Обележавање стратишта је за председницу Хрватске локално урбанистичко питање

Председник удружења „Јадовно1941.” др Душан Ј. Басташић и професор Борис Беговић, члан тог удружења, марта прошле године амбасадору Републике Хрватске у Београду Гордану Маркотићу предали су писмо за председницу Колинду Грабар Китаровић, а две недеље касније „Политика“ је објавила то писмо.

Разговор са професором Беговићем водимо у време у коме прошлост којој је посвећено ово писмо и те како прожима савремену европску Хрватску, све више захваћену усташком иконографијом. А многи се, били министри културе или популарни певачи, не задржавају само на фолклорним испадима. Професора Беговића, међутим, интересује прошлост и судбина писма која даје многе одговоре.

– У писму смо изнели неке чињенице о покушајима обележавања усташког логора смрти „Слана“ на острву Пагу. Указали смо на то да је спомен плоча у самој ували Слана први пут постављана 7. септембра 1975. године, а то је учинио, како је на самој плочи писало, „народ отока Пага”. Плоча је разбијена непознатог дана 1991. године.

Обновљена је, са истоветним текстом и у истоветном облику, 26. јуна 2010. године, а разбијена је два дана по откривању. Учиниоци нису познати. Трећи пут је истоветна спомен­плоча поставља­ на 29. јуна 2013. години, а разбијена је деветнаест дана касније. Данас се на простору на коме се налазила, могу наћи само њени трагови – каже професор Беговић, подсећајући да је Логор „Слана” био један од најстрашнијих на просторима југоисточне Европе у 20. веку.

– У њега су довођени људи само са једним циљем – да буду убијени. Крајолик тог логора, такав је да се може описати крајње једноставно – „камена пустиња“, управо онако како га је описао хрватски књижевник Анте Земљар. Осетили сте и ви тај „љути пашки камен“ прошле године када сте заједно с нама подигли крст на простору некадашњег логора. Док је Шаранова јама на Велебиту, још једно страшно подручје, окружена љупким крајоликом, на Пагу, на подручју логора „Слана“ и сам крајолик описује суштину. Ту је убијено не мање од 8.020 људи за мање од два месеца у лето 1941. године. Срба и Јевреја. Зато што су били Срби или Јевреји.

Нисте ваљда писали то писмо да Председницу само обавестите о свим тим стварима? Ваљда је и она упућена у те историјске чињенице?

Претпостављам. Но, понекад није лоше подсетити људе на те ствари, лако се заборављају. Ипак, кључни део писма су наши захтеви. Од Председнице смо затражили неколико ствари: да хрватска држава обнови спомен ­плочу у ували Слана у оном облику у коме је она постављена још 1975. године и безуспешно обнављана, да снагом правне државе обезбеди да та спомен плоча трајно остане ту и у оном облику у коме је постављена, да хрватска држава обезбеди уређење спомен ­подручја „Слана”, којим би се свима који желе да га посете олакшао приступ, укључујући и изградњу мањег пристаништа у ували Слана, и да на простору логора „Слана” постави прикладан споменик свим његовим жртвама.

Такође смо истакли да сматрамо да би било веома прикладно да Председница лично открије обновљену спомен ­плочу, будући да би тиме свима послала веома јасну и снажну по­литичку поруку.

Од хрватске државе тражили смо да обезбеди уређење спомен-подручја „Слана” на Пагу, на простору логора у коме је 1941. за мање од два месеца убијено 8.020 Јевреја и Срба. Из кабинета Колинде Грабар Китаровић нам је посредно стигао одговор да се обратимо ресорним министарствима

Да ли је стигао било какав одговор? Званичан не. Ми смо наше писмо предали амбасадору и од њега је требало да добијемо званичан одговор. Уместо тога смо неформалним путем добили писмо, чију нам је копију из Уреда Председнице прибавила хрватска амбасада. Тај одговор је наводно упућен удружењу „Јадовно 1941”. Но, Уред није имао адресу удружења Јадовно, будући да смо ми наше писмо предали амбасадору и уред га је добио од амбасаде. Наравно, никакав одговор није стигао на адресу Удружења. Ипак, верујем да се ради о административном пропусту Уреда.

Независно од формалног статуса тог одговора, какав је његов садржај? Шта Вам поручује хрватска председница?

У том писму, које је у име Председнице потписао предстојник њеног уреда, претпостављам да је то генерални секретар, Домагој Јуричић, изражава се уверење Председнице да ће „ресорна министарства размотрити ваш захтев када буде упућен и у сарадњи са општином Новаљом (градић на Пагу на чијем подручју је логор „Слана“) подузети потребне поступке ради уређења тог спомен подручја“.

Дакле, Председница нас упућује на шалтер 16 на коме треба да предамо наш захтев, претпостављам у три примерка. Мислим да се ради о, нај­блаже речено, великом неспоразуму. Нисмо ми писали захтев за добијање урбанистичко-­грађевинске дозволе, већ смо послали јасан политички захтев да се Република Хрватска почне бавити и својом прошлошћу на подручју комплекса логора Госпић–Јадовно–Паг и тај захтев смо упутили првој особи те државе.

Да је било макар нешто политичке воље Председнице, она би сама решила све ове ствари код „ресорних министарстава“, она би сама отишла на Паг у увалу „Слана“. Да бар положи цвеће на место на коме је некад била спомен ­плоча. Да пошаље политичку поруку дистанцирања од усташтва, и то не само оног из 1941. године.

Нико то не може да уради за њу, осим ње саме. Никакво „ресорно министарство“!

Дакле, ипак Вам је Председница одговорила. Упутила Вас је на „ресорно министарство“. Подсећа ли Вас и на позивање на „институције система“?

Да, одговорила је својим нечињењем. Својим игнорисањем нашег захтева, игнорисањем блиске прошлости своје нације и игнорисањем злочина које су учинили њени сународници. Да, добили смо одговор! Али имамо и ми одговор на тај одговор. Ми из удружења „Јадовно 1941.“ спомен ­плочу на Пагу нећемо обнављати. То је посао хрватске државе. Уколико она неће да га ради, ми ћемо је наново подсећати. Ми обележавамо на други начин, уз благослов владике Герасима, Епископа горње-карловачког.

Прошле године смо подигли крст на Пагу, ове године смо планирали да почетком јула подиг­немо крст изнад Катине јаме, пред којом је пре 75 година погубљен и у ту јаму бачен владика Сава Трлајић, тадашњи епископ горњо-карло­вачки.

Ми из удружења „Јадовно 1941.“ не заборављамо. Ни злочине, ни жртве.

Аутор: Александар Апостоловски

Извор: ПОЛИТИКА, уторак 24 мај 2016., стр. 8

Везане вијести:

Борис Беговић: Три четвртине века | Јадовно 1941.

Достојно обиљежити мјеста страдања у усташким логорима

Фељтон Политика: Пут дуг два дана ћутања (1)

Фељтон Политика: Заборављена увала ужаса (2)

АВАНГАРДА НАЈМРАЧНИЈЕГ ПЕРИОДА | Јадовно 1941.

ОБНОВИТИ СПОМЕН-ПЛОЧУ НА МЈЕСТУ ЛОГОРА „СЛАНА …

Хрватска још не признаје пашке жртве | Јадовно 1941.