Нејач на живој ломачи

На месту где је пре 74 године, 27. априла 1942, била штала Које Ристановића из села Осова код Рогатице и у њој жива ломача у коју су усташе из Црне легије Јуре Францетића убациле 94 српске деце, жена и стараца из околних села издвојених из збега српског становништва које је бежало из општина Соколац и Пале према ријеци Дрини и Србији, служен је парастос и прислужене су свеће.

У пламену су тада у најгорим мукама издахнула 24 члана продице Ристановић, седморо Томовића, по петоро Лубунића и Зековића и многи други.

Милован Бојат каже да је на овом месту страдало много чланова његове фамилије, а сведок овог ужаса била је и његова сестра која је, као чобанче, чувала стоку, видела све, али је са још двоје деце успела да побегне и нађе спас преко Дрине у Србији где је касније и живела.
Реч је о Гојки Бојат Зорановић, која је пре три године написала књигу о томе како је случајно остала жива и избегла усташки покољ.

Милован Бојат прича да нико није смео на стратишту, до отаџбинског рата 1992-1995. године, онде где је била ломача, ни да запали свећу, па је оно било зарасло у шикару и растиње.

– Свећу мојим настрадалим сам, да се не би неко из власти досетио, палио на гробљу у селу Осову на Задушнице, али и на овај дан – испричао је Бојат.

На спомен-обележју у Осову поред имена настрадалих и изгорелих у запаљеној штали је и име, како ту пише, јединог сведока злочина, Персе Зековић Савчић, тада 13-годишње девојчице коју је из групе жена и деце спремних за незапамћену егзекуцију извукао један усташа и спасао је.
Тек 62 године након усташког злочина у Осову подигнуто је спомен-обележје, али сва имена нису могла на њему бити уписана јер се нису ни знала.

Начелник општине Рогатица Томислав Пухалац каже да је су на овом месту нељуди убили људе и да је дошло време да се о томе и пише и говори, да се прислуже свеће и одржи парастос.

– Много је оваквих места у рогатичком крају где су усташе дивљале над српском нејачи као што је и на брду Црквинама и у Кадаревом долу. Младе генерације се морају окренути будућности, али не смеју заборавити шта се дешавало њиховим дедовима и прадедовима – додао је Пухалац.

Угљенисани у мајчином крилу
Мештанин Ристо Росић прича да су му његови причали да су кад су стигли на згариште нашли угљенисане костуре жена у седећем положају и деце у њиховом крилу.

– Тачно је да је овде била Францетићева војска, али злочинци су били локални муслимани, комшије, који су се њима придружили – додаје Росић.

У време комунистичке Југославије власти су прикривале овај, као и низ других злочина над Србима и о том догађају се није писало, нити је спомињано у историјским списима, а података нема ни у монографији Рогатице.

Аутор: Р. Тасић

Извор: Вести онлине

Везане вијести: