Ne bledi sećanje na Krajinu

Oko 10.000 Srba okupilo se kod manastira Krušedol na tradicionalnom saboru Krajišnika i evocirali su uspomene na zavičaj

Drevna zadužbina Brankovića, manastir Krušedol na Fruškoj gori, u subotu je prigrlio preko deset hiljada ljudi koji su se iz mnogih krajeva Srbije, Republike Srpske, Makedonije, Hrvatske… okupili na 11. narodno-crkvenom saboru „Krušedolska zvona“.

Krajišnici su se poklonili senima onih koji su, 1995. godine stradali u hrvatskom napadu na Zapadnu Slavoniju, ali i svih žrtava ratova od 1991. do 1999. godine i svih svojih zemljaka koji su, u međuvremenu umrli u čemeru izbeglištva.

Sreli su se prijatelji, poznanici i bivše komšije iz krajeva odakle su proterani, i gde su im počupani koreni, spaljene crkve i domovi.

– Zapalila sam sveću za pokoj duše supruga i sina, koji su izginuli u „Oluji“ – prozborila je kratko Mileva Krstić, hodajući jedva sa štapom, držeći pod ruku ćerku. Već zagazila u osmu deceniju života, drhtavim glasom kaže, sećanja joj ne blede, kada su morali da napuste rodni Obrovac i upute se prema Srbiji. Skućila se u Svrljigu, ali rodni kraj nikada nije zaboravila.

U prepunoj manastirskoj crkvi, koja je bila tesna da primi sve Krajišnike rasute po celoj zemlji, parastos svim srpskim žrtvama služio je episkop sremski Vasilije, uz sasluženje sveštenstva Srpske parvoslavne crkve.

– Ovaj crkveno-narodni sabor je simboličan nastavak saborovanja Srba koji su se ovde održavali u 18. veku, sve do 1716. godine. Manastir Krušedol je svetinja stara pet vekova, s njim trajemo i želimo da opstanemo, da u Srbiji, svojoj novoj domovini nastavimo da negujemo običaje i tradiciju iz starog kraja. Poslednjih godina je sve veći broj onih koji dolaze na Sabor, a ove godine ima poseban značaj, jer se ove godine obeležava sedam vekova od osnivanja manastira Krupa u Dalmaciji, čiju je izgradnju započeo kralj Milutin, a završili Brankovići, ktitori ovog prelepog manastira – naglasio je Milojko Budimir, predsednik asocijacije udruženja izbeglih i prognanih.

Sa ovog sabora upućena je i poruka da se rat nikad ne ponovi, da se živi u miru i slozi.

BRISANjE SRBA

– Ako uzmemo podatak da je 1991. godine bilo oko 800.000 Srba, posle progona „Bljeska“, „Oluje“ i ostalih izganstava, te brisanja kojih imamo poslednjih godina, kada je izbrisano oko 68.000 Srba, na sledećem popisu 2021. godine, sigurno je da će ova brojka biti manja od 100.000. Hrvatska je fizički isterala Srbe, a sada je počela i da ih briše, a oni gube svoje boravište – istakao je Milojko Budimir, predsednik asocijacije udruženja izbeglih i prognanih.

„BLjESAK“

Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ u „Bljesku“ je 1.i 2. maja 1995. godine ubijeno ili nestalo 283 Srba, a više od 30.000 napustilo je svoja ognjišta. Prava istraga o tim zločinima, nažalost, nikada nije otvorena, rekao je paleći u krušedolskoj crkvi sveće za pomen stradalima, Savo Štrbac, direktor tog centra.

Autor: S. Kostić

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Održan svesrpski sabor „Krušedolska zvona“