Nemci neće da plate odštetu za genocid

Masakr oko 100.000 domorodaca na tlu današnje Namibije Berlin je spreman da nazove genocidom, ali da nema zbog toga pravne posledice

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Iako malo koji narod zaista priznaje genocid počinjen u njegovo ime, kao što to čine Nemci u pogledu Holokausta nad Jevrejima, nisu ni Nemci tako radi da snose odgovornost za ostale svoje genocide u prošlosti. Premda se još pre godinu dana u Berlinu pričalo o tome kako će nemačka vlada zvanično priznati da je genocid to što su nemačke kolonijalne snage između 1904. i 1908. u tadašnjoj jugozapadnoj Africi, a današnjoj Namibiji, pobile između 85.000 i 100.000 pripadnika plemena Nama i Herero, to se još nije dogodilo. Štaviše, nemački Bundestag stigao je da osudi genocid Osmanskog carstva nad Jermenima, kao i delimičnu odgovornost nemačkog rajha za to, ali ne i zločin nad afričkim plemenima koji se dogodio bezmalo u istom periodu.

Iako su otvoreno o genocidu u Namibiji govorili mnogi visoki zvaničnici Nemačke, poput predsednika Joahima Gauka i predsednika Bundestaga Norberta Lamerta, kako saznaje dnevni list „Frankfurter rundšau”, tek nedavno je prvi put nemačka vlada u jednom svom zvaničnom dokumentu ovaj masakr sa početka 20. veka nazvala genocidom, i to u odgovoru na poslaničko pitanje Nijeme Movasata, poslanika opozicione Levice. Vlada o „istorijsko-politički” vođenoj debati o genocidu kaže da nije „pravna”, to jest da se iz nje ne mogu izvući nikakve pravne posledice po Nemačku. Kako ističu u nemačkoj vladi, oni pregovaraju sa namibijskom vladom samo o priznanju genocida, ali ne reparacijama ili odšteti, poput onih isplaćenih žrtvama holokausta.

Nakon pisanja frankfurtskog dnevnika oglasila se i portparolka nemačkog ministarstva spoljnih poslova Savsan Šebli, koja je ukazala da zvanični Berlin namerava da se izvini zvaničnom Vindhuku za genocid počinjen nad namibijskih domorocima, ali bez obaveze da im plati odštetu.

„Radimo na zajedničkoj deklaraciji vlada sa sledećim elementima: zajedničke diskusije o istorijskim događajima i nemačko izvinjenje za akcije u Namibiji”, rekla je ona, dodavši da bi zajednička deklaracija sa vladom u Vindhuku mogla da bude osnov za Bundestagovu rezoluciju, ali da taj korak neće voditi ka pravnim posledicama za Nemačku. „Na pitanje da li su moguće reparacije ili pravne posledice, kažem: nisu moguće. Izvinjenje neće ići ni sa kakvim posledicama za to kako se nosimo sa našom istorijom i kako je prikazujemo.”

Nemački rajh je vladao Jugozapadnom Afrikom od 1884. do 1915. pri čemu su nemački doseljenici domorocima krali žene, zemlju i stoku, što je 1904. izazvalo revolt pripadnika plemena Herero u kojem su oni ubili 123 Nemaca za nekoliko dana. Godinu dana kasnije i pleme Nama se pridružilo buntu, ali su nemačke kolonijalna vlasti beskrupulozno ugušile revolt, ubivši oko 100.000 domorodaca. U ovom zločinu se istakao general Lotar fon Trota koji je potpisao naredbu da se pleme Herero istrebi, što je skoro i učinjeno, budući da ih je pre masakra na prostoru današnje Namibije živelo oko 80.000 a posle tek oko 15.000.

Kako je prošle godine u autorskom tekstu za nedeljnik „Cajt” istakao predsednik Bundestaga, „bilo je desetine hiljada Herero i Nama žrtava, ne samo kroz borbu već i zbog bolesti i ciljanih ubistava u kojima su ljudi ostavljeni da umru od gladi i žeđi. Drugi su umrli u koncentracionim logorima ili od rada kao robovi”…

Štaviše, nekoliko hiljada njih je posle smrti obezglavljeno a njihove lobanje i pojedini delovi tela su poslati nemački naučnicima u Berlin za „naučne” eksperimente usavršavanja rase. Neki od ovih ostataka su korišćeni u eksperimentima, dok je većina prodata kolekcionarima širom Evrope.

I dok je prošle godine predsednik Bundestaga pozvao Nemce da se „suoče sa istorijom i odgovornošću, baš kao što se i Vlada Turske suočava s odgovornošću za genocid nad Armencima”, nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer se usprotivio da se taj zločin nazove genocidom, smatrajući da bi to umanjilo strahote Holokausta u kojem je nacistička Nemačka ubila šest miliona Jevreja.

Minulih pet godina Berlin je deo posmrtnih ostataka žrtava vratio, ali uporno odbija da plati odštetu, ističući da je oko 800 miliona evra pomoći dao Namibiji otkad je 1990. stekla nezavisnost od Južne Afrike te da je taj novac bio „za dobrobit svih Namibijaca”.

Međutim, kako ja za „Politiku” objasnio Kristijan Kop, aktivista nevladine organizacije „Berlin postkolonijal” koja se bori za priznanje ovog genocida, problem je što plemena Nama i Herero sadašnju vlast u Namibiji ne vide kao borce protiv genocida, već kao učesnike u tom genocidu. Kako kaže, sva pomoć koju je dala Nemačka nije otišla porodicama žrtava, već plemenima sa juga koji su preuzele severne teritorije sa kojih su istrebljena plemena Herero i Nama.

Predstavnici nemačke i namibijske vlade koji pregovaraju o tekstu deklaracije odbijaju da u ovom procesu učestvuju i potomci žrtava i preživelih.

Autor: Nenad Radičević

Izvor: Politika