Олакотни живот Мирка Норца

Након десет година, Мирко Норац можда броји посљедње мјесеце у глинској казнионици полуотвореног типа, јер ће се у септембру пред Повјеренством за увјетни отпуст наћи његова молба за пуштање на пријевремену слободу након одслужене двије трећине казне. Када се затвори врата затвора чекају га жена, дјеца, и кућа од 300 четворних метара…све засновано за вријеме служења казне
Молбу за увјетни отпуст поднио је Норчев одвјетник Влатко Нуић, који је као олакотну околност навео да је суђење за Медачки џеп био једини случај који је Хашки трибунал препустио Хрватској, а да Хаг своје осуђенике пушта на привремену слободу када се зато стекну увјети.
– Када може Биљана Плавшић, зашто не би онда могао и Норац, зар за њега не вриједе олакотне околности – пита се Нуић, подсјећајући да је на суђењу за злочине у Госпићу констатирано да су почињени у наметнутом рату, а као олакотне околности узети су храброст оптуженог, његове заслуге у одбрани града, младост и држање на суду, док је на суђењу за злочине у Медачком џепу суд утврдио блажи облик Норчеве кривње, односно некажњавање починитеља.
Тако би за ова два ратна злочина умјесто обједињене казне од 15 година, Норац могао одслужити само десет. Но, бившем су генералу затворски дани били толико тешки да се за то вријеме успио оженити, саградити кућу од 300 квадрата у Биограду, добити једно дијете, а и друго му је на путу. Све је то успио за вријеме редовних слободних викенда, а његов је одвјетник управо на основу ових промијењених обитељских околности и затражио од Врховног суда изванредно ублажавање казне, али та одлука још увијек није донесена.
Када изађе из затвора, Норца неће пуно сметати што му је предсједник Иво Јосиповић одузео генералски чин. Па, он је својим (зло)дјелима себи већ увелике осигурао егзистенцију и мјесто иконе у Хрвата.

Паулина Арбутина

Извор: СНВ НОВОСТИ