Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

НЕПОБИТНЕ ИСТОРИЈСКЕ ИСТИНЕ – Да није било Срба, Хрватска као држава данас не би ни постојала

Датум објаве: петак, 31 маја, 2013
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/petrova-gora-spomenik.jpg

Кад jе, нема томе давно, Томислав Николић, председник Србиjе, говорио у Уjедињеним нациjама о раду Хашког трибунала и у говору изрекао и негативне оцене о раду тог суда, у Хрватскоj jе његов
говор извргнут подозрењу, исмевању, осуди. Уз истовремене безмерне похвале суду као истинском суду правде. Па jош кад се са позорнице Генералне скупштине УН зачуо Марш на Дрину – чаша се прелила. Заборављаjући притом, у Хрватскоj, наравно, да jе таj марш компонован у славу бранилаца, а не у славу осваjача, агресора. Међу коjима jе, агресорима, био и велик броj Хрвата, коjи су
починили стравичне злочине над невиним Србима – старцима, децом и женама – у Мачви и по српскоj страни Подриња.

 

Заиста jе лепо хвалити суд коjи и шаком и капом осуђуjе Србе. Јер како не хвалити суд коjи jе, такође не тако давно, пре расправе о његовом раду, ослободио, у другостепеном поступку, хрватске генерале за злочине у Олуjи. И то коjе генерале?! Прилично леве, минорне генерале. Док су они главни или помрли или су се смешкали на суђење и пресуде.

И тада не беше бољег, праведниjег и стручниjег судског тела на свету. Јер, не, злочина над Србима ниjе било. У Олуjи, наравно. И никад таj суд ниjе ни процесуирао ни осудио било кога за избацивање конститутивног народа из устава, за агресиjу на СФРЈ и Југословенску народну армиjу, односно ЈНА, за злочине над Србима у Госпићу, Осиjеку, Сиску, Вуковару, Пакрачкоj Пољани, на Загребачком велесаjму, у загребачком Керестинцу, у сплитскоj Лори, на Коранском мосту, на Миљевачком платоу, у Медачком џепу, у Бљеску… Ништа. Односно, jесу судови у Хрватскоj, само за неке злочине. Али jе то више личило на изругивање праву и правди, као и жртвама, него на било какво озбиљниjе суђење. Па се суђење у Хагу за хрватску страну свело на генерале одговорне за злочине у Олуjи. А по другостепеноj пресуди – злочина, ето, ниjе ни било. Бомбардовање колона протераних Срба, убиjање старица и стараца, коjи су остали, на кућним праговима, убиjање инвалида, безброjна гранатирања… не, то за таj суд нису били злочини. Испада да, по њима, убиjати Србе ниjе злочин. И за Хрвате су убиjања Срба инциденти, грешке. Па како онда да не славиш такав суд! Наjбољи на свету!

А онда, ето ђавола – Хашки трибунал осуди хрватске генерале за злочине над муслиманима и Бошњацима у Босни и Херцеговини. Осуди их на 111 година затвора. И све су то генерали хрватске Херцег-Босне. И суд оквалификова то као удружени злочиначки подухват, на челу са Фрањом Туђманом, председником Хрватске, и његовим десним рукама у том удруженом злочиначком подухвату – Гоjком Шушком, генералом Јанком Бобетком и Матом Бобаном (сви су се упокоjили, без суђења, без било какве одговорности). И констатова, таj суд, да jе Република Хрватска извршила агресиjу на Босну и Херцеговину! (Што jе све даље, претпостављамо, читаоцу веома добро познато.)

И нигде Срба ни у тоj пресуди. Њих уопште суд не спомиње. Нигде ни речи о стравичним злочинима над Србима у Сиjековцу, у Херцеговини, у jугозападноj Босни… Ништа.

У Хрватскоj jе одавно усвоjена, и усталила се, њихова сопствена оцена да се у грађанском рату на бившим jугословенским просторима радило искључиво о великосрпскоj агресиjи. Хорски се то пева од почетка тог грађанског рата. И, наравно, Хрвати нису живели ни у каквоj Југославиjи. Код њих ниjе било Југословенске народне армиjе. Срби су одувек били реметилачки фактор, а они су бранитељским и домољубним jунаштвом истерали тог мрског неприjатеља, тог агресора. И како би било дивно дављење припадника ЈНА у Сплиту приписати Србима, како би било добро кад би се могло искључивање електричне струjе, воде и забрану снабдевања храном воjника у касарнама ЈНА, заjедничке нам тада воjске и на подручjу Хрватске, приписати Србима. Па убиjање воjника и старешинског кадра. Стога се у Хрватскоj ЈНА и не спомиње. Осим кад се у контексту те, по њима, великосрпске агресиjе спомиње. Као у недавном разговору, на пример, загребачког професора Жарка Пуховског у jедним овдашњим (београдским) новинама: “… Колико год jе рат почео нападом ЈНА из Београда Хрватска ниjе учинила све што се могло да таj рат избегне…”. Ето, како то иде. Како се то прича кад се прескаче онаj део историjе у коме jе хрватска власт, на челу са Фрањом Туђманом истерала близу пет стотина хиљада (и броjем: 500.000) своjих сународника – Срба (овде не рачунамо само Олуjу – почело jе то jош 1991. године). И никоме ништа.

Па се Хрватска, оценом своjе елите сврстала у антифашистичке земље. Боље рећи – самопрогласила се антифашистичком. Држава у коjоj су, од 10. априла 1941. до 8. маjа 1945. године, на власти били хрватски фашисти, усташе, на челу са Антом Павелићем, jедним од наjвећих зликоваца Другог светског рата. А у партизанским jединицама, формираним на подручjу данашње Хрватске, до пада Италиjе ниjе било више од десет процената Хрвата. И то међу њима веома поштених и храбрих Хрвата. Што нико не спори. Јер прве три партизанске дивизиjе на подручjу данашње Хрватске биле су Шеста личка, Седма баниjска и Осма кордунашка. Више од деведесет процената бораца у тим дивизиjама били су Срби.

И искрено говорећи, да ниjе било Срба, Хрватске данас не би ни било – после Првог светског рата превели су их из поражених на страну победника, после Другог светског рата превели су их такође из поражених на страну победника. А за злочине, наjвеће злочине у историjи овог дела Европе (и Хрватска jе jедина држава у коjоj су постоjали дечjи логори!), мало jе ко одговарао. Никад се Хрвати нису суочили с тим злочинима. Све им jе опроштено. Па да би се одужили браћи Србима, они су их истерали са завежљаjима, на тракторима… И, кажу, ниjе било злочина. И што они, него то и Хашки трибунал…

А онда, ето ђавола – Хашки трибунал не ваља. Од троjице судиjа коjи су осудили хрватске генерале на 111 година затвора, за злочине у БиХ, у Хрватскоj се оцењуjе како jе само jедан од њих прави судиjа, стручњак. И таj jе издвоjио своjе мишљење, своjу одлуку. Док друга двоjица, коjи су осудили генерале, нису уопште стручни – они су професори права, веле у Хрватскоj.

Дакле, Хрватска jе извршила агресиjу на Босну и Херцеговину у удруженом злочиначком подухвату, на челу са Фрањом Туђманом, председником Хрватске!

Не радуjемо се било чиjоj осуди. Али jе истина, због жртава и историjе, неопходна. Јер ту се ниjе радило о инцидентима и грешкама у политици хрватског руководства, него о планираном и доследно извођеном злочиначком подухвату и агресиjи. А народи мораjу да живе jедни са другима. И jедни поред других. Али мораjу и да се суоче са истином о себи. А не само да истину о себи непрестано, кроз историjу, преносе на другог. Док себе хране лажима и исконструисаним и измишљеним причама о себи.

Без обзира шта ће бити одлучено у другостепеном поступку, ова jе пресуда ипак сатисфакциjа невиним жртвама. Сада муслиманским, бошњачким. А jедног дана… Јер злочини не застареваjу. Ваљда то зна и таj сада у Хрватскоj одjедном тако омражени Трибунал. Што би требало да значи да jе Томислав Николић био у праву кад му jе изрицао онакву, скроз негативну оцену на заседању Генералне скупштине Уjедињених нациjа.

Како jе то лепо кад се комшиjе слажу! Ма колико да нам ниjе до шале – jер о жртвама jе реч.

И о агресиjи! Јединоj у свим досадашњим пресудама у Хагу! А актуелни министар спољних послова Републике Хрватске, госпођа Весна Пусић, одавно се изjаснила о томе како jе Хрватска извршила агресиjу на Босну и Херцеговину! Да се и то зна.

И лепо, jедном давно, Аристотел рече: Драг ми jе Платон, али ми jе истина дража!

 

Пише: Стеван Лазић

 

Извор: ИНТЕРМАГАЗИН

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top