ПОДМУКЛА ХРВАТСКА – Хрвати су у Хагу тврдили да су Срби бомбардовали колону избеглица из Хрватске

Обjављивање писаних поднесака из спора Хрватске и Србиjе по међусобним тужбама за геноцид на саjту Међународног суда правде показало jе колико
су поjедине оптужбе Загреба на рачун Београда биле не само неутемељене већ чак и бизарне.

Тако jе у поднеску коjим jе 1999. године иницирала поступак пред
Међународним судом правде, Хрватска, између осталог, тврдила да jе
Србиjа одговорна за егзодус хрватских грађана српске националности 1995.
године, током акциjе „Олуjа”. Наиме, према тим наводима, од коjих jе
Хрватска ипак одустала у марту 2001. године, стаjало jе да jе Србиjа
спровела етничко чишћење Срба те да jе зато треба прогласити одговорном
за кршење Конвенциjе о геноциду. Ово jе, међутим, само jедан од „бисера”
хрватског правног тима.

Позиваjући се на jедну кратку вест обjављену у љубљанском „Делу” 7.
августа 1995. године, хрватски адвокати су у новембру 2012. године
доставили суду поднесак у коме су тврдили да jе авиjациjа Воjске
Републике Српске бомбардовала конвоj српских избеглица коjи су се
повлачили из Хрватске након операциjе „Олуjа”, те да jе у три таква
напада погинуло двадесет и рањено више од сто људи.

Пракса Међународног суда jе, међутим, како jе то констатовано одлуком у
спору између Никарагве и САД, да „суд не узима новинске чланке и делове
из књига, чак и кад изгледа да испуњаваjу високе стандарде
обjективности, као доказе подобне да утврде чињенице…”

Сличних „аргумената” са хрватске стране било jе jош. У поднеску из
новембра 2012. године, Загреб jе изнео тврдњу да jе двеста хиљада Срба
после операциjе „Олуjа” напустило Краjину због „извесног броjа разлога,
међу коjима су тешки услови живота, сиромаштво и општа несигурност у
РСК”.

Хрватски правни тим jе, такође, 2001. године МСП-у као доказ поднео 332
непотписане изjаве сведока и 209 записника са полициjских саслушања
вођених током деведесетих година. Одговараjући на тужбу Загреба, Србиjа
jе истакла да су овакви „докази” неприхватљиви пред било коjим судом у
свету. Хрватска, међутим, ниjе одустаjала. Реплицираjући Београду у
децембру 2010. године, она jе доставила нових 188 полициjских записника
коjи садрже накнадно прикупљене потписе оних људи коjи су, наводно,
раниjе давали изjаве уз обjашњење да остатак сведока више ниjе могуће
пронаћи.

Одговараjући на ово, Србиjа jе навела да jе овакав приступ доказивању
„врло инвентиван”, не само у доказном поступку пред Судом правде већ и у
целокупноj, до сада познатоj, судскоj пракси.

У писаном поднеску из децембра 2010 Хрватска jе „обjаснила” и како су
страдали цивили у српским местима у коjе jе улазила хрватска воjска. По
њиховоj тези, када пешадиjа улази у неко место, покушаваjући да га стави
под своjу оружану контролу, постоjи неизбежан ризик да поjедини цивили
на коjе воjска том приликом наиђе буду третирани као неприjатељи, „ако
промптно и убедљиво не демонстрираjу своjе мирољубиве намере”.

Извор: Интермагазин