Nema nadzora nad parama žrtava Holokausta

Dosad vraćena 53 objekta i 444 hektara oranica oduzetih od žrtava Holokausta u Srbiji. Jevrejska zajednica godišnje dobija i 950.000 evra za naučne projekte i razvijanje kulture sećanja

Agencija za restituciju je od početka primene Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, primila 277 zahteva. Za 19 meseci Jevrejskoj opštini Beograd vraćena su 53 objekata u glavnom gradu, potvrdio je, za „Novosti“, Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Reč je o 43 poslovna prostora, osam stanova, jednoj garaži i jednoj zgradi ukupne površine 3.792 kvadrata.Jevrejskim opštinama Kikinda i Subotica takođe je vraćen deo imovine – nešto više od 444 hektara poljoprivrednog zemljišta. U Novom Kneževcu je vraćeno oko 63 hektara, u Bačkoj Topoli oko 350, Subotici više od 28 i Kikindi oko jedan hektar.

Prema rečima istoričara Harisa Dajča, koordinatora radne grupe za Staro Sajmište ispred Saveza jevrejskih opština Srbije, Jevrejska zajednica izuzetno je zadovoljna radom Agencije, ali se problemi javljaju na drugoj strani.

– To je jedan od retkih primera u Evropi da proces restitucije, zahvaljujući Agenciji, u tako kratkom roku pokaže veliku efikasnost. Ali, javljaju se problemi u radu pojedinih jevrejskih opština, koje ne realizuju na dovoljno vidljiv način svoje obaveze precizno definisane zakonom. Te obaveze se, između ostalog, odnose na finansiranje: proučavanja i dokumentovanja perioda Holokausta, naučnoistraživačkih projekata u vezi sa njim, izdavanje publikacija, obrazovanje o Holokaustu, stipendiranje đaka i studenata – kaže Dajč.

On je uveren da je to posledica velike odgovornosti koju je Jevrejska zajednica dobila novim zakonom. Njime je, naime, predviđena restitucija imovine Jevreja ubijenih tokom Drugog svetskog rata i iza kojih nisu ostali naslednici, ali i da ova zajednica godišnje iz budžeta dobija 950.000 evra u narednih četvrt veka, u cilju proučavanja i razvijanja kulture sećanja na Holokaust.

– Za uspešno sprovođenje Zakona važno je da Vlada u što skorije vreme preuzme zakonske obaveze i imenuje svog predstavnika u Odbor za nadzor. To je u interesu svih građana Jevrejske zajednice, ali i promocije zakona – kaže Dajč.

Od 34.000 Jevreja, koliko ih je bilo pre Drugog svetskog rata u Srbiji, 31.000 je ubijena – uglavnom cele porodice, pa je značajna imovina ostala bez titulara. Savez jevrejskih opština poseduje dokumentaciju za najveći deo otete imovine, a na spisku se nalazi čak 2.975 nepokretnosti i veliki broj drugih dobara. O oduzetim dobrima svedoči i precizna nemačka dokumentacija. Na spisku su i vredne zgrade, među kojima i dorćolska Oneg Šabat, u kojoj je danas smešten Kulturni centar „Reks“.

Najvrednije nepokretnosti koje su već vraćene nalaze se u Njegoševoj 49, Višnjićevoj 3 i Svetog Save 20, u Beogradu. Kuća u Njegoševoj 49 bila je vlasništvo porodice Alkalaj, jedne od najpoznatijih predratnih jevrejskih porodica. Kuća u Svetog Save 20 pripadala je porodici Poljokan, a šest poslovnih prostora u Višnjićevoj 3 porodici Đerasi.

ZNAČAJAN SKUP U BEOGRADU

NACIONALNA biblioteka Izralea organizovala je prošle nedelje u Beogradu, prvi put u nekoj evropskoj zemlji, stručnu radionicu „Na izvoru“, sa ciljem da okupi istoričare, arhiviste i bibliotekare čije bi istraživanje bilo fokusirano na jevrejsku građu, koja je veoma bogata na Balkanu. Obuka i program deo su zajedničkog projekta „Most ka Evropi“ Nacionalne biblioteke Izraela i Rotšild fondacije „Hanadiv Evropa“. Suorganizator je bio Centralni arhiv za istoriju Jevreja iz Jerusalima, kao i ovdašnje institucije.

Autor: V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Haris Dajč za NEWSWEEK: Staro Sajmište u trouglu zaborava …

Jevrejima u Poljskoj zastarelo a Srbija i pre roka | Jadovno …

Četrdeset nekretnina vraćeno jevrejskim opštinama | Jadovno …

4.000 porodica čeka da im država vrati otete njive | Jadovno …