Obnovio spomenik pradedi poginulom u Kolubarskoj bici

Spomenik, delo poznatog beogradskog vajara tog vremena, za 94 godine, od
kada je izgrađen, preživeo je Drugi svetski rat i sve nedaće vremena

Spomenik, podignut 1920. godine u Jagodini borcu Kolubarske bitke
Živojinu Gligorijeviću, jedan od najlepših spomenika krajputaša u
Srbiji, koji je bio u veoma lošem stanju, obnovio je njegov praunuk da u
novom sjaju dočeka stogodišnjicu pogibije i Velikog rata.

Spomenik, delo poznatog beogradskog vajara tog vremena, za 94
godine, od kada je izgrađen, preživeo je Drugi svetski rat i sve nedaće
vremena.

Nemci su iz desne ruke figure Gligorijevića išcupali karabin a Bugari ga gađali iz pušaka.

Izdržao
je kiše, mrazeve, nebrigu, jake vibracije vozova na međunarodnoj pruzi
Beograd – Niš koja prolazi samo nekoliko metara od spomenika.

Na
spomeniku piše da je Živojin Gligorijević „drugi pozivač“, poginuo u
38 godini života, da je pripadao prvoj četi drugog bataljona petog puka
Moravske divizije i da je krajputaš podigla supruga Aleksija sa
sinovima Miroslavom i Mijajlom i kćerkom Milicom.

Piše i ovo:
„Stan putniče, stan rođače te pročitaj spomen moj koji pado na čuku.
Krvlju sam zemlju zalio i kostima zemlju potrusio 21.11.1914. godine“.

U
pisanom obraćanju međima, praunuk Gligorijević, ističe da je poslednja
restauracija spomenika obavljena 1992.godine, kada je spomenik bio „dosta
urušen, s njega otpadali delovi, ispucao, videla se armatura“…

„Obratio
sam se Zavičajnom muzeju u Jagodini, rekli su da nije u njihovoj
nadležnosti a u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu su
rekli da je spomenik krajputaš jedinstven i među retkima u Srbiji, ali
da nemaju sredstava za rekonstrukciju“, stoji u pismu Gligorijevićevog
praunuka Dragana.

„Rešili smo ja i brat da učinimo što bi svaki
Srbin trebalo da učini za svoje pretke i obnovili spomenik uz pomoć
akademskog vajara Ivana Markovića i sestrića Bojana Novčića, a glavni
finansijer je bio Zoran Gligorijević“, navodi se u pismu.

„Sada
obnovljen prati ljude i vozove koji prolaze i bdije nad nama kao naš
čuvar. Pušku smo napravili sličnu onoj koju je imao na frontu, toliko
vernu orginalu da su je već drugo veče po završetku radova lopovi
pokušali da ukradu“, piše Gligorijević.

On navodi da je na dan
otkrivanja spomenika, 1920.godine, „priređeno opelo, kojem su
prisustovali visoki vojni zvaničnici tog vremena i koji su posthumno
odlikovali Zzivojina Gligorijevića i porodici uručili orden i plaketu“.

O
Spomeniku je šezdesetih godina prošlog veka rađen dokumentarni film
koji je prikazivan u žurnalima pre projekcije igranih filmova u
bioskopima, podseća Gligorijević.

Izvor: Večernje Novosti

Vezane vijesti:

Otkriven spomenik “Srpskom ratniku”

Zaboravljeni činilac Srbocida

Olga Nikolić Kunovčić: Kako je moj stric sprečio pad Beograda