Никола Јовић: Срам те било, Арно!

Драги Арно, за почетак, надам се да ми нећеш замерити што ти не персирам. Својим пријатељима, ма колико година имали, не персирам. А тебе сматрам за пријатеља. Штавише, за једног од најбољих и највећих пријатеља. Јер, неко ко је (толики) пријатељ српског народа, самим тим мора бити и мој пријатељ.

Пишем ти ово „писмо“ јер желим да наведем што више разлога због којих треба да те буде срамота. Опростићеш ми ако изоставим који разлог.

Па, да кренем;

-Срам да те буде што потичеш из француске породице чији су чланови у прошлости заједно са припадницима мог народа ратовали на Солунском фронту.

-Срам да те буде, што си се током бомбардовања СРЈ, дрзнуо да се, макар колико и запиташ зашто Француска и остале српске савезнице из оба светска рата, бомбардују своју савезницу Србију, уместо да као сав нормалан свет подржиш тај хумани подухват.

-Срам да те буде што си исто то мислио и осећао током мартовских погрома над преосталим Србима на Косову и Метохији.

-Срам да те буде што си се дрзнуо да продајеш колаче и од тога даш прву помоћ Србима на Косову и Метохији.

-Срам да те буде што си хиљадама километара, хиљадама пута, истим путевима, довозио камионе са хуманитарном помоћи Србима на југу Србије.

-Срам да те буде што си ширио истину о животу Срба у енклавама „Републике Косово“ , над чијим би условима живота сузу пустили вероватно и црнци из Јужне Африке у доба апартхејда.

-Срам да те буде што си научио српски језик и што га причаш боље и правилније од 90% мојих сународника.

-Срам да те буде што си се трајно настанио у Србији, у Београду.

-Срам да те буде што си оженио Српкињу.

-Срам да те буде што си прешао у православље.

-Срам да те буде што са својом супругом, Српкињом, имаш ћерку.

-Срам да те буде што си то дете крстио у православној цркви.

-Срам да те буде што си омогућио да стотине деце из енклава први пут види море и макар на кратко заборави концентрациони логор у ком живе, који је за њих једноставно „дом“ .

-Срам да те буде што си написао књигу „Сви моји путеви воде ка Србији“ .

-Срам да те буде ако стварно сви твоји путеви воде ка Србији.

-Срам да те буде што си ми ту књигу поклонио уз ћириличну посвету кад смо се упознали још пре неколико година у Суботици, после једног твог јавног наступа.

-Срам да те буде што држиш јавне наступе у којима говориш о ономе чиме се бавиш и још битније, о онима којима помажеш.

-Срам да те буде што никада ниси био члан ниједне странке.

-Срам да те буде што си пре много година подржавао кратко један покрет из Француске који више не постоји.

-Срам да те буде што не знаш да је то нераскидиво повезано са твојим потоњим помагањем Срба на КиМ.

-Срам да те буде јер не знаш да због тога не треба да икада икоме помажеш, нарочито не Србима на Косову и Метохији, којима имају, знамо сви, боље социо-економске услове живота од Скандинаваца.

-Срам да те буде што си са једном српском организацијом, чији ниси никада био члан, пешачио од Београда до Косова и Метохије.

-Срам да те буде што ниси дозволио културној новинарки (запосленој на „сестринској“ телевизији CNN-a, у власништву бившег CIA агента Дејвида Петреуса) да те испровоцира.

-Срам да те буде што те није испровоцирала.

-Срам да те буде што си се после тога још правдао и извињавао.

-Срам да те буде што си примао писма подршке од хиљада људи.

-Срам да те буде што сад и мене тераш да пишем овај текст и набрајам за шта све треба да те буде срамота.

-Срам да те буде што Србија нема море.

-Срам да те буде што не ценимо довољно твоју помоћ.

-Срам да те буде што према Србима немаш однос какав имају власници, уредници и гледаоци телевизије чија те је новинарка покушала испровоцирати.

-Срам да те буде што се не могу тренутно сетити још разлога због чега свега треба да те буде срамота.

Нас Србе, наравно, ни за шта не треба икада и игде да буде срамота. Али мене, иако сам Србин, ипак јесте. И то нарочито сада. Нарочито јер си ти у питању. Нарочито јер си такву непријатност доживео у мојој држави. Нарочито јер си од нас то најмање заслужио. Нарочито јер не знам како да ти се извинем, искупим иако знам да нисам крив, иако знам да и ти то знаш и то нам никада нећеш замерити. Такав си ти. И такви смо ми.

И за крај, морам да наведем још једну твоју срамоту, које сам се сетио у међувремену;

-Срам да те буде, што упркос свему, остајеш упоран и истрајан у својој намери и деловању, које ничим нисмо „изазвали“ , нити заслужили. Хвала ти. Хвала ти до неба. Хвала ти од Косова и Метохије до Гренобла у Француској, из ког си нам дошао. Хвала и Богу који нам те је послао. Да немам ниједан други доказ да и даље Он није дефинитивно „дигао руке“ од нас Срба, тај доказ би био ти, Арно Гујон.

Срдачно, с поштовањем, наклоном и неизмерном захвалношћу,

Аутор: Никола Јовић, Видовдан

Извор: ВИДОВДАН

Везане вијести:

Непријатна питања за Арноа Гујона на ТВ Н1: Морао да се правда зашто помаже Србима на Косову!

Арно Гујон: Грло ми се стегло када ми је девојчица на КиМ рекла …

„Отац ме је учио да није тачно све што чујем о Србији“ | Јадовно …