Obeležavanje stogodišnjice Velikog rata

Austrougarska telegramom objavila rat Srbiji 28. jula 1914. i pokušala da zauzme Beograd. Ratovalo 70 miliona ljudi, 17 miliona poginulo. Srbija izgubila 1,1 milion žitelja

PRE sto godina Austrougarska je počela Prvi svetski rat 28.
jula 1914. slanjem dva telegrama koja je trebalo da obmanu Srbiju i sile
Antante. Plan Beča je bio da se Srbija munjevito osvoji i podeli. Obmana
nije uspela i Beograd nije osvojen u noćnom napadu 28-29. jula, u prvoj
bici Velikog rata. Ishitreni austrougarski napad je nepovratno pokrenuo
ratnu mašineriju: u sledeće četiri godine ratovalo je više od 70 miliona
ljudi, od čega više od 60 miliona na Starom kontinentu.

Sve iluzije da rat može biti viteški nestale su 28. jula
1914. u 11.10 pre podne. Tad je grof Berthold, austrougarski ministar
inostranih poslova, iz Beča poslao običnim građanskim telegramom objavu
rata Srbiji.

Telegram je oko podne stigao u Glavnu
poštu u Beogradu, ali nije uručen Pašiću, jer je vlada odmah posle
ultimatuma otišla u Niš. Odatle je naredila da i vojska napusti Beograd.
Arhivski dokumenti kasnije su otkrili da su Engleska, Francuska i
Rusija zahtevale da se srpska vlada dopusti Austrougarskoj okupaciju
srpske prestonice…

– Sve što je prethodilo napadu
na Srbiju, bilo je deo velike kampanje obmana, uključujući i ultimatum i
telegram. Obmana je oduvek korišćena u ratu, ali nikada tako studiozno
kao za opravdanje za napad na Srbiju 1914. godine. U Evropi je stvorena
atmosfera da je Srbija remetilački faktor koga treba eliministi ratom.
Sarajevski atentat je bio samo zgodan povod – kaže istoričar dr Miroslav
Svirčević.

Kako objašnjava naš sagovornik, huškači
koji su smislili Sarajevski atentat nisu nameravali da odustanu od
napada na Srbiju. Grof Berthold je 27. jula napisao tekst objave rata,
koji je odobrio car Franc Jozef. Ali tekst objave upućene Pašiću
razlikovao se od one koju je potpisao austrougarski vladar. Berthold je,
da bi požurio napad na Srbiju, Francu Jozefu servirao laž da su „srpske
trupe kod Tamiš-Kovina već napale na odred carske i kraljevske vojske“.

Telegram
s objavom rata upućen srpskom ministru inostranih poslova primio je
telegrafista Glavne pošte u Beogradu oko podneva. Nije znao kome da ga
prenese. Pozvao je telegraf u Kragujevcu, gde je bilo sedište Vrhovne
komande. Upravnik stanice i šef vojnog telegrafa nisu znali kome treba
telegram uputiti, pošto ni sami nisu znali u onom trenutku gde je
sedište kraljevske vlade – otkrila je 1931. Ružica Petrović Crepić,
službenik Beogradske direkcije pošta.

Međutim,
identičan telegram je već u 12.30 stigao u Niš, preko Rumunije. Pisar
ministarstva Momčilo Jurišić doneo ga je Pašiću u restoran gde je ovaj
ručao. On ga je pročitao i rekao: „To smo i očekivali“ i nastavio da
obeduje, ostavio je svedočanstvo pisac i novinar Ivo Ćipiko.

Objava
rata telegramom bio je nečuven čin ponižavanja Srbije, jer su takve
sudbonosne vesti i isključivo lično prenosile diplomate.

Beograd su
branili samoorganizovani Beograđani, financi-carinski stražari
dobrovoljci-četnici vojvoda Babunskog i Tankosića. Oni su
samoinicijativno zaposeli savske i dunavske obale i uspeli da zaustave
osvajanje Beograda. Nešto pre ponoći digli su u vazduh železnički most,
kad se austrougarska vojna kompozicija pojavila iz pravca Zemuna, a
zatim su osujetili desant sa rečnog konvoja. Austrougarski odgovor na
neuspeli desant bio je bombardovanje Beograda sa rečnih
oklopnjača-monitora.

Pašić je u 7.30 – 29. jula poslao cirkularno pismo izaslanstvima Kraljevine Srbije:

– Napad otpočeo noćas na raznim mestima. Bombardovanje Beograda počelo u 11 časova….

Neuspešni
autrougarski pokušaj zauzimanja Beograda noću 28. jula bila je prva
bitka Velikog rata, koji je odneo više od 37 miliona žrtva, više od 15
miliona mrtvih i 22 miliona ranjenih. Srpske žrtve ni posle 100 godina
nisu precizno prebrojane. Procenjuje se da je stradalo 26 odsto
stanovništva Kraljevine Srbije, odnosno oko 1,1 milion ljudi. Od toga
450.000 vojnika i 650.000 civila. Do 1918. Srbija je ostala bez 58 odsto
muškaraca.

BEZ SAVEZNIKA

DIPLOMATA Jovan M. Jovanović je ostavio svedočanstvo koliko je saveznika uoči Velikog rata među susedima imala Srbija.

–
Sem Crnogoraca, niko na Balkanu u 1914. nije bio uz Srbiju. Rumunija se
povlačila u sebe, Grčka je spremala negativno mišljenje o grčko-srpskom
savezu, u Bugarskoj su smatrali da je „čas odmazde došao“. Kraljevi
Ferdinad, Karol Prvi i Konstantin su bili za Nemačku – zabeležio je
Jovanović.

Ruski
predstavnici u Beogradu su 24. jula 1914. savetovali srpskoj vladi da
se „polako povlači u unutrašnjost, ako joj je vojska nespremna za rat“.

OD NOŽA U LEĐA DO TRIJUMFA

POČETKOM
oktobra 1915. Bugarska se pridružila austro-nemačkoj ofanzivi na
Srbiju. Centralne sile pokrenule su 5. oktobra ofanzivu sa Save i
Dunava, a četiri dana kasnije Bugarska se pridružila napadu, sleđa.
Srpska vojska praćena masom civila, krenula je u povlačenje kroz Crnu
Goru i Albaniju. U zvaničnom izveštaju ministra vojnog generala Božidara
Terzića piše da je u Albaniji nestalo, umrlo, poginulo ili zarobljeno
243.877 ljudi. Preostalih oko 150.000 srpskih vojnika je savezničkim
brodovima prebačeno na Krf i Vido u Grčku i severnu Afriku. Nemačka
11. armija, koja je u oktobru 1915. zauzela Beograd potučena je 12.
oktobra 1918. kada je oslobođen Niš, a 19. oktobra Srbi su ušli u svoju
prestonicu.

SRBIJA UVEK NA STRANI SVETLA

MINISTAR
za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin
izjavio je sinoć sećajući se žrtava Prvog svetskog rata, da Srbija
nikada nije bila uzrok nijednog rata, ali da je često protiv svoje volje
bila povod za ratove „nesitih kraljeva i careva“, i da traži da joj se
dopusti da makar jedna generacija njenih građana proživi vek, a da ne
bude žrtva nekog ratnog sukoba.

Vulin je, otvarajući
na Kalemegdanu državnu ceremoniju obeležavanja stogodišnjice početka
Prvog svetskog rata, istakao da je Srbija iz dva svetska rata naučila
lekciju da može da traje samo ako sukobe velikih izbegava i vodi računa
prvo, ali nikada jedino, o sebi.

„Srbi
su skroman i često ćudljiv narod, ali sanjaju otvorenih očiju. Srbi traže
od velikog sveta, od sebe, ali najpre od onih koji odlučuju kako se
deli ova planeta, da izvuku pouku iz Prvog i Drugog svetskog rata i
dopuste Srbiji san da se rodi jedna generacija koja će se roditi i
umreti a da neće učestvovati u nekom ratu“, kazao je Vulin.

Ostvarenje
tog sna, kako je istakao, nije doživela nijedna generacija Srba, ali
postoji nada da će generaciji dece koja sada stasavaju biti dozvoljeno da
taj san postane java.

Svet je, kako je podsetio,
tonuo u velike sukobe i užase onda kada bi sila zamenila pravo, a danas
su, posle iskustava iz Drugog svetskog rata, čuvari prava organizacije
poput UN i OEBS-a.

„Srbija je uvek bila na
pravoj strani i ako nešto veliki i silni mogu da nauče od Srbije to je
da je Srbija uvek bila na strani svetla i slobode i da nikad nije bila
na pogrešnoj strani. Veliki treba da znaju da je Srbija uvek tražila
svetlo koje će biti svetlo za sve druge“, rekao je Vulin.

Piše: Boris Subašić

Izvor: Večernje Novosti

Vezane vijesti:

Dr
NELE KARAJLIĆ: Da li bi neki hrabri Francuz bio terorista da je ubio
Hitlera 1940. godine dok se šepurio Trokaderom u osvojenom Parizu?

HRVATSKA STRANA ISTORIJE: Evo kako Hrvati vide Prvi svetski rat (VIDEO)

Gelton: Apokalipsa Velikog rata nauk i za danas