Novo svetlo na Solunski proces

Spisi dr Miloša Bogićevića iz 1917. prvi put na srpskom. Knjiga deo edicije „Srbija i Balkan“ Biblioteke „Braća Nastasijević“ u Gornjem Milanovcu

Prvi put spisi dr Miloša Bogićevića, srpskog kontroverznog diplomate (rođen u Beogradu 1876. a misteriozno umro u Berlinu 1938), prevedeni su na srpski i sabrani u knjigu „Solunski proces, jun 1917“, koja je objavljena u ediciji „Srbija i Balkan“ Biblioteke „Braća Nastasijević“ iz Gornjeg Milanovca. Spise, što su nova saznanja o tom još nerazjašnjenom istorijskom događaju važnom za Srbiju, prevela je filolog Sandra Tripković, master francuskog jezika, a urednik izdanja je Dejan Acović, klasični filolog i bibliotekar Naučnog odeljenja i Strane knjige u toj biblioteci.

Solunski proces je insceniran protiv grupe oficira vojske Kraljevine Srbije, sproveden eksteritorijalno u Prvom svetskom ratu 1917, kad je grupa oficira na čelu sa pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, optužena za pokušaj atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića.

KOMPROMITACIJA „SUĐENjA“

– Bogičević ukazuje na to da je „atentat“ antidatiran, da je poslužio kao povod za hapšenje i optuživanje Apisa i članova „Crne ruke“ nekoliko meseci nakon što se navodno dogodio, a da ga u tom periodu niko nije ni spomenuo. Ista grupa oficira bila je na meti vlasti i pre toga, u pokušaju da se protiv nje podigne optužnica za veleizdaju zbog navodnih tajnih pregovora o separatnom miru sa Austrougarskom. Proces je iz formalno-pravnog ugla bio pun manjkavosti: vođen u vreme rata, zasnovan na krhkoj pravno-logičkoj postavci optužnice, sa mnogo kompromitovanih svedoka dovođenih s koca i konopca, koji su po potrebi menjali i davali protivrečne iskaze, kao i najviši oficiri Vrhovne komande – smatra politikolog Nikola Tomašević.

– Bogićevićevi spisi bacaju novo svetlo na nacionalnu istoriju 20. veka, razbijaju okoštale predrasude. Solunski proces nije obračun političkih neistomišljenika, jer su „crnorukci“, vlada i dinastija proklamovali istovetne političke ciljeve: jugoslovensku ideju, širenje uticaja, ekspanziju ka južnoslovenskom prostoru pod Austrougarskom. Bio je potreba jedne etablirane politike da se otarasi svog tvrdog jezgra, koje ju je i dovelo na vlast, ali je svojim razgranatim uticajem podrivalo monopol te politike – ističe Dejan Acović, i dodaje da ima utisak kako se nad senima učesnika tragičnih događaja s početka 20. veka još čuju Apisove reči, upućene komandantu Radoju Jankoviću nakon Sarajevskog atentata: „Bre, šta učinismo!“

Diplomata dr Bogićević je svojim spisima već te 1917. francuskoj javnosti predočio šta se stvarno dogodilo na suđenju u Solunu. Sada, mada posthumno, prvi put i našoj.

– Oduvek me privlačilo sve vezano za istoriju i političke intrige, kao i činjenica da ono što nam je servirano, nije uvek ono što je zaista i bilo – objašnjava Sandra Tripković. – Zato sam prevela ovu knjigu. U njoj saznajemo činjenice. Srpski pravnik i diplomata Bogićević bazirao ju je na ličnoj arhivi i kontaktima sa živim svedocima tog vremena. Istoričare će zanimati da istražuju Bogićevićev „jeretički stav“ spram Nikole Pašića, radikalske partokratske vladavine i dinastije, tada kralja Petra i regenta Aleksandra. Budući da je predmet njegovih spisa Solunski proces, nije čudo da je njegova iznenadna smrt u Berlinu misterija. Naime, on u svojim tekstovima ukazuje na činjenice koje kompromituju čitav proces. Prvo, da je sam „atentat“ antidatiran tako da je poslužio kao povod za hapšenje i optužbu. Piše i o manjkavostima procesa u formalno-pravnom smislu. U kontaktima sa ljudima bliskim nemačkom caru Vilhelmu Drugom, otkrio je tajni srpsko-bugarski sporazum pred izbijanje Prvog balkanskog rata. Tu mu je i dodeljen atribut „izdajnika“. Stvara sliku o jednom drugačijem pukovniku Apisu.

ČETIRI VERZIJE SMRTI

Dr Bogićević je važio za kontroverznu ličnost srpske politike i diplomatije. Više puta bio je ministar i poslanik Srbije, austrofil. Do ženidbe kralja Aleksandra Obrenovića Dragom (Mašin) beše okoreli obrenovićevac, ali zbog neslaganja sa tim kraljevim odabirom pristupa Apisovim zaverenicima 1903.

– Tokom bogate političke karijere, kao usud, pratio ga je jedan od najtežih atributa kod Srba: „izdajnik“, zato što su mu se putevi često razilazili sa putevima zvanične srpske politike. U julu 1938. pronađen je mrtav u hotelskoj sobi u Berlinu. Još je nerazjašnjeno: samoubistvo ili nasilna smrt?! Po pojedinim izvorima, moguće je da se našao na meti više interesnih grupa: jugoslovenske tajne policije, nacista, agenata Kominterne – upozorava urednik Acović.

Autor: Milorad Bošnjak

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Zahtev Srpske lige: Spomenik Apisu u centru Beograda …

Prizovimo se pameti, postanimo ponovo rodoljubi | Jadovno …

Izbačeni iz stroja | Jadovno 1941.