Новости: Kрајње време да Ватикан каже шта зна о Степинцу

Први човек центра „Симон Визентал“ каже да је крајње време да Ватикан обелодани и документе који се односе на улогу Алојзија Степинца у Другом светском рату.

Вест да је папа Фрања донео одлуку да 2. марта 2020. године буду отворени тајни архиви Ватикана који се односе на период Другог светског рата када је врховни поглавар био Пије Дванаести с великом пажњом је дочекана у јерусалимском Центру „Симон Визентал“ на чијем је челу чувени ловац на нацисте Ефраим Зуроф, пишу „Новости“.

„Надамо се да ће постати доступни документи који ће помоћи да одговоримо на питања шта је папа Пије знао о прогону и убиствима Јевреја током Холокауста као и када је и од кога добијао информације о страдању Јевреја и шта је с тим информацијама радио“, рекао је Зуроф за тај лист. Такође, како каже, и које је кораке предузео да Јеврејима помогне.

„Имајте на уму да током читавог периода Холокауста он никада није посебно помињао судбину Јевреја“, напоменуо је Зуроф. Упитан да ли ће ако документи буду обелодањени његове сумње о папи Пију бити разјашњене, Зуроф каже да у овом тренутку не може да буде сигуран у то.

На питање да ли је крајње време да Ватикан обелодани документе који се односе на улогу Алојзија Степинца у страдању Јевреја, Срба и Рома у Јасеновцу и уопште у Другом светском рату, он каже: „Несумљиво, јесте крајње време“.

Некадашњи амбасадор Србије при Светој столици Дарко Танасковић каже за „Новости“ да је најава о отварању дела тајног ватиканског архива значајна је и да је у духу настојања папе Фрање да се у укупно деловање Kатолицке цркве у прослости и садасњости унесе висе транспарентности као и да се разјасни улога у појединим трагичним периодима историје.

Танасковић оцењује и да је разумљива извесна резервисаност оних који су највише заинтересовани за те милионе докумената које садржи овај сегмент ватиканског архива, јер постоји бојазан да би он само парцијално могао да буде доступан истраживачима.

Шта су припреме подразумевале и да ли је можда извршена класификација документа у погледу њихове приступачности истраживачима није лако сада знати, каже Танасковић.

„Приликом саопставања одлуке да се отвори овај део архива папа Фрања је исказао приличну нијансирану оцену понтификата папе Пија Дванаестог из чега јасно видимо да је дубоко свестан проблематичности његовог деловања током Другог светског рата али и жеље да се у већој мери очува нејгов пастирски углед.

Он је за деловање Пија употребио констатацију „скривена“, али активна дипломатија“, указује Тансковић. Он каже да се сада још не може закључивати, али да је реч о кораку од великог начелног и симболичног значаја.

Историчари кажу да је за нас од велике важности да тајне архиве коначно покажу ко је шта радио и ко је шта знао о злочинима над Србима у Јасеновцу током Другог светског рата, какав је био папин став према НДХ и Алојзију Степинцу, тадашњем хрватском црквеном поглавару.

Међутим они, како наводе „Новости“, исказују сумњчавост да ће цео тајни фонд бити доступан.

„Ватикан је одлично био обавештен о свему што се дешавало у НДХ. Драгоцено би било да се сви архивски фондови отворе и о овом периоду сазна нешто више“, каже за „Новости“ историчар Милан Kоњевић.

Он је скетичан, јер казе да у Ватикану има неколико тајних фондова са документима и велико је питање да ли ће сви бити отворени.

Извор: ТАНЈУГ