Нема нам живота без косовских институција

Чланови Владе Србије и председник Борис Тадић знају да је неопходно учешће Срба у косовским институцијама, али не желе подривати преговарачке позиције. Мислим да ће најкасније за годину или две морати да дође до контаката на релацији Београд – Приштина, каже за Новости Петар Милетић, генерални секретар Самосталне либералне странке Косова

Недавни избори на Косову, сукоби у СПЦ-у и скандал с продајом органа биле су теме разговора са Петром Милетићем, генералним секретаром Самосталне либералне странке, која је на децембарским изборима на Косову добила највише гласова и освојила највише мандата.

По чему ћете памтити прошлу годину?  

– По изборима на којима је наша партија освојила највише гласова и мандата. Сада чекамо да се формира Влада Косова у којој Срби имају гарантовано једно министарско место, а очекујемо и почетак преговора на релацији Београд – Приштина. Пре свега тога, мора се довршити изборни процес због понављања избора у многим срединама ради забележених изборних нерегуларности. Коначни резултати знаће се у фебруару.

Ибар као граница

Како су прошли избори у контексту излазности Срба и распореда гласова?

– Јужно од реке Ибар на изборе је изишло преко 60 одсто Срба, док је северно од Ибра гласало тек неколико људи. Сви који су изишли на изборе гласали су за неку од девет српских листа, што страначких што грађанских иницијатива. Наша има 14.000 гласова, док је Јединствена српска листа, која такође улази у скупштину, добила између пет и шест хиљада гласова. Излазност је била већа од очекиване, о чему сведочи и расподела мандата. У косовском парламенту сто мандата имају Албанци, док је по десет гарантовано Србима и осталим неалбанским заједницама. Срби су освојили 13 мандата, од којих ћемо ми имати девет, а Јединствена српска листа четири. Како ће и остале заједнице имати 11 или 12 посланика, Албанци ће због наших добрих резултата имати мање од сто места.

Да ли је река Ибар и даље граница два мишљења и две политике међу Србима?

– Већина Срба северно од Ибра сматра да нема шта да траже на Косову. Али је добро да почињу да схватају да Србима јужно од Ибра нема живота ако не учествују у раду институција на Косову. Осим Ибра, имамо и још један аспект поделе, онај између Срба који припадају политичким партијама са централама у Београду и Срба који су се самоорганизовали. Јасно, и јужно од Ибра има Срба који следе политику својих партија. У ЈСЛ-у су били и неки људи из Демократске странке, Српског покрета обнове и Демократске странке Србије, док су на нашој листи били чланови Г17 плус.

Како се према изборима поставила власт Србије?

– Бојкотовала је изборе, али овог пута бојкот није био страшан, пре свега захваљујући људима са Косова који су преносили своје виђење избора у централе, па је тако и олабављен став Владе и председника Бориса Тадића. Они су изишли са поруком „Још се нису стекли услови да позовемо Србе на изборе“, а након тога се нису оглашавали ни за ни против. Имам утисак да су чекали да гунгула са изборима прође. Сваки члан Владе и Тадић знају да је неопходно учешће Срба у косовским институцијама, али схватам их јер не желе подривати своје преговарачке позиције. Ипак, мислим да ће, најкасније за годину или две, а могуће и раније, морати да дође до контаката на релацији Београд – Приштина. Постоји још један елемент који говори о слабљењу напетости: практички су ишчезле медијске и политичке поделе Срба на „издајице“ и „патриоте“.

Како су Срби на Косову гледали на сукобе унутар СПЦ-а?

– Све ово шта се дешавало са бившим владиком Артемијем тешко је и болно питање за све нас. Синод и Сабор СПЦ-а су направили што су могли, разрешили су Артемија и именовали владику Теодосија, који је већ при устоличењу показао јако велику саборност и величину, с обзиром на то да су на тај догађај дошли представници Владе Србије и изасланик председника Тадића, али и представници Албанаца. За рашко-призренског владику Теодосија, који се у својој беседи обратио свим житељима Косова и позвао нас да заједно у миру и међусобном поштовању граде будућност за млађе генерације, вјерујем да ће се бавити црквеним пословима у најбољем смислу те речи. Наравно, понекад је тешко одвојити црквене од народних послова, али познајући њега и његов рад као викарног владике липљанског, верујем да ће овај посао обављати на задовољство свих нас и на најбољи могући начин.

Скандал око Тачија

Како је извештај Дика Мартија о суделовању Хашима Тачија у продаји органа примљен на Косову?

– Прича о продаји органа не може да остави равнодушним никог ко има зрно људскости. Оптужбе су озбиљне и долазе са озбиљног места и то не може да остане без трага. Али једине инстанце које могу да утврде да ли су те оптужбе тачне су Еулекс и косовско тужилаштво, које треба да процени да ли у том извештају има доказа за подизање оптужнице. Иако од расплета зависи стварање страначких коалиција, а нарочито политички ангажман Хашима Тачија, ми не можемо бити ти који ће да га осуде. За нас је Хашим Тачи неко ко је добио 34 одсто гласова и он ће, као што је и председник Тадић рекао, бити релевантан све док се не докаже тачност Мартијевог извештаја.
Сигурно је да је прича утицала на међунационалне односе и поново извукла наш сукоб на површину, због чега смо опет почели да причамо о томе шта се дешава. Због тога бих волео да се та ситуација што пре разреши, како би спласнуле тензије и народ могао да настави уобичајен живот, те да епилог не буду медијске спекулације него неки званичан документ.

А какав је свакодневни живот, поготово у односу на раније године?

– Влада изузетно велика незапосленост, од 40 до 70 одсто, привреда је уништена, а плате су до 300 евра. Апсурдно је да Косово увози струју, а инвестиција нема. Кад би неко купио руднике Трепча, он би неколико година морао да испумпава воду из копова, затим да обнови инфраструктуру и тек онда да почне са ископавањима. Оно што је битно, све су бројке и проценти варљиви. Не знамо колико има Албанаца а колико Срба, ни колико има умрлих нити колико њих живи у иностранству.

Хоће ли се то сазнати на попису становништва?

– Питање је хоће ли Срби учествовати у попису. О томе хоћемо ли пристати на попис у моменту кад је већина народа ван Косова, поготово што ће бити пописивана имовина, чиме се може манипулисати, тек нам предстоје озбиљни разговори.

Ненад Јовановић
Фото: Јовица Дробњак

Извор: СРПСКО НАРОДНО ВИЈЕЋЕ