OSLOBODITI SE ILUZIJE O NAPRASNOM TURSKOM PRIJATELjSTVU

BEOGRAD, 20. AVGUSTA /SRNA/ – Osmansku istorijsku geografiju Balkana turski premijer Redžep Erdogan i njegovi istomišljenici nastoje da prevedu u realnu političku geografiju obnovljene turske moći, a Sarajevo, Mostar i Novi Pazar na toj željenoj mapi važniji su od Beograda, izjavio je orijentalista i diplomata Darko Tanasković iz Beograda.
Tanasković je ocijenio da bi bilo dobro da se s Turskom nastavi unapređivati saradnja u svemu što je za Srbiju i za sve Srbe korisno, posebno u najšire shvaćenom ekonomskom domenu, jer ona u mnogo čemu može biti veoma zahvalan partner.

„Politički, treba se osloboditi iluzije, ako takva postoji, o nekakvom naprasnom turskom prijateljstvu i nepristrasnosti u balkanskim stvarima i, najzad, nikako ne bi valjalo podleći neoosmanističkoj kampanji preispitivanja i revidiranja naše percepcije duge zajedničke istorije, konkretno perioda osmanske vlasti na Balkanu“, rekao je Tanasković za beogradsku „Politiku“.

On je zaključio i da bi „i Turcima bilo korisnije da odustanu od pokušaja pozitivnog kulturno-političkog i simboličkog valorizovanja i instrumentalizovanja razdoblja koje Srbi listom doživljavaju kao okupaciju“.

„To nikako ne može biti, kako neoosmanisti žele da predstave, istorijski kredit koji bi im davao neka posebna prava da usmeravaju sadašnjost i budućnost potomaka onih čijim su precima vekovima naplaćivali glavarinu“, naveo je Tanasković.

Komentarišući nedavnu izjavu turskog premijera Erdogana da je BiH, zapravo, provincija Turske i da je njegova obaveza kao premijera da brine i o Sarajevu, Tanasković je naveo da su glavno uporište turskog djelovanja na Balkanu muslimanske zajednice.

„U geopolitičkim i civilizacijskim koordinatama neoosmanizma, glavno uporište turskog delovanja na Balkanu jesu ovdašnje muslimanske zajednice, a prvenstveno Albanci i Bošnjaci, za koje je turski premijer Redžep Erdogan nedavno izjavio da mu ih je Alija Izetbegović na samrti ostavio u amanet“, rekao je Tanasković.

On kaže da Erdogan i Beograd smatra važnim političkim centrom s kojim se računa, „a Srbiju, doduše, nezgodnim, ali i nezaobilaznim partnerom u ostvarivanju balkanske politike svoje države“.

„Za neoosmaniste su balkanski muslimani potomci Osmanlija, a samim tim i štićenici Turske koja se prisetila svoje imperijalne slave i želi da je na savremeni način obnovi, političkim, privrednim, komunikacijskim i kulturnim sredstvima, uz povremeno diskretno podsećanje i na respektabilnu vojnu moć“, objasnio je Tanasković.

Izvor:

Vezane vijesti:

“Povartak Turske na Balkan” i dva kratka osvrta na prošlost