Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

О доктору Коловићу

Пре тачно сто година, пегави тифус jе покосио доктора и дугогодишњег народног посланика Илиjу Коловића у 63. години. Своj живот jе дао своjоj отаџбини, знаjући шта даjе, и зашто га даjе.

Илиja Коловић

Проучаваjући живот и дело доктора и дугогодишњег народног посланика Илиjе Коловића, константно су ми кроз мисли пролазили стихови родољубиве песме “На Газиместану”, коjу jе написао чувени српски песник, академик и дипломата Милан Ракић. Наиме, пред Први балкански рат, Милан Ракић, српски конзул у тада турском граду Приштини, по обиласку Газиместана у своjоj чувеноj песми између осталог пише:

Данас нама кажу, деци овог века, 
Да смо недостоjни историjе наше,
Да нас jе захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.

Добра земљо моjа, лажу! Ко те воли 
Данас, таj те воли, jер зна да си мати,
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи, 

Не могаше ником свесну љубав дати!

И данас кад дође до последњег боjа, 
Неозарен старог ореола сjаjем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моjа,
Знаjући шта даjем и зашто га даjем.

Пре тачно сто година, пегави тифус jе покосио доктора Илиjу Коловића у 63. години. Своj живот jе дао своjоj отаџбини, знаjући шта даjе и зашто га даjе. Коловић, jедан од лидера крагуjевачких радикала, одмах jе по избиjању Првог светског рата поднео оставку на своj положаj народног посланика и са чином резервног санитетског маjора доспео на дужност у Четвртоj резервноj болници у Крагуjевцу, где jе лечећи српске воjнике и цивиле од разних болести и надирућег пегавца, и сам настрадао 18. фебруара 1915. године по старом календару.

Илиjа Коловић jе рођен половином 19. века у сиромашноj сеоскоj породици у близини Краљева. Он у младости показуjе две важне врлине – велику жељу за учењем и љубав према отаџбини. После завршеног Филозофског факултета у Београду, Коловић као државни стипендиста одлази на студиjе медицине у Париз. Враћа се из француске престонице са златном медаљом за изузетне успехе што тадашњи краљ Србиjе, Милан Обреновић, награђуjе указом коjим га поставља за среског лекара у Краљеву. После десет година проведених у Краљеву, Коловић прелази у Крагуjевац где ће радити као главни лекар за крагуjевачки округ до краjа свог живота.

Коловић се по свом повратку из Француске прикључио Народноj радикалноj странци. За прекретницу у његовоj политичкоj кариjери и активниjе учествовање на политичкоj сцени Србиjе се може узети усваjање Устава из 1901. године. Новим уставом jе уведен дводомни представнички систем и у априлу 1902. године, надалеко поштовани доктор Коловић бива изабран за члана Сената из Чачанског округа. Након Маjског преврата, Коловић одлази у Женеву са депутациjом коjу су чинили 24 истакнута члана, а коjа jе имала за циљ да поздрави и у Београд допрати новог краља, Петра Карађорђевића. Следеће године, па све до своjе смрти, Коловић jе провео активно се борећи против смртне казне, уз аболиционисте попут министра правде и касниjег председника Владе, Др Миленка Веснића и народних посланика Драгише Лапчевића и Драгољуба Јоксимовића.

Вест о Коловићевоj прераноj смрти се брзо прочула широм Србиjе. У Политици jе поводом његове смрти изашао текст са поднасловом ”Умро jе jедан од наjчеститиjих политичара у Србиjи”, где између осталог пише: “Нестало jе и последњега из честите и чувене групе крагуjевачких радикала… Зато, када се буде писала историjа политичког живота у Србиjи осамдесетих година прошлога века мораће се са поштовањем задржати на именима ове групе крагуjевачких радикала, коjи се нису грабили за положаjе и богатства што су их могли добити и по своме уму и по своjоj вредности у странци, али коjе нису никада могли придобити да се заузму за ниjедну непоштену ствар.” Са друге стране, тада веома читане Српске новинеповодом смрти доктора Коловића пишу: “Др. Илиjа Коловић, народни посланик, умро jе у Крагуjевцу од пегавог тифуса. Покоjник jе, поред свег свога слабога здравља, до краjа остао на своjоj лекарскоj дужности… Радикална странка губи у њему угледног представника, а Србиjа, коjа jе у свако доба могла рачунати на његове патриотске услуге, оданог поборника српске идеjе.”

Изразе саучешћа су изразили многи, али посебну тежину носи телеграм председника Краљевске Владе, Николе Пашића.

У Пашићевом телеграму написаном у ратноj престоници, Нишу, jе писало следеће:

“Примите изразе моjе дубоке жалости за изгубљеним моjим старим и добрим приjатељем и другом.

Цео своj живот посветио jе био своме народу и био jе неуморан радник на добру народњем. Вршио jе наjсавесниjе своjу дужност, па ма како тешка и опасна била и на вршењу такве дужности ево где и живот своj даде.

Жалим га много, али jе његово име светли пример за свакога коjи мисли и ради на добру отаџбине.

Нека му Бог душу прости и нека му jе светла успомена међу његовим друговима и у Српству.

Пашић”

Ако желимо да постанемо достоjни историjе наше славне, исту морамо и да знамо!

У успомену на Др Илиjу Коловића,

Чукунунук,

Ђорђе Милошевић

 

Аутор: Ђорђе Милошевић

Извор: СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ

 

Везане виjести:

НЕВЕРОВАТНА СУДБИНА – Прича о немачком дечаку у српскоj воjсци

ЈОШ ЈЕДНА СРПСКА СРАМОТА: Овако jе умро легендарни маjор Гавриловић (ФОТО)

Срби, народ коjи jе жртвован

ЈАДОВНО – ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: