Осјећа се да је хрватска политика добронамјерна

Разговор у СНВ-у

Током посјете Загребу Небојша Радмановић сусрео се и с делегацијом СНВ-а у којој је био и вицепремијер Слободан Узелац. Састанку су присуствовали и замјеник предсједника СНВ-а Александар Милошевић, државни секретар у Министарству за регионални развој Станко Јанић и посланик СДСС-а Миле Хорват. – Посјета СНВ-у била је прилика да се упознам о детаљима из живота и повратка српске заједнице у Хрватској – рекао је Радмановић и нагласио да се може видјети допринос СНВ-а повратку и укупном политичком животу Срба у Хрватској. Теме састанка биле су активности које чекају српску заједницу у Хрватској, од пописа становништва до избора, затим могућност сурадње Срба из Хрватске са Републиком Српском, БиХ и Србијом, положај и одрживи повратак Срба у Хрватској, те донаторска конференција која би била допринос успјешном окончању избјегличке проблематике, нарочито популације смјештене у колективним центрима у Србији и другим земљама. – Тиме би се осигурало да се врате они који то желе, а да они који су се одлучили интегрирати у нове средине, у њима и остану – рекао је Узелац. Радмановић се сусрео и с митрополитом загребачко-љубљанским и цијеле Италије Јованом.

Хоће ли Предсједништво БиХ у скорије вријеме о односима и отвореним питањима разговарати и с лидерима Србије, прије свега с предсједником Борисом Тадићем? 

Свакако. Само, мислим да је по пракси развоја добрих односа сада на реду да предсједник Тадић дође у Сарајево, а не да Предсједништво иде у Београд. Прије двије године водио сам делегацију Предсједништва БиХ; иако нисмо били сва тројица, у Београд сам ишао уз јасну сагласност чланова Предсједништва и руководстава ентитета. Сада би Тадић требао да дође у Сарајево, а тек онда да Предсједништво опет иде у Београд. Сигуран сам да ће се и једно и друго десити у наредном периоду.

Је ли посјета Загребу помогла и у рјешавању недоумица око будуће власти и има ли лицитирања око укључивања једног или два ХДЗ-а из БиХ у власт?  

Потребно је да имамо Савјет министара у БиХ и очекујем да ће се он брзо формирати. А о томе тко ће бити на власти одређиват ће политички партнери – лидери политичких странака. Мислим да би било лоше ако би из једног националног корпуса покушавали подијелити други национални корпус, то не би било добро ни за кога, без обзира на то што се неком може чинити да је добро за једну политичку опцију. Мислим да је најбоље да поред СНСД-а и СДС-а, који ће сигурно заједно бити на власти, у њу уђу оба ХДЗ-а и СДА и СДП у име бошњачког народа. Таква би власт у БиХ била чврста четири године.

Док се говори о положају Хрвата у БиХ, некако је у сјенци остало питање припадника националних мањина који се по садашњим рјешењима не могу бирати у органе власти, односно на највише функције, због чега су се обратили Суду за људска права у Страсбуру?

О том питању говорио сам и прије него што сам дошао на ову функцију. Став свих нас из Републике Српске увијек је био да се Устав БиХ усклади с Европском конвенцијом о људским правима прије одлука суда у Страсбуру. Али не дозвољавамо да неке политичке групе и партије, односно припадници једног народа то искористе за корјените промјене Устава, односно дијелова који им не би одговарали. То им се неће дозволити, поготово ако је могуће примијенити Конвенцију.

Враћање имовине
Каква је ситуација око повратка избјеглица и заговара ли БиХ регионалну донаторску конференцију?
Мислим да донаторске конференције увијек требају, поготово ова која се ове године планира за четири земље у региону, за БиХ, Хрватску, Србију и Црну Гору. Треба увијек радити на повратку избјеглица и расељених лица, али морам рећи и да се не може људе силом тјерати да се врате. Људи имају право да се опредијеле гдје ће живјети.

У Републици Српској имовина је враћена у 99,9 посто случајева, уз неколико оних који су на суду, али је тачно и да се многе избјеглице других националности нису вратиле у Републику Српску, исто као што су у њој многи Срби који се нису вратили у Хрватску. Никада не треба одустати од тога да се што више људи врати на све просторе на којима су некада живјели, што значи и на цијело подручје БиХ, али се прије тога мора обезбиједити гдје ће и од чега живјети.  

Када се говори о српским избјеглицама из Хрватске, у којој мјери хрватски државни органи, али и Српско народно вијеће могу бити партнер органима БиХ и Републике Српске око њиховог повратка?

У правилу, органи једне владе сарађују с органима друге владе, али је СНВ у Хрватској неоспорно једна надстраначка организација која је много значајнија него нека политичка партија. На тај начин је СНВ партнер Владе у Хрватској и на тај начин може да буде и партнер институција у Републици Српској и БиХ. Мислим да то треба користити, поготово што у Републици Српској постоје неке организације које нису владине и с којима СНВ може да сарађује.

Како ви у оквиру регионалне сурадње видите укупне међусрпске односе у региону? Ту је Србија као матична земља српског народа, БиХ у којој су Срби конститутивни народ и Хрватска у којој су мањина, додуше највећа и с одређеним утицајем у друштву?

 Мислим да је та сарадња у посљедње вријеме на много вишем нивоу него у ранијим периодима што, прије свега, треба захвалити људима који су на власти. Тешко да се може остваривати висок ниво сарадње уколико лидери који воде земље или ентитете не желе на томе да раде. Борис Тадић је лидер који ће окупљати и разумјети друге и пружити им прилику да се осјете равноправнима. Тако је код нас у Републици Српској и тако и убудуће хоћемо да сарађујемо са Србима који живе у Хрватској. Ако се осјећа да смо добронамјерни једни према другима, да нико ником није надређен и да нико ником не командује, да сви слушамо једни друге, онда ће та сарадња убудуће бити још боља.

Ненад Јовановић