Оставштина двају Томислава

Загреб – Односи између Хрватске и Србије остаће лоши јер то одговара елитама на власти, речено је на трибини ‘Хрватско-српски односи у свијетлу најновијих пријепора између Хрватске и Србије’, одржаној у просторијама ‘Привредника’ у Загребу.

Имена учесника, универзитетског професора Дејана Јовића и новинара Томислава Јакића, обојице савјетника бивших хрватских предсједника, Иве Јосиповића и Стјепан Месеића, уз модератора Сашу Косановића, привукла су велик број посјетилаца.

Како је објаснио Јовић, у досадашњим односима Хрватске и Србије било је више лоших фаза, а најновија је започела 2012. године, односно побједом двају Томислава: Карамарка као новог шефа ХДЗ-а, и Николића, тада изабраног за предсједника Србије.

– Тиме су прекинути добри односи двије државе које су раније представљали Санадер и Коштуница, односно Јосиповић и Тадић – објаснио је универзитетски професор. Као други разлог навео је улазак Хрватске у ЕУ, што је био крај фазе у којој су хрватске власти под притиском из Бруxеллеса много тога обећавале, иако су мало испуниле. Тиме је Хрватска од номиналне постигла стварну сувереност и осјетила се јачом од Србије коју сада, како сматрају у Загребу, може условљавати и блокирати на еуропском путу, казао је Јовић, истичући да је ЕУ погријешила када државе бивше Југославије није примила ‘у пакету’.

– Овако су умјесто рјешења настајали нови проблеми – рекао је он, додавши да би слично било и да је Србија била та која је прва ушла у ЕУ. Како је објаснио, на лоше односе утјече и различит однос Србије и Хрватске према рату који се водио 90-их. На питање постоји ли могућност да на Балкану поновно избију криза и рат, Јовић је одговорио да то сматра немогућим. ‘Али то смо мислили и крајем 90-их’, додао је. Томислав Јакић се осврнуо на утрку у наоружању, истичући да се она води куповином старог оружја.

– Србије је набавила авионе МиГ 29, а иако их се сматра застарјелим, они су модернији од Ф-16 које ће купити Хрватска – рекао је Јакић. Наглашена је потреба да се Русија у Хрватској престане демонизирати, у што спада и одбијање куповине руске опреме. Подсјетило се и на лицемјерност хрватске политике према БиХ, односно тражење трећег ентитета, иако се то питање за вријеме Фрање Туђмана није постављало јер се тада у Загребу сматрало да ће се та држава ионако распасати. Истакнуто је да положај Срба у Хрватској и Хрвата у Србији овиси о односима матица.

– Кад Срби из Хрватске говоре о својим тешкоћама, то је добро, али не ваља кад о проблемима Срба из Хрватске говоре изасланици из Србије јер се тим изјавама постижу жучне реакције које су прије свега намијењене јавности у Србији – казао је Јовић алудирајући на недавни иступ Владимира Божовића на божићном пријему СНВ-а. Учесници су се сложили и да је ревизија хисторије у обје земље итекако присутна, иако се Јакићу чини да је Србија корак испред.

– Тамо се постављају споменици колаборационистима, али код нас се, барем за сада, не постављају споменици Славку Кватернику или Анти Павелићу – рекао је. Говорило се и да ли би доласком неких нових политичара могло доћи до промјене политика двије земље и посљедично њихових бољих односа.

– Имамо младе људе који су способни, али им постојеће структуре власти и опорбе које неће дати да дођу до изражаја – рекао је Јакић, истичући да његова генерација неће дочекати бољитак. Јовић је био нешто оптимистичнији, оцијенивши да би промјена политике могла бити питање нових генерација.

– Предајем студентима који су рођени након рата и који о њему немају особна искуства па су знатно склонији његовом пропитивању – закључио је Јовић.

Извор: Портал Новости

Банија Онлине

Везане вијести:

Потписана Декларација о односима Србије и Хрватске

Како живе „обични Хрвати“ у Србији? | Јадовно 1941.

Ројтерс: Односи Србије и Хрватске на најнижем нивоу | Јадовно …