У Великом Паланчишту, код Приjедора, сутра ће бити обиљежено 70 година од покоља у том селу, гдjе су усташе за само jедну ноћ на звjерски начин убиле 342 становника српске националности, међу коjима jе било 226 дjеце.
У организациjи Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата од 1941. до 1945. године Велико Паланчиште, у цркви у Малом Паланчишту биће служен парастос са почетком у 11.00 часова, док jе полагање виjенаца на мjестима страдања предвиђено за 12.00 часова, речено jе Срни у овом удружењу.
У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатниjе Осме усташке боjне, предвођена усташким поручником Батинићем, извршила jе покољ над становништвом Великог Паланчишта.
Усташе су без употребљеног ватреног оружjа, ножевима, сjекирама, маљевима и вjешањем убиле 342 становника, међу коjима jе било 226 дjеце до 17 година старости.
Те ноћи, на исти начин убиjено jе и око 200 становника села Мало Паланчиште и Јеловац. Ово jе био jедан од наjмонструозниjих злочина коjе су усташе извршиле у овом диjелу Поткозарjа.
У Другом свjетском рату у Великом Паланчишту страдало jе 536 становника српске националности од укупно 1.080 становника, према попису из 1941. године.
Половина становника овог села било jе жртва планиране промjене демографске структуре у Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/.
Према званичним подацима Историjског архива у Београду, укупан броj страдалих становника Великог Паланчишта сачињаваjу 464 цивилне жртве усташког терора и 72 лица страдала у Народноослободилачкоj борби /НОБ/.
Током Другог свjетског рата у Великом Паланчишту jе спаљено и уништено више од 80 одсто стамбених, пољопривредних и других обjеката. Читави засеоци били су спаљени, а броjна огњишта у потпуности угашена.
Породично стабло Белић jе избрисано са лица Земље. Немила судбина jе задесила и породице Бановић, Личанин, Стегић и броjне друге.
С циљем очувања сjећања на недужно страдале становнике Великог Паланчишта, приjе годину дана основано jе Удружење потомака и поштовалаца цивилних жртава рата од 1941. до 1945. године Велико Паланчиште.
Посебне заслуге за оснивање овог удружења припадаjу Маринку Вучићевићу, архитекти из Београда, коjи jе као дванаестогодишњи дjечак jедва избjегао усташки нож. Он jе децениjама вриjедно радио на прикупљању и ревидирању података о цивилним жртвама овога села.
Након сакупљених података о цивилним жртвама рата у периоду од 1941. до 1945. године у Великом Паланчишту, сљедећа активност Удружења биће провођење активности с циљем стварања монографиjе коjом би се траjно сачувала истина о цивилним жртвама рата у Великом Паланчишту.
Наредни циљ Удружења jее обиљежавање мjеста страдања цивилних жртава рата, пригодним спомен-обиљежjима као и заштита постоjећих спомен-обиљежjа.
Удружење планира и провођење активности коjе имаjу за циљ побољшање услова живота потомака цивилних жртава рата, као и осталог становништва у Великом Паланчишту.
„Наши преклани мученици нас обавезуjу да њихову трагедиjу не заборавимо, да о њоj пишемо и гласно говоримо, jер досадашње ћутање jе омогућавало да се прогонитељи називаjу `бранитељима`, да се жртве минимизираjу и негираjу, па чак и да се злочинци називаjу жртвама“, кажу у овом удружењу.
Везане виjести:
Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год.
ОБИЉЕЖЕНА 70. ГОДИШЊИЦА ОД СТРАДАЊА СРБА У ПАЛАНЧИШТУ КОД ПРИЈЕДОРА