Нека им је лака хрватска шутња

На Заводу за судску медицину Медицинског факултета на загребачкоj Шалати идентифицирано jе 13 посмртних остатака лица српске националности, страдалих на подручjу Лике, Далмациjе, Кордуна, Баниjе и Западне Славониjе у времену од 1991. до 1995. године.

Међу тиjелима ексхумиранима у задњих девет година из масовних, заjедничких и поjединачних гробница идентифицирани су: Милић Јована Љубица (1925.) из Волиње, опћина Двор; Млађан ДрагићаФилип (1909) и његова супруга Млађан Милића Милка (1912.) из Вељуна, опћина Слуњ;Станоjевић Јована Станко (1918) из Бовића, опћина Вргинмост; Харамбашић Ђуре Љубомир(1931) из Антуновца, Пакрац; Кутић Томе Теjкан (1933) из Торња, опћина Пакрац; ИгњатовићНиколе Павле (1929) из Торња, опћина Пакрац; Вучковић Луке Михаjло (1931) из Марина села, опћина Пакрац; Субановић Ивана Остоjа (1952) из Торња, опћина Пакрац; ГвозденовићПетра Драгица (1944) и њен супруг Гвозденовић Стеве Стеван (1939) из Чепина, град Осиjек;Стоjаковић Светислава Богдан (1963) из Брачевца, град Ђаково и Субашић Лазе Мирко (1924) из Вуковара.

Убоjство у Чепину

Иако се очекивало, на проведеноj идентификациjи ниjе идентифициран ни jедан посмртни остатак из гробнице у Медарима краj Окучана гдjе jе извршена ексхумациjа краjем jуна ове године. Тамо jе ексхумирано jе 28 посмртних остатака од чега jе седам чланова породице Вуковића са троjе дjеце од 8. до 11 година.

Ова децембарска идентификациjа расвиjетлила jе бар jедан дио истине о судбини брачног пара Гвозденовић – Стевана и Драгице – коjе jе 23. новембра 1991. године на аутобусноj станици у Чепину, заjедно с Драгичним братом Грандић Љубомиром, ухапсио припадник хрватске воjскеФред Маргуш, одвезао их у базу своjе jединице, гдjе их jе везао и испитивао о њиховоj наводноj неприjатељскоj дjелатности, да би их у вечерњим сатима особним аутомобилом одвезао на поље звано Јасеник између Бекетинаца и Чепинских Мартинаца, гдjе их jе ликвидирао ватреним оружjем.

Њихови посмртни остаци пронађени су 10. jануара 1992. године на мjесту ликвидациjе и покопани на градском гробљу на винковачкоj цести у Осиjеку под ознаком НН, одакле су на захтjев породице, ексхумирани у октобру прошле године. За њихову, и ликвидациjу jош пет Срба, Жупаниjски суд у Осиjеку осудио jе Фреда Маргуша на казну затвора од 15 година.

Достоjанствен покоп коначно су дочекали наjближи брачног пара Млађан – Филипа и Љубице – коjи су задњи пут виђени 8. августа 1995. године у избjегличкоj колони код Доњег Жировца, између Глине и Двора, гдjе су колону заjедно напали припадници jединице Хрватске воjске “Црне мамбе” и Петог Корпуса Армиjе БиХ “Хамзе”, гдjе jе убиjено неколико стотина људи.

Жртве жировачке цесте

Њихови посмртни остаци ексхумирани су међу 64 тиjела у октобру прошле године из заjедничке гробнице у Двору. 15 година послиjе злочина, нитко jош ниjе процесуиран због страдања избjеглица на жировачкоj цести.

Породицама идентифицираних саучешће су изразили пуковник Иван Груић коjи jе и водио поступак идентификациjе, а у име потпредсjедника Владе Слободана Узелца, савjетник Марко Поповић коjи jе истекао да вjеруjе да ће процес ексхумациjа и идентификациjа бити убрзани с обзиром на скорашњи сусрет предсjедника Иве Јосиповића и Бориса Тадића гдjе jе jедна од главних тема било рjешавање питања судбине несталих лица из протеклог рата.

Трећа овогодишња идентификациjа као и претходне, одржана jе у потпуноj тишини хрватских медиjа, што jе без сумње у директноj узрочноj вези с националном припадношћу жртава. И на ову идентификациjу jедан дио породица несталих стигао jе у Загреб организираним аутобусом из Београда.

Посмртни остаци идентифицираних особа бит ће сахрањени убрзо након идентификациjе, већином у Хрватскоj, гдjе су рођени и гдjе су живjели.

Тко плаћа трошкове сахране?

Када се посмртни остаци превозе у Србиjу, потребно jе хрватскоj комисиjи наjавити приjевоз 15 дана раниjе и дати потврду о осигураном гробном мjесту у Србиjи. Трошкове погребне опреме и приjевоза до границе сноси хрватска комисиjа, а након преласка границе ковчег преузима српска комисиjа и превози га до гробља. Ако се сахрана одвиjа у Хрватскоj, само треба означити точан датум, вриjеме и мjесто сахране, након чега у речено вриjеме стиже возило с ковчегом, такођер о трошку хрватске комисиjе.

Осим тога Међународни црвени криж омогућава одласке из Србиjе на идентификациjе у Загреб, с обзиром на то да jош има оних коjи од докумената имаjу само избjегличку легитимациjу, што би им иначе правило проблем приликом преласка границе.

Слиjеде ексхумациjе у Западноj Славониjи

Ове године идентифицирана су укупно 52 посмртна остатка док jе у двиjе ексхумациjе у Медарима и Кукуњевцу ексхумирано 47 тиjела. До сада jе од 906 ексхумираних лешева у задњих девет година из заjедничких, масовних и поjединачних гробница на подручjу Хрватске, идентифицирано jе 619 посмртних остатака жртава српске националности.

Сљедеће ће на реду на реду бити ексхумациjе у Машићевоj Шаговини и Окучанима. Спорост процеса ексхумациjа у Министарству бранитеља обjашњаваjу недостатком финанциjских средстава као и попуњеним капацитетима на загребачкоj Шалати.

Породице дуго чекаjу на идентификациjу ексхумираних тиjела због комплициране процедуре поjединих државних комисиjа и Међународне комисиjе за заточене и нестале.Велики проблем представља и недостатак адекватних узорака крви наjближих сродника, првог насљедног реда.

Зато се моле сви чланови породица несталих да наjближем тиму коjи ради за комисиjе за заточене и нестале даjу своj узорак крви.

Извор: НОВОСТИ – САМОСТАЛНИ СРПСКИ ТЈЕДНИК