НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ

Соколи су тридесетих година 20 века  у Савскоj и Приморскоj бановини били изложени
нападима хрватских сепаратиста.

У листу „Соколски гласник“ обjављено jе о смрти Николе Љубановића, члана соколске чете Краj : „Одгоjен jе у часним соколским идеалима истине и поштења, … кад jе требао да сведочи о jедном догађаjу, коjему jе случаjно присуствовао, ниjе хтео од тих начела одступити и зато jе данас мртав. Пред самим судом у Биограду…, убоден jе издаjничким ножем, тако да и поред наjвећег заузимања старешине др. Баришића, ниjе могао да се спасе. Био jе пун полета и своjим радом jе уздржавао целу чету у Краjу. Његовом смрћу ми губимо jедног од наjбољих сарадника, “. (1)

Нова ситуациjа у Југославиjи настала jе склапањем споразума Цветковић-Мачек 26. 8. 1939. После оснивања Бановине Хрватске 1939. дошло jе до масовних напада на соколе и њихове домове у Хрватскоj. Соколски дом Кустошиjа Врапче био jе 10 септембра 1939. насилно окупиран од Сељачке заштите. (2) Дошло jе до захтева за отпуштање сокола чиновника. Савез Сокола jе реаговао истакавши да : „не можемо никако дозволити да у било ком краjу Југославиjе буде сматрано за кривицу то, што неко припада соколскоj организациjи.” (3)

На ванредноj Главноj Скупштини Савеза Сокола 1 октобра 1939. у вежбачкоj дворани Савеза Сокола на Теразиjама, делегати из жупа Сушак-Риjека, Загреб, Сплит, Шибеник, Бjеловар и Карловац изнели су потешкоће са коjима су се соколи у тим краjевима борили, као и све прогоне. На скупштини jе било присутно 120 делегата из свих краjева земље. Јосип Ришлави, подстарешина жупе Загреб, говорио jе о убиству Драгутина Крамера, затим jе изнео случаjеве напада на Шиму Ловрића, Миладина Ненадовића, Ф. Смоjе, Букавицу, Јова Петровића, Ј. Храбљеновића, на сестре Будровић и Пшеничка, на 4 сокола из Љубљане, коjи су дошли на жупске утакмице.Чланови Сељачке заштите одузимали су значке на улици свим соколима. На захтев Грађанске заштите и у њеном присуству, извршен jе претрес у соколском друштву Загреб IV, после кога jе Микуличић на улици премлаћен. Слата су претећа писма поjединим соколима, у коjима им jе речено, да мораjу напустити Хрватску, или ће бити убиjени. Марко Саблић, старешина жупе Карловац истакао jе да ће Соколство у тим краjевима неустрашиво наставити своj рад. Први заменик старешине Белаjчић  jе изнео да Соколство проживљуjе тешке дане, али било jе jош и далеко тежих дана, када га jе туђин  прогонио тамницама и вешалима, па jе Соколство ипак победило. Скупштина jе завршена са паролом „Рад се наставља”. (4)

Загребачки “Обзор” од 3 октобра 1939. посветио jе  чланак скупштини Савеза СКЈ. Истакао jе да се у резолуциjи “не износи ни jедан конкретан случаj”.  Констатовао да “на таj начин све те тужбе остаjу без основа…”.„Соколски гласник“ констатовао jе да “као да Соколе сматра људима, коjе сваки франковачки разбиjач може слободно да млати, па да тиме врши — “родољубиву
хрватску дужност” (5).

У Шибенику jе дошло до напада ученика осмог разреда класичне гимназиjе на ђаке коjи су положили венац на бисту краља Александра 9 октобра 1939. Ученици су скоро сви били питомци католичког свећеничког семинара. Кад су ђаци франковци и клерикалци напали ђаке соколе, неки професори и директори су одбили да пруже заштиту нападнутим ђацима и изjавили им отворено, нека се селе из шибенских школа у други краj. Напади су се пренели на улицу, па су нападнути многи соколи и ударани. Таjник сокола Радовчић био jе силом извучен из радње и премлаћен. У нападима су се истицали неки чланови Крижара, франковци и клерикалци. Полициjа за време немира ниjе интервенисала, али jе забранила одржавање комеморациjе Деветог Октобра у Соколском друштву.(6)

Напад на Соколски дом у Бетини траjао jе од 19 до 23 часа, а нико се ниjе поjавио да заштити соколе и њихову имовину. Полупана jе цела соколана, секирама су разбиjена врата и прозори.  Сва имовина соколског дома била jе запаљена. Чланови сокола били су несметано нападани од неприjатеља. У Муртеру наоружана руља напала jе куће сокола и пуцала из револвера. Изгредници су викали да треба убити и старешину и таjника сокола. У Тиjесном jе дошло до напада на кућу старешине Обратова, … .  Кроз прозор куће Анте Бибана, секретара Соколског друштва у Кустошиjи, испаљено jе 11 октобра 1939. 7 метака, а исте ноћи испаљена су три метка у кућу Стева Грубића, члана сокола у Кустошиjи. Напади су учестали одкад су листови “Хрватски гласник” из Сплита и  “Хрватски дневник из Загреба отворили кампању против соколских домова.  (7) “Хрватски дневник”  jе jавио из Шибеника да jе “у поткровљу соколског дома у Бетини неко подметнуо динамит и да jе зграда оштећена”. Загребачки “Обзор”  од 21 октобра 1939. донео jе вест, да у Бетини  уопште ниjе било никакве екслозиjе, нити да jе дом оштећен. (8)

Кампању против соколана водили су “Хрв. Дневник”, “Хрв. Стража”, “Хрв. Гласник”, “Приморjе” и “Хрв. Лист”. (9) У Соколском гласнику су истакли да су неке новине писале да су напад на дом у Бетини инсценирали сами чланови сокола. Чланови Соколског друштва у Бетини Томас Филип, Бранко Билић, Петар Јурош и Јере Микин били су позвани 2 новембра 1939. као сведоци на Срески суд у Тиjесно, да сведоче о демолирању соколског дома у Бетини. За демолирање jе оптужена група на челу са Миланом Босном. Старешина друшта у Бетини Томас Филип са осталим соколима пошао jе пешке у Тиjесно. На брегу Бисага приметили су групу људи, коjи су се спремали да навале на њих. Скренули су са пута, али су противници потрчали за њима, гађаjући их камењем и испалили три метка из револвера, вичући “Хура Заштита !” и “Нећете на суд у Тиjесно !”

Соколи су приметили да су им са противне стране долазили нападачи, наоружани ловачким пушкама. Побегли су натраг у Муртер, одакле су известили жандармериjску станицу, због чега нису могли да приступе на саслушање у суду. Жандармима су изjавили да су препознали међу нападачима Марка Босну, Божу Сладића, Петра Микина, све из Бетине. Соколи из Бетине су изjавили у жупи Шибеник, да jе истог дана извршен напад на кућу начелника соколског друштва у Бетини. И он jе препознао нападаче, њих 20, и приjавио их жандармериjи. (10)

Насупрот хрватским листовима коjи су игнорисали паљење дома у Бетини, франковачки “Хрватски народ” орган др. М. Будака обjавио jе хвалоспев над демолирањем дома у Бетини.  Истакао jе да : “У Бетини, оближњем селу Шибеника, дошло jе до необичне провале народних осjећаjа. … тамошњи соколски дом остао jе без и трунка покретне имовине. Неке су новине jавиле о некаковом динамиту, коjи jе био постављен под кров. …. Али jе истина, да су сложни сељаци преко ноћи посве оголили то легло сваког зла. … а било jе и — ”емиграната”. Папирнате обjекте сваке руке поjела jе ватра. … “. „Соколски гласник“ пренео jе како су назвали зулукаферски хвалоспев  “Хрватског народа”. Истакли су да док су “Хрв. Дневник”, “Хрв. Стража”, “Хрв. Гласник” па и”Ново Доба”, jављали да jе био постављен од непознатих људи динамит, или да ниjе било напада на дом, или да су напад инсценирали сами соколи, дотле jе Будаков лист похвалио сељаке због “осваjања Бастиље”.  „Соколски гласник“ констатовао jе : „Али кад jе требало рушити праве Бастиље, оне аустриjске, онда су их рушили Соколи, док су им франковци покорно служили”. За писање “Хрватског народа” констатовао jе „Таква глорификациjа злочинства не може се читати  ни у централноj Африци!”. (11)  Краjем октобра група од 120 људи, коjа се прогласила за “Сељачку заштиту”, са музиком и општинским начелником на челу, провалила jе силом у соколски дом у Пагу. Вођа “Заштите” Васо Шперо, поштански чиновник, испалио неколико метака из револвера, а гомола jе почела да демолира просториjе сокола. У Загребу jе 11 новембра 1939. нападнут из заседе, у Држићевоj улици, у близини свог стана, Стjепан Шоштарић, машиновођа и члан соколског друштва Загреб  II. На њега jе испаљено 9 метака из револвера, од коjих су три метка погодила  у кукове и у руку. Иако jе био рањен Шоштарић jе пуцао за нападачима, коjи су побегли. Шоштарић jе био смештен у Болницу милосрдних сестара. (12)

Хрватски сепаратисти су покушавали да се увуку у jугословенска друштва. „Соколски гласник“ jе писао о просветном друштву „Бериславић” из Трогира. Прво су покушали да упишу пар стотина своjих људи у друштво, међу коjима jе било и малолетних, а када jе управа друштва одбила да их упише, среско начелништво из Сплита jе одлуком од 9 октобра 1939. привремено обуставило деловање његовог управног одбора, и за комесара поставило судиjу Хрдличку, члана ХСС. Мада се управа жалила против тог акта, Банска управа jе одбила, након чега се управа жалила на Управни суд. Комесар jе и не сачекавши одлуку, уписао на своjу руку у чланство потребан броj лица, тако да се добиjе већина у друштву. Затим jе сазвао ванредну седницу и друштво „Бериславић”jе престало да буде jугословенско и тобоже на законит начин, прешло у руке своjих противника. Таj план намеравали су применити и на остала  jугословенска друштва у Бановини Хрватскоj. Јавно су претили да ће исто учинити са Народном
женском задругом, са веслачким клубом “Гусар”, … .(13)

Упркос насиљу празник Првог децембра прославили су соколи у Бановини Хрватскоj. Соколи и остало национално грађанство у Муртеру запалили су уочи дана уjедињења кресове на околним бреговима. Благодарењу у католичкоj цркви присуствовали су уз соколе, чланови Југословенске читаонице и остали мештани, у већем броjу него до тада. Друштвени певачки хор отпевао jе у цркви химну. Присутни су после благодарења пошли у поворци, певаjући соколске песме,  у соколану где jе одржана свечана  седница. Седницу jе отворио старешина Иван Јурага. После подне чланство jе кренуло на месно гробље, где су положили венац на гробове умрлих чланова. Увече одржана jе академиjа. Соколско друштво Рогозница, близу Шибеника ниjе могло да прослави Први децембар пошто су противници подерали све соколске плакате и претили чланству. ….  . (14) Тамо где су имали прилике соколи су одушевљено прославили Дан Уjедињења. У Дубровнику, Суђурђу, Каштел Сућурцу, Сушаку, Герову код Сушака, Шибенику, Сињу, … (15)

О положаjу сокола коjи су 1940. путовали кроз Бановину Хрватску у чланку „Пише нам jедан брат из Велике Кикинде“ : „Пре кратко време путовао сам у Загреб, показао сам на жељезничкоj станици, због идентитета, соколску легитимациjу, … међутим кад jе чиновница видела да jе то соколска легитимациjа, бацила ми jе кроз прозор, изjављуjући да то „ништа не вреди“. Исто ми jе изjавио и кондуктер у возу, а кад сам се пожалио jедном вишем чиновнику, таj ми jе изjавио, да Соко у Бановини Хрватскоj више не постоjи и да соколска легитимациjа нема значења. Близу Новске пришао ми jе jедан господин и изjавио ми, да скинем соколску значку, док не дође „Заштита“ и док горе не прођем“. (16) Соколски гласник од 17.маjа 1940. jављао jе о упаду наоружаних припадника Заштите у кућу Вjекослава Бенчића у селу Краjу код Шибеника. У кући се налазило 10 чланова тамошње Соколске чете. Из чланка „Нападаjи Хрватске Заштите“: „Стали су да их грде и вређаjу, тражећи да одмах напусте Бенчићев стан. Кад су их чланови наше чете избацили, вратили су се чланови Заштите у троструком броjу, претећи им, да ће порушити кућу, ако се сви не разиђу. Пред таквом опасношћу наша су браћа покушала да побегну, али су неки од њих тешко рањени“. (Вице Бенчић, Андриjа Љубановић и Драгутин Мазић). У чланку се наставља:„Исте вечери су чланови Заштите напали jош неке соколске чланове и силом их претресли. А на кућу старешине Крсте Бенчића напали су камењем. Истога дана био jе нападнут таjник чете, Петар Бенчић, коjи се налазио у Биограду на мору, од тамошњих чланова Заштите“. (17)

За Априлског рата 1941. Сељачка и грађанска заштита ставиле  су се у службу окупатора. У своjоj заповjеди изданоj 19 априла 1941. Славко Кватерник jе истакао : “у данима стварања Независне државе Хрватске, колико Хрватска сељачка толико и  грађанска заштита, свjесне  хисториjског збивања, дале у свакоме погледу све своjе, да код оживотворења настоjања циjелог Хрватског народа одрже ред и сигурност на достоjноj висини.” У знак признања добили су име : “Хрватски заштитни ловци”. (18)

Напомене:

1.„Трагична смрт узорног сокола”, „Соколски гласник“, Београд, 16 jуна 1939, бр. 24, стр. 5;

2.„Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 29 септембар 1939, бр. 39, стр. 4;

3.„Положаj Сокола намештеника”, „Соколски гласник“, Београд, бр. 39, стр. 4;

4.Бран. Слиjепчевић, „Ванредна Главна  Скупштина ССКЈ.”, „Братство”, Осиjек, 15 октобра 1939,  бр. 10, стр. 194, 195; „Соколство у раду и борби”, „Соколски гласник“, Београд, 6 октобар 1939, бр. 40, стр. 3;

5.„Обзор о соколскоj резолуциjи и нападима на Соколство”, „Соколски гласник“, Београд,  6 октобар 1939, бр. 40, стр. 6;

6.„Франкофуртимаши против Сокола”,  „Соколски гласник“, Београд, 13 октобар 1939, бр. 41, стр. 4; „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 20 октобар 1939, бр. 42, стр. 4;

7.„Нападаjи на Соколе се множе!”, „Соколски гласник“, Београд, 20 октобар 1939, бр. 42, стр. 3;  „Читаjући новине …”, „Соколски гласник“, Београд,  27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5;

8.„Читаjући новине …”,  „Соколски гласник“, Београд,  27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5;

9.„Кампања против наших домова”, „Соколски гласник“, Београд, 10 новембар 1939, бр. 45, стр. 3;

10.„Још о догађаjима у Бетини”,  „Соколски гласник“, Београд, 10 новембар 1939, бр. 45, стр. 4;

11.„Глорификациjа злочинства”,  „Соколски гласник“, Београд, 17 новембар 1939, бр. 46, стр. 1;

12.„Нападаjи на Соколство”, „Соколски гласник“, Београд, 17 новембар 1939, бр. 46, стр. 3;

13.„Рецепт за укидање jугословенских друштава”, „Соколски гласник“, Београд, 17 новембар 1939, бр. 46, стр. 4;

14.„Соколски Први Децембар у Бановини Хрватскоj”, „Соколски гласник“, Београд, 7 децембар 1939, бр. 49, стр. 4;

15.„Соколство у Бановини Хрватскоj jе одушевљено прославило Дан Уjедињења”, „Соколски гласник“, Београд, 15 децембар 1939, бр. 50, стр. 2;

16.„Пише нам jедан брат из Велике Кикинде“, „Соколски гласник“, Београд 15.март 1940, бр. 11,  стр.6;

17.„Нападаjи Хрватске Заштите“, „Соколски гласник“, Београд, 17.маj 1940, бр. 20, стр. 6;

18.Срета Савић, „Борбе у Срему 1941 1944”, Сремска Митровица 1981, стр. 48;

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Везане виjести:

БОРБА САВЕЗА СОКОЛА И КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ 

СУДБИНА СОКОЛА У ХРВАТСКОЈ

Сукоб Сокола на Приморjу и дела Католичке цркве