Наша жеља је што већа кохезија српских институција

Странке са српским предзнаком ће се у сваком случаjу активно укључити у локалне изборе. Нажалост, досадашња пракса jе показала да наjвећи дио политичких странака на листама имаjу “своjе” Србе, коjи партиципираjу у jединицама локалне самоуправе, истиче за Новости предсjедник ВСНМ-а Бjеловарско-билогорске жупаниjе Дарко Карановић

Предстоjе нам локални избори. Што каже попис становништва, а што бирачки
спискови у вези броjности српске мањине у Бjеловарско-билогорскоj жупаниjи?

Попис становништва jе показао рапидан пад припадника српске заjеднице, са 9500 на
7582. Нашу заjедници посебно jе заинтересирао податак о 1003 национално неизjашњених
и 292 лица непознате националности. Циjенимо да у овим броjевима има доста припадника
наше заjеднице коjи се због одређених страхова нису изjаснили као Срби. С терена
смо добили и информациjе да су поjедини пописивачи били одвише сугестивни код постављања
питања о националноj и вjерскоj припадности. Свjесни смо да jе и “биjела куга”
учинила своjе што се види и у паду укупне популациjе становништва. Бирачки спискови
су омогућили да српска заjедница има замjенике начелника опћина Сирач и Ђуловац,
као и доградоначелника Грубишног Поља те замjеника жупана Бjеловарско-билогорске
жупаниjе. Међутим, након пописа становништва остало нам jе само мjесто дожупана.
Стога jе jедан од приоритета нашег рада активност везана уз сређивање бирачких спискова
као и подизање самосвиjести Срба о властитом идентитету и разбиjању предрасуда код
националног опредjељења.

Каква ће бити заступљеност српске националне мањине у тиjелима локалне
управе?

Странке са српским предзнаком ће се у сваком случаjу активно укључити у локалне
изборе. Нажалост, досадашња пракса jе показала да наjвећи дио политичких странака
на листама имаjу “своjе” Србе, коjи партиципираjу у jединицама локалне
самоуправе. Но, њихова улога у опћинским, градским виjећима и Жупаниjском виjећу
jе упитна jер сам мишљења да они приjе свега бране интересе политичких партиjа коjе
представљаjу, а у мало случаjева стварне интересе српске заjеднице. Ако се ослонимо
на попис становништва, боjим се да ће и броj Срба у локалноj самоуправи бити мањи.

Срби су у културно-умjетничким друштвима одлично организирани. Међутим,
како се ради с младима? Постоjи ли међу њима интерес за фолклор, учење ћирилице…?

Посебно бих похвалио рад пододбора Просвjета из Гарешнице и Дарувара и њихове предсjеднике Зорана Бланушу и Срђана Боjића. Они на
наjбољи могући начин представљаjу културно наслиjеђе. Изузетно раде на окупљању
младих, не само Срба, jер у гарешничком огранку има и представника већинског народа
као и активних чланова из других мањинских заjедница. Посебно се издваjаjу дjечjе
секциjе, фолклорна у Гарешници и рецитаторска у Дарувару. У њиховом раду велику
улогу имаjу и чланови жупаниjског, те градских и опћинских Виjећа. Нажалост, резултати
покретања допунске наставе на српском jезику су скромни, уз изнимку госпођице Раде Божић коjа предаjе српски jезик за петнаестак
ученика у Дежановцу те неколико ученика у Дарувару по моделу Ц. У плану рада имамо
предвиђене бесплатне течаjеве учења ћирилице у вриjеме школских празника у Гарешници
и Бjеловару. Наша жеља jе што већа кохезиjа српских институциjа од цркве, преко
српских Виjећа до активности Просвjете. То су неспорни темељи за очување идентитета
српске заjеднице, а едукациjа младих и њихова активизациjа, залог су опстанка.

АУТОР: Горан Газдек

Извор: СНВ