Нушић и Џеј

То jе деловало невероватно, тужно, застрашуjуће; свршени средњошколац, студент прве године, човек у зрелоj доби, девоjка на прагу тридесетих… и тако њих двадесетак не знаjу ко jе Нушић.

То jе деловало невероватно, тужно, застрашуjуће; свршени средњошколац, студент прве године, човек у зрелоj доби, девоjка на прагу тридесетих… и тако њих двадесетак не знаjу ко jе Нушић. Анкета пред ТВ-камером спроведена jе на улицама Смедерева али ништа боље, убеђен сам, не би било у Краљеву, Вршцу, Неготину, Лозници, богами и Београду.

У шта се претвара српско друштво? Каква нам jе будућност с оваквим степеном необразовања код младе популациjе? Куда то води? Знаjу ли они коjи одлучуjу и говоре у име Срба шта све не улази у српске главе? Одбиjам да прихватим тезу како свака власт сања да има глупо, необразовано гласачко тело. Држава с таквим гласачима нема никакву шансу, таман да jе води и сам Бизмарк. Памет, а не сила, унапређуjе и народ и државу. Другог спаса нема.

А како смо се нашли у оваквоj ситуациjи? Ниjе ли одговор и у чињеници да већ годинама бележимо инфлациjу вуковаца. Ту смо дотерали до линиjе да диплома вуковца више ниjе предмет дивљења већ спрдње; постало jе нормално да већина деце до наjвиших оцена долази на све друге начине осим стицањем знања.

Или: откуд Србиjи, чиjа омладина не зна ко jе Нушић, толико доктора наука? У некадашњоj Југославиjи (двадесет милиона становника) било jе, ако се не варам, између двеста и триста особа с префиксом ДР. У данашњоj Србиjи с „производне траке“ за годину дана изађе их неколико пута више. Колика и каква су њихова знања и коме они такви уопште требаjу.

Безглаво бежећи од социjализма, jурцаjући у демократиjу чиjе право значење нисмо ни наслућивали, одбачено jе све што jе било вредно у образовном систему некадашње државе. Данас професор у средњоj школи мора да чека док ученик оконча разговор мобилним телефоном да би наставио проверу знања а уколико смогне храбрости да му каже да нешто не зна, ризикуjе да добиjе батине. Ту, на часу, пред ђацима, од коjих се неколико обавезно придружи малтретирању наставника. Остатак тучу снима и већ истога дана качи на интернет.

У ком то граду Србиjе постоjи основна или средња школа чиjи полазници због незнања дрхте од страха пред могућношћу да ће их наставник питати за оцену? Колико имамо понављача у основним и средњим школама? Коjи jе министар образовања, од Слобе до данашњег дана, покушао ту нешто да промени? Шта у том смислу чини РТС, jавни сервис, државна телевизиjа (ни сами не знаjу како се зову) коjу плаћамо, између осталог, и ради едукациjе становништва.

Сећате ли се, ниjе било давно, проф. Раjне Драгићевић? О њеном говору дипломцима причало се и писало седам дана. И ништа. Баруштина се усталасала и смирила као да ништа ниjе било. С локвањом на врху.

Заиста, треба ли уопште нама Нушић? Ту су Јеца, Сека, Века, Гиле, Ђоле… и наравно Џеj.

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: Вечерње Новости