ДАНАС 91 ГОДИНА ОД СМРТИ КРАЉА ПЕТРА ОСЛОБОДИОЦА

БЕОГРАД, 16. АВГУСТА /СРНА/ – Данас се навршава 91 година од смрти српског краља Петра Првог Карађорђевића Ослободиоца, а комеморативна церемониjа овим поводом биће одржана на Опленцу у Тополи.Уз наjвише државне и воjне почасти, краj владаревог саркофага, виjенце ће данас положити представници
Министарства рада, запошљавања и социjалне политике Србиjе, затим Министарства одбране и Воjске Србиjе, као и удружења грађана опредиjељених за његовање традициjа ослободилачких
ратова Србиjе.
Краљ Петар Први био jе jедан од наjзначаjниjих нововjековних
српских владара, а у народу jе остао запамћен као Краљ Ослободилац, иако jе касниjе
прозван и Уjединитељ.

Наjчешће се истиче да jе његова владавина била обиљежена
развоjем парламентарне демократиjе, општим убрзаним привредним и културним напретком
и слободом штампе.

Током Петрове управе оjачане су политичке и културне
везе с jужнословенским народима под Аустроугарском и Србиjа jе постала, како се
говорило, Пиjемонт Јужних Словена, идеал уставног уређења.

На престо jе дошао након Маjског преврата и убиства
краља Алекснадра Првог Обреновића и краљице Драге 1903. године.

Владавину Петра Првог обиљежили су Анексиона криза,
такозвани Царски рат са Аустро-Угарском, као и Балкански и Први свjетских рат, из
коjих jе Србиjа, након великих побjеда и људских жртава, своjу државност униjела
у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Краља Петра Првог, коjи jе важио за скромног човjека,
у народу су наjчешће називали само Чика Пера.

Рођен jе 11. jула 1844. године, као пето диjете кнеза
Александра и кнегиње Персиде, а послиjе збацивања са трона његовог оца кнеза Александра
Карађорђевића, 1858. године, живио jе и школовао се у Шваjцарскоj и Францускоj,
између осталог на воjноj школи Сен-Сир.

Бавио се и сликарством, па и превођењем, а често се
истиче да jе познати есеj Џона Стjуарта Мила „О слободи“, на српски jезик
превео управо краљ Петар Први.

Због испољене храбрости у Француско-пруском рату
1870 – 1871. године, одликован jе наjвишим француским орденом Легиjа части, коjи
jе, што jе риjеткост међу модерним владарима, заслужио на ратишту.

У босанско-херцеговачком устанку против Турака командовао
jе 1875. и 1876. године устаничким одредом у Босанскоj краjини, гдjе jе четовао
под псеудонимом легендарног хаjдучког вође Петра Мркоњића.

Током Првог свjетског рата и трагичног повлачења
1915. године, краљ Петар Први Карађорђевић заjедно са своjом воjском и народом прешао
jе преко планина до jадранске и jонске обале.

Био jе краљ Србиjе од 1903. до 1918. и потом Краљевине
Срба, Хрвата и Словенаца до смрти 1921. године, мада jе, као регент од 1914. године
стварни владар био престолонасљедник Александар.

Краљ Петар Први Карађорђевић, умро jе, како се често
истиче, на гвозденом воjничком кревету, у складу са воjничком традициjом Карђорђевића,
а сахрањен jе у његовоj задужбини, цркви маузолеjу, на Опленцу, чиjоj jе изградњи
посветио посљедње године живота.

Извор: