Нападе на Србе увек правдају, а никада нам не дају да се бранимо

„Новости“ са мати Анастасијом, игуманијом манастира Девич у Србици , светиње коју је под опсадом држало неколико стотина албанских екстремиста

Албанци су и 2004, али 1999. године обили и оскрнавили плочу испод које се налазе свете мошти. Хвала Богу да су мошти остале у светињи, јер су дубоко закопане у земљу.

Овако речима се мати Анастасија, игуманија манастира Девич у Србици, присећа мартовског погрома. Данас, осим монахиња у овом манастиру, у пречнику од неколико десетина километара нема ниједне живе српске душе.

Светиња је од мартовског погрома, када су конаци и део цркве спаљени, већим делом обновљена. На прилазу налази се пункт косовске полиције, која је 2012. године преузела надлежност од Кфора у заштити манастира, опасаног високом оградом и капијама са два прилазна пута. Док лавеж паса најављује посетиоце, мати Анастасија у друштву млађе искушенице Јефимије отвара капију изненађена посетиоцима. Подсећају се опсаде манастира од стране Албанаца у мартовском погрому 2004. године.

На стотине разуларених, углавном млађих Албанаца, опколило је тада светињу у којој се налазило осам монахиња. Мати Анастасија подсећа да су после двадесетчетворочасовне опсаде припадници Кфора избавили монахиње закључане у једном од конака и хеликоптером их пребацили до Косовске Митровице.

У том метежу, нодовезује се сестра Јефимија, заборавили су тада недавно преминулу монахињу, која је остала скривена у углу једне манастирске просторије. По њу су се поново вратили хеликоптером, јер им разуларени Албанци, запаливши конаке светиње, нису дозвољавали приступ.

– После 28 дана вратиле смо се у манастир који је био у рушевинама и од тада траје обнова – вели мати Анастасија док стојимо у дворишту испред цркве посвећене Пресветој Богородици.

На питање како се сада осећају између манастирских зидина светиње, чији је први ктитор Свети Јоаникије Девички, а у чију је част касније 1434. године манастир подигао деспот Ђурађ Бранковић, игуманија одговара:

– Како нам је, виде добро и они који нам раде то што раде и они преко којих раде.

До ове светиње се долази путем поред албанских кућа.

– Према нама се понашају у зависности од актуелне политичке ситуације. Некада нам добацују, краду шуму, али се засада не усуђују да обрађују манастирско имање… Ипак, највећи проблем и најтеже је то што је нама забрањено и да се бранимо. Испада да је оправдано Србе нападати, али да је забрањено бранити се – тихо нам говори мати Анастасија.

Аутор: Д. ЗЕЧЕВИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ