arrow up

Подијелите вијест:

Опасна релативизација усташких злочина

Alen Budaj

Директор Маргеловог института из Загреба Ален Будаj упозорио jе да у Хрватскоj постоjи jака тенденциjа да се усташки злочини релативизуjу и умањуjу тако што се кривица баца на Ниjемце и Италиjане, иако jе свирепост усташа далеко надмашила њемачке и италиjанске окупаторске снаге.

“Непрестано се у штампаним медиjима говори о страховитим злочинима хрватских антифашиста и партизана, а касниjе поратног Титовог jугословенског режима против Хрвата, што jе довело до тога да jе у Хрватскоj осмишљена краjње лоша и штетна музеjска поставка у Јасеновцу, а на сцени jе и прогон партизанских бораца од хрватског правосуђа `посттуђмановог` ХДЗ-а”, рекао jе Будаj за Срну.

Коментаришући инициjативу, покренуту у Хрватскоj, да некадашњи италиjански радни логор Кампор на острву Рабу буде мjесто за градњу главног хрватског центра за очување сjећања на жртве у коjем ће се чувати документациjа о концентрационим логорима, с тим да се прешућуjе постоjање усташких логора, Будаj jе рекао да се Маргелов институт заузима за очување сjећања на жртве фашистичког и нацистичког режима, али да се jасно и гласно каже истина о догађаjима из Другог свjетског рата.

“Ми смо за то да се каже истина о дешавањима из Другог свjетског рата, али без икаквих ревизионистичких намjера, па чак и онда када се жртвама италиjанских фашиста даjе видљива `предност` над жртавама хрватског усташког фашистичког терора”, рекао jе Будаj.

Говорећи о недавном хапшењу бившег хрватског министра унутрашњих послова Јосипа Бољковца, оптуженог да jе као партизански функционер наредио егзекуциjе усташа и домобрана послиjе Другог свjетског рата, коjе су се наводно проводиле 1945. и 1946. године у логору Дубовац, Будаj jе рекао да се “чак и Фрањо Туђман уздржавао од прогона своjих партизанских сабораца, али то агилно чине његови страначки насљедници”.

“Туђманови страначки насљедници прогоне антифашисте, а допустили су да усташки злочинци Иво Роjница, Миливоj Ашнер, Иво Корски, Нада Шакић и други умру мирном смрћу”, рекао jе Будаj.

Према његовим риjечима, хрватска држава прогања оне коjи су у Устав Хрватске уписали антифашистичке моменте, док са друге стране чини све да умањи историjску одговорност усташког покрета за почињене злочине тако што нису обновљени уништени споменици НОБ-а и НОР-а, а поготово jе изражен намjерни немар и небрига за мjеста бивших усташких концентрационих логора.

“Наводни антифашизам хрватских државних функционера jе дневнополитичког и аматерског карактера, док се стварни хрватски антифашизам сатанизуjе сваком приликом и у сваком облику”, нагласио jе Будаj.

Он jе подсjетио да jе Маргелов институт томе посветио посебну пажњу и штампао двиjе монументалне студиjе у коjима разокрива опасност ревизионизма у хрватском друштву, коjи дjелуjе погубно на очување сjећања на жртве холокауста и геноцида над српским, jевреjским и ромским народом.

“У Хрватскоj се прогоне и остарjели припадници властитог народа, само да се задовољи губитничка страна – она усташка коjа тражи освету над побjедницима у Другом свjетском рату на нашим просторима”, закључио jе Будаj.

Маргелов институт jе невладина организациjа jевреjске националне мањине у Хрватскоj. Уско сарађуjе са Центром Симон Визентал из Јерусалима и Институтом за истраживање Јасеновца из Њуjорка.

Извор: срна

Везане виjести:

ЗАГРЕБ НОВЦЕМ ЕУ ФИНАНСИРА ПРИКРИВАЊЕ ЗЛОЧИНА

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Kad se nebo srušilo

Zdenka Novak | Kad se nebo srušilo Zdenka Novak | When Heaven’s Vault Cracked Autorica

Sadržaj

Autorica Zdenka Novak, rođena 26. novembra u Zagrebu u imućnoj jevrejskoj obitelji, istinitu

Izrael

“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo jedan

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i neku

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika. Iako

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela sam

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​