Случај Војислав Шешељ – Лицемерје Запада и издаја Србије

Случаj Воjислав Шешељ заслужуjе пажњу jавности jер одсликава сву лицемерност савременог света и издаjство коjе влада у Србиjи. Можемо ми волети или не волети Шешеља, ценити га или не, бити његов следбеник или противник, случаj Воjислав Шешељ jе показао сву дволичност савремене цивилизациjе и менталитет српске политичке елите.

Судjење jе одавно постало фарса, што захваљуjући самом Шешељу што Хашком трибуналу коjи jе изгубио кредибилитет, али jе jош већа комедиjа српска држава и њен однос према осудjенику и осудjеницима у Хагу. Србиjу баш брига за Шешеља, боље да га нема, што би и Запад желео.

Да jе коjим случаjем Воjислав Шешељ американац или енглез, никада се не би нашао у Хагу ма какав злочин да jе направио. Размислимо мало о томе. Сjедињене Америчке Државе или Велика Британиjа никада не би дозволиле да се њиховом градjанину суди ван њихове земље. Ма колико он био крив или недужан, Америка би Шешеља заштитила и трудила се да му суди на своjоj териториjи, по своjим законима. Ниjедан американац или енглез, ма какав пас рата или легионар био, ниjе се нашао у Хагу. Те земље се боре за своjе градjане, jер jе то кредо њихове државне политике. Они штитећи своjе градjане свуда по свету у правном смислу, штите своjу сувереност. Оне на таj начин даjу свима у свету до знања да оне суде своjим градjанима, да су оне државе маjке а не државе маћехе сваком свом чеду.

Да ли jе некоj земљи успело да од Америке или Велике Британиjе добиjе изручење некога ко jе осудjен у некоj другоj земљи, коjег та друга земља тражи због нечега? Не. Они не испоручуjу своjе градjане другим земљама. Они брину о своjим градjанима, то су одговорне државе. Можда не принципиjелне, jер оно што важи за њихове градjане не важи за сав остали свет, па имамо случаj да Америка свуда по свету jури оне коjи су се њоj замерили, да има Гвантанамо затвор где држи без суда и закона многе муслимане и ко зна колико jош таjних затвора за странце за коjе ми и не знамо.

С друге стране, у Србиjи када се каже „кум ниjе дугме“, на мало заjедљив начин покушава се у шали рећи да jе кум нешто важно у животу поjединца. И jесте. Кум jе духовни брат или отац. Кум jе битан, посебно ако сте ви некоме кум, он као ваше кумче очекуjе да га благословите и да се бринете о њему. А ако вам jе он кум, онда jе он вама духовни отац и он се стара о вама, он вас благослови и моли се за вас. Имати доброг кума jе велики благослов у животу. Случаj Воjислав Шешељ jе занимљив са тог аспекта што jе у кумство са хашким затвореником укључено чак двоjе кумова, коjи су били или jесу на наjвишим функциjама у нашоj земљи, али су куму окренули ледjа. За њих jе Воjислав Шешељ дугме, коjег боље и да нема, нека се загуби.

То jе оно што jе разочараваjуће за нас као људе, као Србе, као духовна и морална бића. Таj однос српске елите према нашем градjанину заточеном у Хагу. То jе судjење у коме процес траjе све док осудjеник не умре, што помало личи на српско судство. Али то не би требало да личи на западне судове коjи се хвале своjом ефикасношћу и правдом, али су они показали такво застрашуjуће лицемерjе да jе то ужасно. Запад jе окренуо своj морални компас, али смо га ми потпуно изгубили, jер се наша држава не брине о своjим људима, не брани их ма где били у свету. То нас измедjу свих осталих ствари и доводи до места у историjи и цивилизациjи на коме смо. Не може Србиjи бити боље ако ниjе добро и Воjсилаву Шешељу, нашем градjанину о коме се држава не брине, а западни суд га суди лицемерно да га не осуди, него да га умори, jер jе његово заточеништво уступак домаћим властима. Колико jе ту моралних и свих других принципа погажено, само Бог зна и може да процени. Споjили се западно лицемерjе и српска издаjа на случаjу Шешељ.

Свако обjективан зна ко jе Воjислав Шешељ, шта jе радио, односно шта ниjе радио за време туробних 90-их. Очигледно jе, да на њему стварно има кривице због коjе би га било лако осудити, био би већ одавно осудjен као пример свима осталима. Али те кривице коjу западне судиjе траже нема, има само жеље да га задрже што више, док се свест просечног Србина не промени под управом садашње власти и директива из Брисела. Они тамо и ови овде веруjу да им Шешељ смета, да можда може да смета, да таласа и удара по власти коjа нас води тамо где нас води. Зато су сви спремни да зажмуре на случаj Воjислав Шешељ, да пусте да време, стрес и болест учине своjе, и да Воjислав Шешељ затвори очи а они да затворе случаj. Нема пресуде, нема кривца, нема казне, нема обештећења. Ничег нема, све jе поjео заборав. Воjислав Шешељ, ма колико у свом политичком деловању и карактеру био бахат, примитиван и луд, на краjу целе ове трагедиjе ће постати мученик и неко на коме се осликала пала природа савременог света.

Србиjа jе прва заборавила Шешеља, баш као што jе заборавила и све остале коjе jе сила заробила и осудила. Кум jе заборавио кума, кумство jе мање битно. Ако jе кумство небитно, зашто би онда човекољубље било битно, чему милосрдjе, чоjство. Када тога нема, нема солидарности, нема друштвене одговорности да се брани своj и да се брани слабиjи. Нема морала, свима jе све дозвољено, све jе небитно и све jе за отети или продати, лако jе издати.

Воjислава Шешеља су издали и кумови и држава Србиjа. Кад кум ниjе кум, него дугме, држава ниjе маjка него маћеха градjанима, нико се ни о коме не брине, све jе себичлук и издаjа. Народ коjи води елита без моралних принципа онда постаjе бесловесна раjа.

Извор: Intermagazin.rs

Везане виjести:

Вечерње новости, 13.11.2013., Србију у Хагу … – Јадовно 1941.

Рајко Долечек: Посета генералу Младићу у Хагу – Јадовно 1941.

ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ Осам година робије – Јадовно 1941.

СУДБИНА ПОРОДИЦЕ СТИЈЕЉА: Оца и деду убили хрватски …