светих, на епархиjу знаних и незнаних jунака. Идем на епархиjу поплочану лобањама и костима jедне трећине тамошњих православних Срба. Идем на епархиjу опрану крвљу и сузама наjбољих синова и кћери Цркве наше на челу са мучеником Платоном и другим свештеномученицима. Поклонимо се тим светим жртвама; нека им jе слава и хвала што не скренуше са пута светосавског… Али, хвала Богу, ниjе срушена Црква Христова. Постоjи тамо жива Црква Христова много лепша, скупоцениjа и драгоцениjа од зиданих храмова коjи су дело руку људских. Та „Црква Божjа света“ (1. Кор. 3,17), то су верни синови и кћери епархиjе моjе у Краjини Босне поносне“.
И ми смо се сабрали на овоj крвљу мученика освећеноj земљи у вриjеме припреме за Велики и Часни пост, коjи jе сам по себи вриjеме самопреиспитивања и потраге за смислом.
И ми смо увиjек призвани да се преиспитуjемо да ли смо на богочовjечанском путу спасења, посебно кад се у спомен-храму сабирамо у славу Божиjу и част и спомен оних коjи су посвjедочили да су дjеца Божиjа, дjеца правде, истине и побожности, дjеца вjечности, на коjима се испуњаваjу данас на Светоj Литургиjи читане риjечи Св. Ап. Павла: “А и сви коjи побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени. А зли људи и варалице напредоваће на горе, вараjући и вараjући се. Али ти стоj у томе што си научио и што ти jе повjерено, знаjући од кога си се научио“. (2. Тим. 3.12-14).
Као православни хришћани, мученици Дракулићки, Шарговачки и Мотички за сва времена свjедоче да jе смрт за људе коjи jе разумиjу – бесмртност; а за ограничене коjи jе не разумиjу – смрт (по риjечима Св. Антониjа Великог). Они су управо знали и вjеровали да jе вjера Православна вjера жива и вjера истинита. Вjера као повjерење у Онога коjи jе своjом смрћу смрт уништио и васкрсењем живот вjечни даровао онима коjи су jедно са Њим.
Коjи jе рекао: Ја сам васкрсење и живот и сваки коjи вjеруjе у мене, ако и умре живjеће“ и “Ја сам Пут Истина и Живот“, Пут Истине Живота коjи води преко Крста и Гроба, из коjег jе засиjала Свjетлост Истинита.
Бог, Коjи jе Љубав, Коjи jе из љубави примио крст и страдање, проjавио jе љубав као силу коjа овjечњуjе и обесмрћуjе. Због тога и напомиње да ће се по jедном познати да ли jе неко ученик Његов, ако буде имао љубави.
У данашње вриjеме, кад се стално говори о љубави и слободи, свети мученици свjедоче jедину праву суштину љубави и слободе.
Жртвена љубав као несебична жртва jе jедино право уздарjе Богу за сва знана и незнана доброчинства. Свjедоче да jе циљ нас православних хришћана управо да будемо савршени као што jе савршен Отац наш Небески, да узрастамо у љубави у мjеру раста висине Христове.
Да jе права љубав кад ближњег волимо у Богу, а неприjетеља ради Бога.
Зато обратимо се сви светим новомученицима: Свети новомученици молите Бога за нас, да спознамо Бога – Љубав.
Да живимо Њиме и ради Њега.
Да за нас Бог буде изнад свега, а човjек приjе свега. Да нам животно гесло буде: Христос приjе свега и Христос изнад свега. Све за Христа Христа низашта.
У Дракулићу, 01. фебруара 2015.
Везане виjести:
Седамдесет година чекаjу да их поменемо!
Годишњица усташког покоља 52 ученика школе у Шарговцу
ОБИЉЕЖЕНЕ 73 ГОДИНЕ ОД УСТАШКОГ ПОКОЉА
Тихомир Леваjац: „Прича коjа лута свиетом“
СЈЕЋАЊЕ НА СТРАДАЛЕ СРПСКЕ ЂАКЕ ИЗ ШАРГОВЦА И ИЗЛОЖБА У МОТИКАМА
ЂУРИЋ: ТИПИЧАН ПРИМЈЕР ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА
Усташке звиjери умориле 52 ђака
СПОМЕН-ПЛОЧА КАО ЗНАК СЈЕЋАЊА НА 52 УЧЕНИКА
ПОКОЉИ 1942. ГОДИНЕ – ЕГЗЕМПЛАР ГЕНОЦИДА