Нова свједочења о страдању Срба у Орашју

За злочине у Орашју оптужени су генерал Хрватског вијећа одбране (ХВО) Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић, преноси РТРС.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције.

На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

На рочишту одржаном 26. септембра, свједок Тужилаштва БиХ Миливоје Јелић рекао је да га је у логору у Доњој Махали палицом тукао војни полицајац којег су звали Ракијица.

Јелић је посвједочио да је Ракијица, оптужени Мато Живковић мучио људе, те да су, осим њега, посебно окрутни према заробљеним Србима били Пера, звани Коњ, и војни полицајци чији су надимци били Дама, Кеми и Мата.

„Ракијица ме тјерао да клекнем и палицом ме тукао по тестисима и плексусу. Тијело ми је било црно и пуно рана од удараца, кожа ми се гулила, а крв текла и из ушију“, испричао је свједок.

Он је потврдио да су га палицама, пушкама, ногарима од столица пребијали и други полицајци којима не зна имена. Убадали су га шрафцигером, гасили цигарете на његовом тијелу, те по 50 пута ударали палицом по кољенима.

Свједок је испричао да је заробљен 8. маја 1992. године у Новом Граду и одведен у Оџак, гдје је био до средине јуна. У основну школу у Доњој Махали са стотињак српских заробљеника пребачен је 8. октобра, након претходно краћих задржавања у Новом Граду, Броду и Славонском Броду.

„У Доњу Махалу смо стигли премлаћени и исцрпљени јер су нас цијелу ноћ на скели, којом смо пребачени из Славонског Брода, тукли војни полицајци“, рекао је Јелић, преноси РТРС

Сутрадан су их разврстали и свједоковог брата Драгана, који је био рањен, пребацили у Орашје, од када му се губи сваки траг. Касније је чуо да је убијен на скели и бачен у Саву.

„Ја сам остао у Махали и са Светозаром Поповићем одведен у једну учионицу у изолацију. Ту смо затекли Јову Цвијановића и још неколико људи, а касније су доведени видно претучени Марко и Бранко Горановић“, свједочио је Јелић.

Он је додао да Горановићи нису дуго издржали мучења којима су, као и остали у изолацији, били изложени, те да су преминули. Јелић је рекао да је видио њихова крвава и пребијена тијела, а да је касније чуо да су размијењена.

„Неколико дана били смо скроз голи, а онда су нам обукли униформе ЈНА да нас сними њемачка телевизија. Представили су нас као четнике који су убијали и чинили страшне злочине над несрпским становништвом“, испричао је Јелић.

Рекао је и да је у изолацију доведено десетак људи из Вуковара које су војни полицајци крили од Црвеног крста, тако да нису регистровани. Он се присјетио да је један од њих убијен, преноси РТРС.

Извор:ИН4С

Везане вијести:

Свједочење о злочинима над Србима у Орашју

Наставак суђења за злочине над Србима у Орашју

Kрвaвe рaзглeдницe лoгoрaшa из Oрaшja