Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

NEDELjKOVIĆ: NACIONALNI RAD SOKOLA OD OBNOVE 1992. DO 2012.

Datum objave: subota, 22 septembra, 2012
Veličina slova: A- A+

soko-pecat-sokolske-zupe-beograd.jpgPosle pet decenija Sokolski pokret obnovio je svoj rad. Milorad Jevtić, nosilac Albanske spomenice, Ordena Sv. Save i Jugoslovenske krune, i član najvišeg sokolskog rukovodstva pre Drugog svetskog rata, 8. avgusta 1991. uputio je  preko „Politike” poziv Slobodanu Đorđeviću i starim članovima sokola na okupljanje i obnavljanje sokolskih društava.  Stari članovi su na skupštini u Beogradu 23.jula 1992. obnovili Savez sokola Jugoslavije. Na skupštini usvojen je Statut zasnovan na izvornim i tradicionalnim sokolskim principima. Po tim principima Soko je vanstranačko viteško udruženje za istovremeno svestrano telesno, moralno i narodnosno vaspitanje dece i odraslih. Kao opštenarodna, nepolitička organizacija okuplja svoje članove bez obzira na uzrast, socijalni položaj i političko ubeđenje. Sokolstvo ima vaspitno-prosvetni cilj i karakter, telesno vežbanje i druge aktivnosti su samo sredstvo za postizanje tog cilja. U Republici Srpskoj Mojsije Sekulović je obnovio Srpski soko.

Sokolstvo se pojavilo u Češkoj 1862. kao opštenarodni pokret u borbi protiv nemačke hegemonije. Tako je u Pragu osnovano „Gimnastičko društvo praško“. Ime Soko društvo je uzelo 1864. na  predlog Emanuela Tonera koji je uočio da kad srpski narodni pesnik želi da istakne vrline koje krase nekog junaka, kao odvažnost, viteštvo i neustrašivost, on ga poredi sa pticom sokolom. Pokret su prihvatili pregaoci ostalih slovenskih naroda.  Po rečima osnivača Sokolstva Miroslava Tirša : „U mislima domovina, u srcu odvažnost, u desnici snaga.“ Miroslav Tirš je u sokolstvo uveo antički ideal harmoničnog razvoja. Nasuprot sportskim društvima čiji je cilj postizanje uspeha kroz selekciju takmičara, sokoli teže svestranom telesnom vežbanju. U današnjem sportu su važni istaknuti sportisti koji su u središtu pažnje javnosti  („ambasadori zemlje”), nasuprot tome sokoli razvijaju kod mladih takmičarski duh ali bez lične koristi. Na XIII Svesokolskom sletu u Pragu 2000. Bunjevac Antun Katančić (82 godine) iz Subotice je u takmičenju  veterana u petoboju, osvojio prvo mesto i zlatnu medalju. Učestvovao je u vežbovnom programu prilikom  osvećenja sokolskih zastava 2001. u Beogradu i na  gimnastičkim susretima u Novom Sadu  2003. Uporedo sa telesnim vaspitanjem, cilj sokola je da svom narodu odneguje  zdravu, prosvećenu i moralno snažnu omladinu. Kroz pojedinca  uzdiže se narod.  Sokoli nastoje da u svom radu što više sarađuju sa  školama.

Zdravstveni vaspitanje sokola vrši se u saradnji sa Crvenim krstom. Sokoli su u narodu suzbijali upotrebu alkohola šireći trezvenost i smisao za štednju. Zdravstveno vaspitni rad obuhvata pre svega borbu protiv poroka (alkoholizma, pušenja i narkomanije), delujući preventivno pre stvaranja navika. Sokoli pružaju podršku trezvenjačkim pokretima i svim akcijama koje idu u tom pravcu   (trezvenost je ponos moj). Svako društvo ostvaruje sokolski program onoliko koliko se može u datim uslovima sredine.

Teže da kod mladih kroz vaspitanje razviju svest  o potrebi poštovanja drugih ljudi, učtivosti i čovekoljublja. Organizuju se samostalne i zajedničke humanitarne akcije  sa drugim organizacijama (Kolo srpskih sestara itd.). Razvijanje kod sokolića prijateljstva i druželjublja. Negovanje ljubavi prema svim vrstama umetnosti, posete muzejima, izložbama, koncertima i pozorištu. Bavljenje pevanjem, posebno sokolskih pesama i negovanje narodnih pesama. Upoznavanje i negovanje narodne poezije, rodoljubive poezije iz ranije i savremene književnosti. Upoznavanje i razvijanje poštovanja prema nacionalnim kulturnim vrednostima iz prošlosti i sadašnjosti.  Kako je istakao dr. Laza Popović : „Ideju sokolsku čini sinteza vežbe i nacionalne kulture“. Za sokole je kosovski zavet bio i ostao osnova srpske duhovnosti. Starešinstvo sokola je 1997. raspisalo konkurs za učenike sokoliće na temu „Zašto slavimo Vidovdan”.  Organizuje posete istorijskim spomenicima  kao što je Oplenac.   Isticanje značajnih ličnosti iz prošlosti kao primer sadašnjim generacijama (Steva Todorović, Vladan Đorđević, Ignjat Pavlas, Ljubomir Jovanović itd.). Maja 1995.  sokoli su u Beogradu priredili pomen osnivaču telesnog vežbanja i sokolstva u Srbiji akademiku Stevi Todoroviću.  U Sremskim Karlovcima održan je 2 juna 2001. „Dan sećanja na dr Lazu Popovića”, nacionalnog i sokolskog velikana. Prosvetni odbor radi na istraživanju istorije sokolskih pozorišta, muzike, filmova, istaknutih sokolskih stvaralaca (arh. Momir Korunović, Niko Bartulović, S. Pašćan …).

Savez za sportsku rekreaciju „Partizan“ Beograda se na skupštini 23. decembra 1992. vratio tradiciji i nazvao se  „Savez Soko Beograd“. Isto su postupila i  društva Partizana u drugim gradovima (Novi Sad, Dimitrovgrad, Prokuplje, itd.). Društva su ušla u Savez sokola Jugoslavije. Kao primer onih članova predratnog Saveza sokola koji su ostali izvan STV Partizana navešćemo primer Sokolskog društva Beograd III na Zvezdari.  Uticaj koji je sokolski rad imao na tadašnje članove bio je toliko snažan da pet decenija socijalističke Jugoslavije nisu mogle da ga izbrišu. Bivši članovi su sve vreme održavali međusobne kontakte. Na inicijativu Petra Dunđerskog i Jovana Majseca od 1960. počelo je druženje starih sokola sa Zvezdare. Sastajali su  se u salama restorana da bi obnovili uspomene iz mladosti provedene u sokolani. Pozivima su se odazivali gotovo svi stari sokoli. Dešavalo se da bude prisutno i po 40 osoba. Verovali su da će Sokolstvo kad-tad opet zaživeti. Zato su radosno dočekani prvi znaci obnavljanja Saveza Sokola 1992. Podstaknuti ovim okupili su se predratni članovi, obrazovali inicijativni odbor i posle nekoliko sastanaka održali obnavljačku skupštinu Sokolskog društva Beograd III Zvezdara 8. maja 1993. Nastao je period ponovnog okupljanja starog članstva i prijem novih članova iz porodica starih članova

Sredinom 1993. održana je Sokolska akademija u Sportskom centru „Pinki” u Zemunu. U Beogradu  održan je 1995. Svečani skup starih sokola i Sokolska akademija u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Sokolska akademija  održana je povodom 75 godišnjice osnivanja Sokolske župe Beograd. Muzej Fizičke kulture priredio je izložbu o sokolstvu u zgradi pozorišta. Na Sokolskoj akademiji u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1995. predstavljen  prvi broj obnovljenog glasnika Sokolske župe Beograd „Oko sokolovo“.

Naučni skup „Uloga obnovljenog Sokolstva u telesnom, zdravstvenom, moralnom i rodoljubivom vaspitanju mladih i odraslih“ održan je 1996. na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. Skup su organizovali Institut za zdravstvenu zaštitu Srbije, Sokolska župa Beograd, Učiteljski i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Na osnovu materijala i stavova sa skupa pristupilo se pisanju „Idejne platforme rada sokolske organizacije“ objavljene 1998. u prvoj knjizi Sokolske biblioteke. U saradnji sa Obrazovnom redakcijom TV Beograd sredinom 1997. snimljena je dokumentarna serija  „Let sokola“. Serija je prikazivala rad Sokola od nastanka u Pragu 1862. do 1997.  Dat je sažeti istorijski pregled i prikaz  rada u obnovljenim sokolskim društvima.

Sokoli rade na što tešnjoj saradnji sa ostalim slovenskim narodima u duhu slovenske uzajamnosti. U Pragu Soko Srbije učestvovao je na Sveslovenskom kongresu 1998, na XIII (2000.) i XIV (2006.) Svesokolskom sletu. Na Sveslovenskom kongresu 1998. srpsku delegaciju od 27 članova činili su predstavnici srpske Crkve, srpsko-slovenskih društava, sokoli, naučne institucije i pojedinci. Među njima i Milić od Mačve.  Na organizaciji kongresa učestvovali su Svetska srpska zajednica, Srpsko-srpskolužičko društvo, Srpsko-ukrajinsko društvo, Srpsko-bugarsko društvo, Društvo prijateljstva Jugoslovena, Čeha i Slovaka, Društvo prijatelja južnoslovenskih Muslimana, Srba i Crnogoraca i drugi. Sokole je predvodila  dr. Gabrijela Kragujević.

U okviru sleta 2006. održan je sastanak Svetskog Sokolskog Saveza i Izborna skupština na kojoj je za člana Nadzornog odbora izabrana dr Gordana Rajnović, starešina Soko Srbije. Soko Srbije sada okuplja 22 društva sa oko 5.000 članova.

Sokolsko društvo Beograd-Matica je zajedno sa Društvom prijateljstva Jugoslovena, Čeha i Slovaka organizovao ciklus predavanja o Češkoj, Slovačkoj … u Beogradu 2001, 2002, … (Kolarac, Biblioteka Srbije, Češka ambasada, Narodni muzej). Primilo je u zgradi starog DIF-a Maticu Slovačku iz Kovačice. Organizovalo je predavanja Vlade Jankovića, člana Izvršnog odbora Međunarodnog sveslovenskog komiteta o Slovenstvu.

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/sokoli-sokolski-slet-hram-sv.save-15.9.10.008.jpg

 

Za sada sokolane su date na korišćenje sokolima u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Šabcu, Ćupriji, Kragujevcu i Prokuplju. Sokoli teže da dobiju sokolane natrag  da bi u njima nastavili svoj rad. Branislav Jovanović vratio se iz Kanade u Obrenovac i obnovio Sokolski dom. Zahvaljujući donaciji južnomoravske regije (Brno) iz Češke obnovljena je zgrada Sokolane u Kragujevcu. Povodom 145 godina od osnivanja „Prvog srpskog društva za gimnastiku i borenje” u Beogradu u Domu Soko-Matice 27.11.2002 održana je Svečana akademija i otvorena izložba „Naši jubileji telesnog vežbanja sporta 1857-2002”. Na izložbi je predstavljen razvoj telesnog vaspitanja u Srbiji kroz rad društava : Prvog srpskog, Beogradskog, Dušana Silnog, Sokolskog i STV Partizan.

Od 2003. u Novom Sadu održavaju se sletovi pod nazivom  Dan generalne gimnastike. Četvrti Dan generalne gimnastike održan je 17 juna 2006. na otvorenim terenima Sokolskog društva u Novom Sadu.  Dan generalne gimnastike otvorio je dr. Božidar Kovaček, predsednik Matice srpske.

Prvi slet Soko Srbije održan je  11.11. 2006. u Beogradu. Učestvovalo je 10 sokolskih društava i 401 vežbač iz Srbije. Na sletu je učestvovalo 50 vežbača sokolskog društva Bežigrad (opština  Ljubljane) iz Slovenije. U okviru jubilarne proslave „150 godina organizovanog telesnog vežbanja i sporta u Srbiji“ 22.11.2007. otvorena je Izložba u Skupštini grada Beograda (Stari dvor), održana Svečana akademija u Narodnom pozorištu i održan II slet Soko Srbije u Sportskom centru Šumice.  Na sletu su učestvovala i sokolska društva iz Slovenije i Češke. Izložba je sem Beograda, obišla  Novi Sad i Kosovsku Mitrovicu. U Novom Sadu izložba je otvorena 12. 11. 2007. u holu Pozorišta mladih u Sokolskom domu „Vojvodina“.

Na trećem sletu Soko Srbije održanom  14.11.2009. u Beogradu, učestvovala su i sokolska društva iz Slovenije i Slovačke. U Gradskoj galeriji Centra za kulturu opštine Bela Crkva 4.novembra 2011.otvorena je izložba fotografija i dokumenata  ,,Sokolstvo slovenskih naroda u XIX i XX veku.

Savez Srpskih Sokola okuplja 11 društava u Srbiji i Crnoj Gori. Jedno od društava učlanjenih u Savez je Srpski soko Herceg Novi. Na sletu ispred Hrama Svetoga Save u Beogradu 15.9.2010. nastupali su sokoli iz Beograda, Kragujevca, Niša i Obrenovca.

Ambasada Češke republike u Beogradu bila je 14. 2. 2012. domaćin izložbe ,,Sokolski pokret u Srbiji” sa podnaslovom ,,Dr. Vojislav Rašić – začetnik sokolstva u Srbiji” posvećene povesti sokolskog pokreta u Srbiji. Izložba je otvorena u svečanom salonu ambasade a organizovana je povodom 121 godine od kada je Beogradsko gimnastičko društvo uzelo ime Soko. Pored ambasadorke Češke Hane Hubičkove, izložbi su prisustvovali Predrag Marković, ministar kulture, princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom, kao i ambasadori Slovačke i Slovenije. Iz Praga su prisustvovali izaslanici Sokolske opštine Češke. Od sokola iz Srbije bili su Gordana Rajnović, Jevđa Jevđević i dr. Nikola Žutić. Najveći deo izložbe bio je posvećen Vojislavu Rašiću. Postavka je kasnije izložena u galeriji Zavičajnog muzeja u Jagodini. Izložbu u Jagodini organizovali su Zavičajni muzej, Savez srpski soko i Ambasada Češke Republike. Povodom proslave 150 godina od osnivanja Sokola  postavka je izložena 15 aprila 2012. u Pragu.

Povodom proslave ,,150 godina sokolstva u Češkoj” Savez Soko Srbije organizovao  je odlazak sokola iz Srbije na slet 2012. U delegaciji su bili članovi društava Batajnica (27 članova), Smederevo (24 člana), Beograd Matica (12 članova), Bor (4 člana), Pančevo (2 člana) i Sokolski košarkaški klub Stari Dif (6 članova) na čelu sa predsednicom saveza dr. Gordanom Rajnović. Grupa je krenula na put 29. juna 2012. Posetili su 30.juna Beč, obišli grad i nastavili za Prag. Učestvovali su 1.7.2012. u svečanom defileu ulicama Praga. Defile je započeo na Vaclavskim Namestima i centralnim ulicama Praga do Starometskih Namesti od 10 do 13 časova. Građani Praga su povicima ,,Nazdar Srbi!” i ,,Živeli” pozdravljali svaki korak i svaku akrobaciju koju su izvodili sokoli iz Srbije. Naročito burno su pozdravljane gimnastičke akrobacije koje su na ulicama Praga izvodili članovi sokolskih društava Beograd Matica i Batajnica.

Sokole Srbije je 2 jula 2012. primila  Maja Mitrović, ambasador Republike Srbije u Pragu. Dr. Gordana Rajnović upoznala je ambasadorku sa radom sokola u zemlji i učešću u programu proslave jubileja u Pragu. Posle susreta u ambasadi delegacija Saveza Soko Srbije prisustvovala je prijemu u Parlamentu Češke Republike koji je organizovan za delegacije svih zemalja koje su učestvovale u proslavi. Sokoli iz Srbije posetili su 4.jula 2012. srpsko groblje u Jindrihovicama  na kome je sahranjeno 7.100 srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu. U razgovoru sa Dejanom Ranđelovićem, koji brine o groblju upoznali su se sa činjenicama o nastanku mauzoleja i srpskog groblja koje se nalaljzi 5 kilometara od grobnice. Tu je sahranjeno i 189 ruskih vojnika. Prostor na kome se nalazi grobnica je deo teritorije Republike Srbije, koju je Tomaš Masarik, predsednik Čehoslovačke poklonio kralju Aleksandru.  Sokoli iz Srbije obišli su Prag i Karlove Vari.

U novembru 2012. Soko Srbije  proslavlja 121 godišnjicu sokolstva u Srbiji. U Beogradu je predviđena svečana akademija, slet, okrugli sto o sokolstvu i izložba.

 

Saša   Nedeljković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

 

Izvori i literatura : „Oko sokolovo“, Vanredni broj, januar-april 2008, Beograd;

Prof. dr. Gabrijela Kragujević, „Sveslovenski kongres održan od 2. do 5. juna u Pragu”,  „Oko sokolovo“, br. 11-12, Beograd 1998, str.24, 25;

Savetovanje „Uloga obnovljenog Sokolstva u telesnom, zdravstvenom, moralnom i rodoljubivom vaspitanju mladih i odraslih“, Sokolska župa Beograd, Beograd,  jun 1996;

„Idejna platforma rada sokolske organizacije“ Sokolska biblioteka, Beograd, 1998;

,,Savez Srpski soko”, Kragujevac;

,,Oko sokolovo” br. 43-44,  decembar 2011;Milisav Živanović, ,,Izveštaj o učešću na sletu povodom proslave ,,150 godina sokolstva u Češkoj” u Pragu od 29. juna do 7.jula 2012. god.”;

 

Vezane vijesti:

 

Nedeljković: Odnosi Sokola na Primorju i Katoličke crkve

DELOVANjE SAVEZA DOBROVOLjACA U DUBROVNIKU

Sukob Sokola na Primorju i dela Katoličke crkve




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top