Obnavlja li se u Hrvatskoj antifašizam Stipe Šuvara

Da li se nešto menja i šta se menja u percepciji dela, delova ili delića hrvatske intelektualne javnosti prema hrvatskoj novijoj istoriji i srpsko-hrvatskim odnosima u njoj

Poslednjih meseci u Hrvatskoj je nekoliko pojedinaca, iz kruga mlađe hrvatske inteligencije, javno izašlo sa stavovima koji su pre samo desetak godina u toj državi bili nezamislivi i opasni po život, a njihova suština počiva na izvornom antifašizmu i, što je posebno važno, istini.

DNEVNOPOLITIČKA NEOPHODNOST Kako vreme odmiče, a odmiče brzo, odnosi Srbije i Hrvatske ulaze u kolotečinu koja vodi ka davno zacrtanom cilju: nestanku Srba iz Hrvatske. I godina iza nas, 2014, donela je nove dokaze za iznetu tvrdnju. Tih dokaza je najviše u sferi javne politike Hrvatske gde Srbe više i ne spominju, osim kad neko proceni da je rezervna guma s antisrpskim nabojem malo popustila. E, onda se to dopumpa, uglanca stara, poznata retorika, ali sada sa žaokama okrenutim samo prema Srbiji. Srbi u samoj Hrvatskoj nikoga više ne interesuju. Čak ni kao ostatak ostataka „remetilačkog faktora“.

Za ovu tvrdnju nema boljeg primera od slučaja Šešelj – Milanović. Predsednik vlade Hrvatske Zoran Milanović odbio je, znate već, da prisustvuje nedavno održanom Samitu šefova država i vlada Centralne i Jugoistočne Evrope, s premijerom Kine kao gostom, zato što se, kazao je Milanović, Vučić i Nikolić nisu ogradili od izjava Vojislava Šešelja datih po povratku u Srbiju. Naivno, budalasto, smešno… bili su komentari trezvenih ljudi, čak i u Hrvatskoj. Da li je tako?
Događaj je za nama, ne vredi trošiti reči i prostor, ali zbog gorespomenutih odnosa, nekih konstanti na koje Srbi stalno i uporno zaboravljaju, mora se reći sledeće: Milanović, ubeđen sam, nije sam od sebe doneo odluku o nedolasku u Beograd, on je operisan od šovinizma, to smo davno registrovali, ali dani koje živimo uvod su u izbore za predsednika Hrvatske na kojima se Ivo Josipović, Milanovićev čovek, kandidat SDP-a, bori za drugi mandat. Neko je iz Josipovićevog štaba zaključio da bi bilo korisno malčice zaigrati i na nacionalističku kartu – ta je uvek na vrhu srpsko-hrvatskog špila – i tako smo dobili odluku da Milanović ne ide u Beograd. Onaj ko je nagovorio Milanovića na ovakav potez pripada drugoj školi mišljenja hrvatske politike. Taj neko možda i jeste član SDP-a, ali nije na liniji hrvatske levice, koju samozvano predvodi Milanović, a svakako ne one koju je za života i do poslednjeg dana života predstavljao Stipe Šuvar, a danas nastavljaju neki mladi hrvatski intelektualci, o kojima ćemo kasnije u ovom tekstu napisati reč više.

Inicijativa novog uzburkavanja odnosa između Srbije i Hrvatske došla je iz kuhinje istih onih koji su srpsko pitanje u Hrvatskoj još od kraja osamdesetih eksploatisali u meri dovoljnoj da se izazove sukob sa JNA, koji su ga sve ove godine izvlačili na sto kad god im je trebalo i koji su baš ovih dana, znajući da će neko od njihovih u taboru SDP-a (a takvih je priličan broj) inerciju preneti u Milanovićeve uši, debelo je obrazložiti kao trenutnu, dnevnopolitičku neophodnost i dovesti Milanovića da se oglasi i otkaže odlazak u Beograd. Inače, Milanović je poznat kao čovek brzoplet u odlučivanju.

Izvor: PEČAT

Vezane vijesti:

2.2. Prilozi za bibliografiju prof. dr. Stipe Šuvara – Jadovno 1941.

Poslednji hrvatski borac protiv ustaštva – Jadovno 1941.

RATKO DMITROVIĆ Duh Jasenovca u varoši zvanoj Sisak …