Од Ма­ут­ха­у­зе­на до Кај­мак­ча­ла­на

Ак­ту­ел­на го­ди­шњи­ца Пр­вог свет­ског ра­та, ко­ју ће свет обе­ле­жа­ва­ти до 2018, при­ли­ка је да се под­се­ти­мо нај­ва­жни­јих ме­ста у ино­стран­ству на ко­ји­ма су са­хра­њи­ва­ни срп­ски вој­ни­ци. На не­ки­ма од нај­по­зна­ти­јих по­чи­ва­ли­шта, по­пут Ма­ут­ха­у­зе­на у Аустри­ји, со­лун­ског Зеј­тин­ли­ка и грч­ких остр­ва Крф и Ви­до или Кај­мак­ча­ла­на у Ма­ке­до­ни­ји, по­част су ода­ли и зва­нич­ни­ци на­ше зе­мље.

По­ме­ну­ти ме­мо­ри­ја­ли су, ме­ђу­тим, са­мо де­лић ба­шти­не ко­ја об­у­хва­та ви­ше од 500 ло­ка­ци­ја у 40 др­жа­ва све­та, где су по­ко­па­ни вој­ни­ци из бал­кан­ских ра­то­ва и оба свет­ска ра­та. Та­ко ка­зу­ју по­да­ци из по­пи­са ко­ји је за про­је­кат „Ба­шти­на рат­ни­ка” са­чи­нио исто­ри­чар Де­јан Ри­стић, осни­вач слу­жбе за за­шти­ту вој­них ме­мо­ри­ја­ла и ме­ста стра­да­ња при Ми­ни­стар­ству ра­да и со­ци­јал­не по­ли­ти­ке.

На осно­ву ње­го­вих са­зна­ња и по­да­та­ка, не­ка од тих гро­ба­ља и спо­мен-ко­стур­ни­ца, ко­ја су мо­жда ма­ње по­зна­та јав­но­сти, би­ће пред­ста­вље­на у до­си­јеу ко­ји је пред чи­та­о­ци­ма.

Са­мо у Пр­вом свет­ском ра­ту Ср­би­ја је из­гу­би­ла тре­ћи­ну ста­нов­ни­штва. Тај број још је ве­ћи уко­ли­ко се до­да­ју и стра­да­ли у оба бал­кан­ска ра­та. Број­не окр­ша­је из­ме­ђу 1912. и 1918. срп­ски вој­ни­ци во­ди­ли су на под­руч­ји­ма да­на­шњих су­сед­них др­жа­ва, где су стра­да­ли услед смрт­ног ра­ња­ва­ња у бит­ка­ма, али и обо­ле­ва­ња или ис­цр­пље­но­сти при про­ла­ску кроз не­при­сту­пач­не те­ре­не. Њи­хо­ви гро­бо­ви ра­су­ти су у да­на­шњој Ма­ке­до­ни­ји, Ру­му­ни­ји, Хр­ват­ској и Ал­ба­ни­ји.

Не­ка од тих по­чи­ва­ли­шта су ма­ње по­зна­та јав­но­сти, а на не­ки­ма, осим срп­ских вој­ни­ка из бал­кан­ских ра­то­ва и Пр­вог свет­ског ра­та, за­јед­но су са­хра­ње­ни и ју­го­сло­вен­ски пар­ти­за­ни, па и цр­ве­но­ар­меј­ци.

Ма­сов­на стра­да­ња у Ма­ке­до­ни­ји

Про­це­не го­во­ре да је на под­руч­ју Ма­ке­до­ни­је са­хра­ње­но из­ме­ђу 8.000 и 10.000 срп­ских вој­ни­ка. Не­ке од њи­хо­вих веч­них ку­ћа, на­жа­лост, де­це­ни­ја­ма су за­пу­ште­не, по­пут спо­мен-ко­стур­ни­це на Зе­бр­ња­ку. Не­ка­да нај­мо­ну­мен­тал­ни­је срп­ско обе­леж­је у овој зе­мљи, гра­ђе­но је од 1934. до 1937. у част по­бе­де Ср­ба у Ку­ма­нов­ској би­ци. Ово ар­хи­тек­тон­ско ре­мек-де­ло, рад Мо­ми­ра Ко­ру­но­ви­ћа, са­др­жа­ло је ка­пе­лу с ко­стур­ни­цом и ку­лом ви­си­не 48,5 ме­та­ра. Уну­тра­шњост крип­те и ка­пе­ле осли­као је Жи­во­рад На­ста­си­је­вић. У Дру­гом свет­ском ра­ту спо­ме­ник су по­ру­ши­ле бу­гар­ске тру­пе. Ку­ла је та­да пот­пу­но уни­ште­на, а оста­ци ка­пе­ле и ко­стур­ни­це су очу­ва­ни, али с ве­ли­ким оште­ће­њи­ма.

Још тра­гич­ни­ју суд­би­ну до­жи­ве­ла су два ло­ка­ли­те­та у Шти­пу – Ка­ле­ни­ца и Се­њак, на ко­ји­ма су не­ка­да би­ла вој­нич­ка гро­бља где је по­чи­ва­ло ви­ше хи­ља­да бо­ра­ца. Та по­чи­ва­ли­шта су у то­ли­кој ме­ри за­пу­ште­на да се у еви­ден­ци­ји Ми­ни­стар­ства ра­да во­де под озна­ком „не по­сто­ји”. И њих су сру­ши­ли Бу­га­ри у Дру­гом свет­ском ра­ту. Том при­ли­ком на Ка­ле­ни­ци је стра­да­ла ка­пе­ла с ко­стур­ни­цом по про­јек­ту Ива­на Ме­штро­ви­ћа и с фре­ско­пи­сом Кр­сте Хе­ге­ду­ши­ћа. Уме­сто се­ћа­ња на стра­да­ле у бор­ба­ма на Бре­гал­ни­ци, Ов­чем, Је­же­вом и Ка­ли­мат­ском по­љу у Дру­гом бал­кан­ском ра­ту, да­нас је на овом ме­сту ме­те­о­ро­ло­шка ста­ни­ца. Што се Се­ња­ка ти­че, на ло­ка­ци­ји ме­мо­ри­ја­ла по­диг­ну­тог 1931. на­ла­зи се пи­ја­ца.

Од очу­ва­них ме­мо­ри­ја­ла из­два­ја се спо­мен-ка­пе­ла у Удо­ву код Ва­лан­до­ва, та­ко­ђе по на­цр­ту Мо­ми­ра Ко­ру­но­ви­ћа. По­диг­ну­та 1934. у на­ци­о­нал­ном ар­хи­тек­тон­ском сти­лу сред­њо­ве­ков­них бо­го­мо­ља ра­шке и срп­ско-ви­зан­тиј­ске шко­ле, по­све­ће­на је жр­тва­ма Ва­лан­дов­ског по­ко­ља, на Ве­ли­ки пе­так 1915. го­ди­не. Те но­ћи бу­гар­ске тру­пе су пре­шле гра­ни­цу и из­не­на­да на­па­ле срп­ску је­ди­ни­цу у Удо­ву, иако Ср­би­ја та­да ни­је би­ла у ра­ту с Бу­гар­ском, убив­ши 261 вој­ни­ка. У те­ме­љи­ма ка­пе­ле по­хра­ње­но је 27 сан­ду­ка с по­смрт­ним оста­ци­ма на­стра­да­лих код Ва­лан­до­ва, али и у по­то­њим бор­ба­ма у Пр­вом свет­ском ра­ту.

Мо­ну­мен­тал­на Ме­ђе­ди­ја  и гро­бо­ви без озна­ка

Зна­чај­на ме­ста се­ћа­ња за Ср­бе на­ла­зе се у Ру­му­ни­ји. Нај­мо­ну­мен­тал­ни­ји ме­мо­ри­јал у овој зе­мљи је спо­мен-ко­стур­ни­ца у Ме­ђе­ди­ји, где по­чи­ва­ју оста­ци при­пад­ни­ка Пр­ве срп­ске до­бро­во­љач­ке ди­ви­зи­је, ко­ји су се 1916. бо­ри­ли у би­ци за До­бру­џу. Са­гра­ђе­на је у об­ли­ку пи­ра­ми­де, од бе­лог вен­чач­ког мер­ме­ра, а от­кри­ве­на 1926. у при­су­ству ју­го­сло­вен­ског кра­ља Алек­сан­дра Пр­вог и ње­го­ве су­пру­ге кра­љи­це Ма­ри­је. Про­шле го­ди­не су је об­и­шли срп­ски зва­нич­ни­ци по­во­дом сто­го­ди­шњи­це бор­би на фрон­ту код До­бру­џе.

Још је­дан ме­мо­ри­јал је град­ско гро­бље у Ара­ду, на ко­јем је и пар­це­ла с при­пад­ни­ци­ма срп­ске вој­ске стра­да­лим у то­ку ин­тер­на­ци­је у аустро­у­гар­ском ло­го­ру у арад­ској твр­ђа­ви. У спо­мен-ко­стур­ни­ци, ко­ју су 1932. го­ди­не по­ди­гли Јан­ко Ми­хај­ло­вић, ње­го­ва су­пру­га Са­ве­та и син Ра­ди­во­је, по­чи­ва око 400 вој­ни­ка. Име­на не­ких ме­ђу њи­ма ис­пи­са­на су на две обли­жње спо­мен-пло­че. Ина­че, под зи­ди­на­ма твр­ђа­ве у Ара­ду по­чи­ва ви­ше од 4.000 срп­ских вој­ни­ка ко­ји су се у ин­тер­на­ци­ји на­шли из­ме­ђу 1914. и 1918, о че­му све­до­чи са­мо спо­мен-пло­ча на глав­ној ка­пи­ји ко­ја се, ме­ђу­тим, на­ла­зи на су­прот­ном кра­ју утвр­ђе­ња.

Гро­бље у ру­мун­ском ме­сту Лу­гож са­др­жи пар­це­лу на ко­јој, пре­ма ар­хи­ви Ми­ни­стар­ства ра­да, по­чи­ва 17 вој­ни­ка срп­ског по­ре­кла – по свој при­ли­ци чла­но­ва ло­кал­не срп­ске за­јед­ни­це стра­да­лих као при­пад­ни­ци ру­мун­ских тру­па.

Храм ко­ји је вас­кр­снуо

Спо­мен-цр­ква с ко­стур­ни­цом срп­ског пра­во­слав­ног ма­на­сти­ра Ус­пе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це код Да­ља по мно­го че­му је је­дин­ствен вој­ни ме­мо­ри­јал. Осим што је на тлу да­на­шње Хр­ват­ске, у њој за­јед­но по­чи­ва­ју бор­ци из оба свет­ска ра­та.

Та­да су и про­на­ђе­ни по­смрт­ни оста­ци срп­ских, ју­го­сло­вен­ских и со­вјет­ских рат­ни­ка стра­да­лих у бор­ба­ма за осло­бо­ђе­ње у Пр­вом и Дру­гом свет­ском ра­ту. По­што су та­да и са­хра­ње­ни, цр­ква до­би­ја ста­тус ко­стур­ни­це. Ма­на­стир­ски ком­плекс је пр­во­бит­но по­диг­нут 1738. у то­ку Дру­ге ве­ли­ке се­о­бе Ср­ба пред­во­ђе­них па­три­јар­хом Ар­се­ни­јем Че­твр­тим.

За­јед­нич­ко по­чи­ва­ли­ште

Ал­ба­ни­ја је по­ста­ла сво­је­вр­сни си­но­ним за стра­да­ња при­пад­ни­ка срп­ске вој­ске и из­бе­глог жи­вља у то­ку по­вла­че­ња у зим­ским и про­лећ­ним ме­се­ци­ма 1915. и 1916. го­ди­не. Као по­сле­ди­ца стра­те­шког пре­ме­шта­ња тру­па и при­нуд­не ми­гра­ци­је де­ла ста­нов­ни­штва, на под­руч­ју Ал­ба­ни­је на­стао је ве­ћи број срп­ских вој­них гро­ба­ља.

Та по­чи­ва­ли­шта се, из­ме­ђу оста­лог, на­ла­зе у Ти­ра­ни, Ска­дру, Дра­чу, Ље­шу, Кор­чи, Ка­ва­ји, Ар­ти и Ва­ло­ни. За­ни­мљи­во је да, иако на ве­ћи­ни по­ме­ну­тих не­кро­по­ла по­чи­ва­ју при­пад­ни­ци срп­ске вој­ске из Пр­вог свет­ског ра­та, на гро­бљи­ма у Ти­ра­ни, Ска­дру, Кор­чи и Ва­ло­ни уз њих су са­хра­ње­ни и ју­го­сло­вен­ски пар­ти­за­ни уби­је­ни у фа­ши­стич­ким ло­го­ри­ма у Ал­ба­ни­ји.

Аутор: Димитрије Буквић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Иван Стоилковић: Како од заборава чувамо споменик на Зебрњаку

Заборављене српске светиње | Јадовно 1941.

Срби, први логораши у Европи | Јадовно 1941.