Јединице „Ел муџахида“ су имале велику подршку и углед код локалног муслиманског становништва, о чему постоjе и снимци са скупова на коjима су се окупљенима обраћала локална вjерска лица, као и представници општина Завидовићи, Маглаj и други
Припадник одреда Ел муџахид поред заробљених српских воjника
Пише: Александар ЛУКИЋ
Током повлачења српске воjске из Возуће у близини коте Ђурића вис 11. септембра, припадници Трећег корпуса такозване Армиjе БиХ заробили су око 60 цивила и воjника, рекао jе Срни командант Штаба Четврте озренске лаке пjешадиjске бригаде Зоран Благоjевић.
„Њих jе заробила Друга чета Петог батаљона 328. бригаде, коjом jе командовао Фуад Зилкић, потчињен команданту Трећег корпуса Сакибу Махмуљину“, наводи Благоjевић.
На лицу мjеста су ликвидирани отац и син Саво и Живинко Тодоровић из села Пашалићи, а остали су се, према извjештаjу муслиманског команданта Фуада Зилкића, предали одреду „Ел муџахид“, наводи Благоjевић.
Он истиче да су jединице „Ел муџахида“ имале велике подршку и углед код локалног муслиманског становништва, о чему постоjе и снимци са скупова на коjима су се окупљенима обраћала локална вjерска лица, као и представници општина Завидовићи, Маглаj и други.
Благоjевић jе подсjетио да се, према прикупљеним подацима, тачно знало да ће 10. септембра 1995. године, након отварања и читања исламске свете књиге, у раним jутарњим часовима почети офанзива 23.000 воjника на Возућу, коjу jе бранило 1.176 припадника Четврте озренске лаке пjешадиjске бригаде потпомогнуте србачким, краjишким и другим jединицама, међу коjима су били и рањени, без адекватног наоружања, мунициjе и опреме.
Благоjевић период пред почетак офанзиве 10. септембра описуjе као врло мучан.
„Нема рова у дужини зоне одговорности од 30 километара коjи ниjе извиђан и нападнут. Ми смо били прикључени на њихову `тврду` везу. Тачно смо знали распоред њихових jединица, камп одреда `Ел муџахид`, сjедишта командних центара Трећег корпуса Сакиба Махмуљина, као и Другог корпуса Сеада Делића, са распоредима артиљериjе и снага“, истиче Благоjевић.
Заробљени српски воjници пред погубљење
Он наводи да се одустало од плана да се превентивно диверзантски дjелуjе на камп „Ел муџахида“ у Каменици, за коjи jе навео да jе мудро изабран jер су изохипсе биле такве да се артиљериjом не може деjствовати по њима.
„Сви разговори су били снимани, а преводилац jе накнадно преводио разговоре, тако да се знао њихов смjештаj, састав jединице и директна повезаност са Трећим корпусом Сакиба Махмуљина и Шефика Џаферовића“, истиче Благоjевић.
Он подсjећа да jе пред сам напад од Оперативне групе Добоj захтиjевао поjачање и материjално-техничка средства да би офанзива била осуjећена.
„Одговор jе био очаjан – `Не знам шта хоћете`, са захтjевом да борбе буду настављене без повлачења“, истиче Благоjевић.
Благоjевић се присjећа како jе 10. септембра око 6.00 часова издао посљедње инструкциjе да би већ у 6.10 часова била прекинута комуникациjа са србачком бригадом, коjа jе бранила веома важну путну комуникациjу према Добоjу.
Из правца Тузле кренуо jе Други корпус такозване Армиjе БиХ, на чиjем челу jе био генерал Сеад Делић са око 9.000 воjника. У саставу тог корпуса су дjеловале 21, 22. и 25. дивизиjа, те 224. и 225. бригада и друге jединице.
Из правца Зенице кренуо jе Трећи корпус такозване Армиjе БиХ, под командом бригадног генерала Сакиба Махмуљина, коjи jе напао са око 14.000 воjника. У саставу корпуса су биле 375. тешањска ослободилачка, 7. муслиманска бригада, 327. и 328. бригада, Специjални одред полициjе, 35. дивизиjа коjом jе командовао Рефик Лендо, као и одред „Ел муџахид“ коjим су командовали Абу Хамза, Абу Мали, Али Хамад и друге jединице.
Нападу су се прикључиле и НАТО снаге за брзе интервенциjе, као и пакистански контингент међународних мировних снага, коjима jе Сеад Делић захвалио за артиљериjску подршку током офанзиве, за шта, према Благоjевићу, постоjе писани документи.
Заробљени припадници 14. српске бригаде ВРС
Благоjевић издаjе наредбу о евакуациjи преосталог цивилног становништва, након чега добиjа телеграм команданта Оперативне групе Добоj Владимира Арсића у коме издаjе наредбу о забрани прегруписавања jединица и о одбрани териториjе по сваку циjену.
Он се одлучуjе на прегруписавање са лиjеве на десну обале Криваjе, након што jе одред „Ел муџахид“ успио извршити продор одбране на диjелу србачког батаљона у мjесту Паљеник.
Једна jединица Четврте озренске успиjева одбити напад маневарске jединице у саставу Трећег корпуса под директном командом Махмуљина, док о стању осталих нема информациjа.
Благоjевић наводи да jе центар Возуће напуштен око 13.00 часова, у ситуациjи када су jеднице расуте и остале без комуникациjе, а „брат остављао брата“. Физички споj два корпуса такозване Армиjе БиХ остварен jе у реjону Прокопа у 16.16 часова, чиме jе териториjа Возуће потпуно одсjечена.
Српске jединице су у повлачењу успjеле направити пробоj на коти Ђурића вис, коjа jе послужила као коридор за извлачење преосталих цивила и воjника. Кота jе брањена до jутарњих часова 11. септембра, када jе напуштена због ризика од опкољавања и онемогућаног функционисања система везе усљед муслиманских jединица, коjе су упадале у фреквенциjу и шириле дезинформациjе.
У послиjеподневним часовима линиjа се консолидовала на подручjу Тумара, а на построjавању jе било свега 600 српских бораца.
Благоjевић наводи да су поjедине jединице и становништво из опкољеног подручjа излазили и након мjесец дана. Диjелови 14. краjишке бригаде залутали су према Олову, гдjе су на потезу Олова и Вареша заробљени.
Септембарска муслиманска офанзива, наводи Благоjевић, позиваjући се на расположиве податке и документе, ниjе имала елементе хуманости према српским цивилима и заробљеницима.
Везане виjести:
Озрен – Возућа – Jadovno 1941.