ОДРЖАНО ДОКУМЕНТАРНО ВЕЧЕ СИМЕ БРДАРА

ПАЛЕ – У оквиру новог програма „Филмотека“, коjи реализуjе Кинотека Републике Српске у сарадњи са Филозафским факултетом Универзитета у Источном Сараjеву, на Палама jе одржано вече документарног филма познатог сценаристе и редитеља Симе Брдара.

Публика jе синоћ имала прилику да види пет документарних филмова – „Сунце и жица“ и „А Бог jе ћутао“ , о холокаусту и геноциду у логору Јасеновац, те „Самарице“, „Јовица и Зорица“ и „Марjановићи“, филмови коjи говоре о животноj свакодневици и радостима живота.

Филмови „Сунце и жица“ и „А Бог jе ћутао“ су потресне приче о страдању у концентрационом логору Јасеновац и представљаjу аутентично свjедочење о усташком геноциду у вриjеме Другог свjетског рата.

Документарни филм „Сунце и жица“ освоjио jе шест међународних признања, а говори о страдању дjевоjчице Миље, коjу су усташе ослиjепиле у jасеновачком казамату. Филм прати њен живот као осамдесетогодишње старице коjа живи сама и слиjепа, без игдjе икога у рушевноj кући у селу Мурати код Козарске Дубице. До бунара иде по воду држећи се за жицу коjу jе сама развукла од кућице до бунара.

Брдар jе рекао да jе разлог настанка ових филмова врло историчан, jер, како jе рекао, ако не буду сачувана сjећања на Градину и Јасеновац, ширећи тако истину свиjетом, тешко да се може и опстати.

„Аутор сам 26 документарних филмова коjи су били на великом броjу међународних фестивала на коjима су освоjили 16 награда. Радим филмове о теми `мрака и мука`, односно о времену Другог свjетског рата и геноцида и холокауста. Посебну пажњу посвећуjем усташком злочину геноцида у Независноj Држави Хрватскоj и концентрационом логору Јасеновац“, рекао jе Брдар новинарима на Палама.

Он jе нагласио да ту причу носи и казуjе кроз документарне филмове не као провокациjу нити горкорjечивост, већ као опомену циjелом човjечанству, jер оно што се десило у току Другог свjетског рата, посебно у логору Јасеновац, може бити опомена циjелом свиjету.

„Друга тема моjих документарних филмова jесте свjетлост, односно свакодневни живот обичног човjека чиjа свакодневница и животна радост може послужити као узор свима нама, без обзира на наш социjални, културни, политички или интелектуални ниво, како живот има смисла и како будућност ниjе фраза нити обећање него суштина“, нагласио jе Брдар.

Говорећи о краткоj форми његових документарних филмова, Брдар jе рекао да се у младости увjерио да jе наjтеже нешто кратко испричати. „Модеран човjек нема стрпљења и времена да неке ствари гледа сатима. То су риjетки, и углавном они, коjи се професионално баве одређеном темом, тако да jе та кратка форма примљена од гледалаца и jа сам jе схватио као изузетну, jер има веома jаку и концентровану поруку што jе и суштина“, обjаснио jе Брдар.

Симо Брдар се бави документарним филмом више од двадесет година. Редитељ jе и сценариста 26 филмова, за коjе jе добио 16 награда на међународним фестивалима. Ради филмове о геноциду и холокаусту, али и оне чиjе су теме ведриjе. Нарочиту пажњу посвећуjе свакодневном животу и обичним људима.

Брдар jе и почасни члан Издавачког савjета Института Јасеновац у Њуjорку. У августу 2011. године на „Балфесту“ у Пловдиву, проглашен jе за амбасадора добре воље. Ова признања добио jе за своj редитељски и књижевни рад.

Његови филмови су приказивани у Јерусалиму, Драми, Бечу, Ослу, Иркутску, Тамбову, Рjазању, Курску, Паризу, Пловдиву, Београду, Њуjорку, Стокхолму, Тренту, Чикагу, Гетеборгу, Прагу, Москви и другим градовима.

Живи и ради у Козарскоj Дубици и у завичаjном селу Горња Драготиња.

Извор: