Др НЕЛЕ КАРАЈЛИЋ: Да ли би неки храбри Француз био терориста да је убио Хитлера 1940. године док се шепурио Трокадером у освојеном Паризу?

Ненад Јанковић алиас др Неле Караjлић, легендарни фронтмен “Забрањеног пушења” и jедан од идеjних твораца култне “Топ-листе надреалиста”, каже
да данашње Сараjево више ниjе онаj град коjи носи у сећањима и коjи jе описао у своjоj недавно обjављеноj аутобиографскоj књизи “Фаjронт у Сараjеву”.

Истичући да наслов књиге, чиjа ће промоциjа следећег месеца бити одржана и у градовима Републике Српске, не сугерише да се “доктор Неле дефинитивно опростио од свог родног града”, Караjлић у интервjуу за Пресс тврди да jе предратно Сараjево било слободно, док ово данашње,
према његовим речима, то ниjе и све више личи на колониjу.

– Ја се од свог града нисам опростио нити смо се икад растали. Али,
немоjте помислити да jе то таj исти град коjи данас лежи окружен
планинама у долини Миљацке. То jе jедан други град, коjи jе остао
ушушкан у мом сећању, коjи jе обележио први део мог живота и коjи jе иза
себе оставио многе митове и легенде о коjима пишем у своjоj књизи.
Данас на том месту лежи неки други град, са другим људима и адетима и са
њим немам никакве везе. Нисмо се у путу срели – каже Караjлић.

Колико су, по твом мишљењу, тачне констатациjе оних коjи тврде да тзв.
сараjевског духа и раjе, данас, више има у Торонту или Сиднеjу, односно
градовима у коjима данас живе броjне Сараjлиjе, него у самом граду на
Миљацки?

– Можда данашње Сараjево има и више духа него што jе било у моjе време,
али jа то не чуjем. Разлика између та два града jе у томе што jе оно
Сараjево било слободно, а ово зависи од страних фактора. Што jе jош
горе, чини ми се да се то људима коjи доле живе допада.

С ове временске дистанце, да ли мислиш да jе трагични сукоб на простору бивше Југославиjе могао да буде избегнут?

– Наравно да jе могао да буде избегнут, али подмукли историjски закони
коjи у Босни важе од памтивека, те међународни фактор коjи се увек труди
да максимално завади различите вере коjе доле живе нису оставили ни
наjмању шансу разуму и међусобноj толеранциjи. Ми смо пробали да
спречимо рат, учествовали смо и у политичкоj и у уметничкоj кампањи и
изгубили. Пошто смо изгубили, морали смо и отићи.

Да ли су ратни лидери народа на овим просторима “подjеднако” одговорни
за оно што нам се догодило? Какво jе данас твоjе мишљење о Милошевићу,
Изетбеговићу, Туђману?

– Сви горе наброjани углавном су следили историjске законе простора на
коjем живе. Ниjедан од њих ниjе ни покушао да направи искорак, потез
коjи би другоj страни дао неки сигнал да смо ипак ми jедни другима ближи
него што су нам то Саудиjци, Руси, Ватиканци. Свако од горе наброjаних
играо jе већ одавно проваљену игру чиjе jе главно правило било – не
веруjем ти, не веруjеш ми. Таква стратегиjа обично доведе до рата. Али,
за рат се побринула и међународна заjедница коjа jе своjим потезима, у
духу Марфиjевог закона “еверyтхинг тхат цан го wронг wилл го wронг”,
само убрзала процес босанског крвопролића. Нису ни трепнули да га
зауставе. Штавише, минирали су наjмање два пута велике шансе за мир.

Постоjе ли данас политичари у БиХ попут Алиjе, Туђмана и Милошевића?

– За политичаре не знам, али jе све остало исто. Питања коjа су
постављана 1992. године нису добила ниjедан одговор. Сада ми jе jасно и
зашто. Никоме ниjе до одговора.

Шта мислиш о инсистирању броjних бошњачких политичара на стварању тзв.
босанског патриотизма и некакве “босанске наднациjе” коjа ће Србима и
Хрватима у БиХ бити важниjа од српства и хрватства?

– То исто хтели су да ураде много jачи фраjери од њих, па им ниjе пошло
за руком. Много jачи фраjери бавили су се и етничким чишћењем, па су
протраћили време узалуд. Мислим да jе jедноставниjе и практичниjе да се
кану ћорава посла и нађу компромис.

Колико jе, по твом мишљењу, БиХ “одржива” држава?

– Она се може одржати само уколико сва три истоjезична, а разноверна
народа, сами, без туторства са стране, направе њене оквире и законе.
Уколико само jедна од тих страна рачуна на подршку такозване међународне
заjеднице, та држава или неће бити могућа, или ће бити колониjа као што
jе била стотинама година и као што jе делимично сада. Чак и да сутра
уђе у Европску униjу, она мора да испуни оваj први елементарни услов да
би била могућа и да би се у њоj живело нормално. Како сада ствари стоjе,
до тог дана jош jе далеко.

Како то мислиш?

– Док jе jедна страна толико jасно отворила карте да свима показуjе
колико jоj jе мало стало до БиХ, друга страна jош се нада да ће неки
заjебани баjа из “међународне заjеднице”, односно Вашингтона, овима
првима разбити нос. Ја прву страну разумем. Она игра ону исту игру коjу
jе друга страна играла у време распада Југославиjе. Невоља ових других
jе у томе што су главни играчи прве стране пре рата били против рата, па
их jе практично немогуће послати у Хаг, што jе био омиљени спорт
“међународне заjеднице” у последњих петнаест година. Другу страну уопште
не разумем. Чак и да дође неки заjебани баjа и овима првима разбиjе
нос, нико не гарантуjе да таj исти баjа неће од Босне направити
колониjу. Понекад се питам да ли можда они више воле да су колониjа.

Колико jе надреална историjа коjа се данас форсира у Сараjеву и коjа
поручуjе да су Гаврило Принцип и “младобосанци” били терористи?

– Каква будалаштина! Али, добро. Употребимо логику. Да ли би неки храбри
Француз био терориста да jе убио Хитлера 1940. године док се шепурио
Трокадером у освоjеном Паризу? Да ли jе Јан Кубис, човек коjи jе у
окупираноj Чешкоj у jуну 1942. убио Рихарда Хаjдриха, jедног од
архитеката Холокауста, такође био терориста? За Хитлера jесте. Хитлер jе
и “Младу Босну” означио терористима. Ја се не слажем са Хитлером. Да ли
се ови други слажу са њим, морате њих да питате. Чини ми се да су им
ставови блиски.

Вероватно си чуо и став директора Института за хисториjу у Сараjеву,
Хусниjе Камберовића, коjи jе Гаврила Принципа упоредио са Мевлидом
Јашаревићем, вехабиjом коjи jе пре три године пуцао на Амбасаду САД у
Сараjеву?

– Као што рекох, доста сам глупости чуо у животу да ми jе jош jедна
превише. Ипак, понекад помислим да jе страшно да сви ти људи коjи окрећу
историjу наопако не разумеjу да jе Гаврило пуцао не само за моjу, већ и
за њихову слободу. Али, можда jе њима лакше без слободе. Мање се мисли.

Одмор од музике

Да ли си музику на “неодређено” време гурнуо са стране… Какви су планови за будућност?

– Музика jе за сада одложена са стране. Нека се мало одмори, и она од
мене и jа од ње. Не осећам више онаj жар коjи ме jе носио са концерта на
концерт. Веће сам узбуђење осетио док сам писао књигу и сећао се, него
за последње две године свирке. Мислим да и музика треба да се одмори од
мене. Доста сам jе затровао. Моjа следећа пасиjа jе “Надреална историjа”
и прича о “Младоj Босни”, о том jединственом тренутку у историjи наших
народа када смо били корак испред осталог света. Била jе то
репрезентациjа младости достоjна сваког дивљења. Имали смо наjмање пет
Ђоковића у различитим активностима. Биће уживање открити све таjне тог
jединственог момента у нашоj историjи.

Извор: Интермагазин

Везане виjести:

Принцип jе био и песник

Почетак Великог рата Сараjево обележава и с погледом на Фердинанда

ПРИНЦИП И ЊЕГОВИ САБОРЦИ СЛОБОДАРИ, А НЕ ТЕРОРИСТИ