Нишан поред крста: Вријеме људи и вукова

Када су црногорски комитски одреди још у октобру 1918. године заузели Љубиње, пред њих је иступио стари прота Стеван Шаренац, тек пристигао из арадског казамата. Увео их је у цркву Рођења пресвете Богородице, благосиљао и заклео да муслиманском становништву не зафали длака са главе. Тако је и било. За протиног сина Божидара 1941. године није било милости. Истина, свој глас против онога што се дешава дигао је Хакија Шарић, али је заједно са Божидаром и још 34 мученика завршио у јами Пандурици. Нек се памти вријеме кад је човјек човјеку био вук, али нек се памте и људи који су били људи.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. јула 2017. године.

Приредио: Раде Ликић

Извор: СРБИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Везане вијести:

Календар геноцида у Херцеговини, 13. јун: Мученичка смрт угледних Љубињаца у јами Пандурица

Перо инжињера Обрадовића: Сјећање на један злочин