Napade na Srbe uvek pravdaju, a nikada nam ne daju da se branimo

„Novosti“ sa mati Anastasijom, igumanijom manastira Devič u Srbici , svetinje koju je pod opsadom držalo nekoliko stotina albanskih ekstremista

Albanci su i 2004, ali 1999. godine obili i oskrnavili ploču ispod koje se nalaze svete mošti. Hvala Bogu da su mošti ostale u svetinji, jer su duboko zakopane u zemlju.

Ovako rečima se mati Anastasija, igumanija manastira Devič u Srbici, priseća martovskog pogroma. Danas, osim monahinja u ovom manastiru, u prečniku od nekoliko desetina kilometara nema nijedne žive srpske duše.

Svetinja je od martovskog pogroma, kada su konaci i deo crkve spaljeni, većim delom obnovljena. Na prilazu nalazi se punkt kosovske policije, koja je 2012. godine preuzela nadležnost od Kfora u zaštiti manastira, opasanog visokom ogradom i kapijama sa dva prilazna puta. Dok lavež pasa najavljuje posetioce, mati Anastasija u društvu mlađe iskušenice Jefimije otvara kapiju iznenađena posetiocima. Podsećaju se opsade manastira od strane Albanaca u martovskom pogromu 2004. godine.

Na stotine razularenih, uglavnom mlađih Albanaca, opkolilo je tada svetinju u kojoj se nalazilo osam monahinja. Mati Anastasija podseća da su posle dvadesetčetvoročasovne opsade pripadnici Kfora izbavili monahinje zaključane u jednom od konaka i helikopterom ih prebacili do Kosovske Mitrovice.

U tom metežu, nodovezuje se sestra Jefimija, zaboravili su tada nedavno preminulu monahinju, koja je ostala skrivena u uglu jedne manastirske prostorije. Po nju su se ponovo vratili helikopterom, jer im razulareni Albanci, zapalivši konake svetinje, nisu dozvoljavali pristup.

– Posle 28 dana vratile smo se u manastir koji je bio u ruševinama i od tada traje obnova – veli mati Anastasija dok stojimo u dvorištu ispred crkve posvećene Presvetoj Bogorodici.

Na pitanje kako se sada osećaju između manastirskih zidina svetinje, čiji je prvi ktitor Sveti Joanikije Devički, a u čiju je čast kasnije 1434. godine manastir podigao despot Đurađ Branković, igumanija odgovara:

– Kako nam je, vide dobro i oni koji nam rade to što rade i oni preko kojih rade.

Do ove svetinje se dolazi putem pored albanskih kuća.

– Prema nama se ponašaju u zavisnosti od aktuelne političke situacije. Nekada nam dobacuju, kradu šumu, ali se zasada ne usuđuju da obrađuju manastirsko imanje… Ipak, najveći problem i najteže je to što je nama zabranjeno i da se branimo. Ispada da je opravdano Srbe napadati, ali da je zabranjeno braniti se – tiho nam govori mati Anastasija.

Autor: D. ZEČEVIĆ

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI