arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославије

“Новости“ откриваjу како jе потрошена 84.574 килограма златних резерви Краљевине Југославиjе. Амерички савезници наплатили одузету имовину своjих држављана, али и сву „помоћ“ партизанима и четницима Према расположивим подацима, уочи Другог светског рата Краљевина Југославиjа jе поседовала 84.574 килограма чистог злата. Увиђаjући опасност по земљу, кнез Павле jе одобрио да већи део златних резерви буде пребачен у Енглеску у маjу 1939. године. Транспорт jе извршио разарач „Београд“ и тако jе у Енглеску банку стигло 980 сандука у коjима се налазило 3.379 златних полуга. У овоj банци Народна банка Краљевине Југославиjе jе већ имала 225 златних полуга, па jе укупна резерва у Великоj Британиjи увећана на 44.886,61 килограм чистог злата. Након почетка

Ђурђица Драгаш: Очи Јованове

Питају ме, прогоне ме, чекају ме, гледају ме.. Уснуле, залеђене, скамењене,очи Јованове. Нежне, дечје, нељубљене,очи Јованове. Видим их у сваком кутку неба,чујем у свакој капи кише. Гледају ме из злаћаног  класја,уплашене и окрвављене. Крију се у мраку Велебита, гоњене и ухваћене,  рањене и уморене,очи Јованове. Отргунте са мајчиних груди, из очевих руку.Уплакане и престрављене, умируће очи Јованове. Очи што запамтише небо без месеца и  мокру траву, задах крвника и мирис крви. Гледају ме, невиђене, заборављене.Питају ме, прогоне ме, чекају ме,очи Јованове. Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: ЂУРЂИЦА ДРАГАШ

Душан Опачић: ЗЛОЧИН ПОД ЛЕДОМ – СЕЋАЊЕ НА НОВОСАДСКУ РАЦИЈУ

Преко тебе ће срљати разбијене хорде, Још једном ћеш, Дунаве, тећи крваво врући, Лешеви с твога дна ће душмане своје свући И поздрављаће своје осветнике горде. (Јован Поповић) Други светски рат донео је невиђено страдање милионима људи широм света, али и велики број злочина који су оставили ожиљке српском народу који не зарастају. Један од најмрачнијих догађаја у историји нашег народа, који симболише најсуровији облик насиља и мржње, јесте Новосадска рација, спроведена у јануару 1942. године. У току само два дана, град Нови Сад и његови становници постали су жртве систематског етничког чишћења, у којем је живот изгубило око хиљаду и триста (према неким проценама и до две хиљаде) недужних људи, док су хиљаде других доживеле неописиве патње. Овај злочин, који се догодио у Бачкој, представља

ГАРАВИЦЕ – СРПСКА ПРИЧА ПРЕД ОЧИМА СВИЈЕТА

Фондацију „Заборављени коријени“ контактирало је уредништво РТ (Russia Today) са најљепшим ријечима похвале за документарни филм „Гаравице“. Режисери ове престижне и глобално познате медијске мреже не само да су погледали филм, већ су га и назвали „свјетским“, додјељујући му највише оцјене. Тим поводом упутили су и писмо намјере да се филм емитује на РТ платформама на шест језика: енглеском, арапском, руском, шпанском, француском и њемачком. Фондација бесплатно уступа права на емитовање документарног филма „Гаравице“. Филм ће се од 1. фебруара 2025. приказивати пред стотинама милиона гледалаца широм свијета. Извор: Фондација Заборављени коријени

Убице шетају градом

Прва акција албанских есесоваца – рација на Јевреје у Приштини. Криминалци ослобођени и ушли у састав дивизије Хитлер је марта 1944. године ослободио из заробљеништва око 4.000 Албанаца, бивших војника краљевске Југословенске војске. Они су стављени на располагање Химлеру како би их мобилисао у СС дивизију. Повратак ратних војних заробљеника приказиван је као велики успех албанског квислиншког вођства, али и као великодушност и пријатељски гест Хитлера и немачког Рајха према Албанцима. Бивши заробљеници почели су да пристижу првих дана априла и приређивани су им помпезни дочеци. Већ у Београду су их сачекивали припадници Албанског народног савеза и започињало је убеђивање за ступање у 21. СС-дивизију „Скендербег“. По доласку у своја

Усташки позив православцима да се прикључе СС „(Ханџар) дивизији“

Јавите се још данас!“ „Већ су се бројни МУСЛИМАНИ и КАТОЛИЦИ јавили у СС-дивизију. Сада је ред на вама, ПРАВОСЛАВЦИ, да се покажете јесте ли добри Бошњаци, јесте ли за ред и мир, за очување својих кућа и својих живота од свих непријатеља! На страни најбоље војске свиета бит ћете сви ви онда борци за ВАШ НАРОД, ВАШУ ВЈЕРУ И ЗА ВАШУ ЛИЈЕПУ БОСАНСКУ ДОМОВИНУ! Јер наша добровољачка СС-дивизија са постројбама редарства и оружничтва бит ће постројена на завичајном тлу и остат ће у Босни! Ви ћете добити најбоље оружје, најбољу храну и најбољу опрему као и достатну плаћу! ВАШЕ ОБИТЕЉИ БИТ ЋЕ ИЗДАШНО ПОДПОМОГНУТЕ ТАКО, ДА СЕ ВИ НЕЋЕТЕ

Црно језеро: Гробница за 2000 Срба

Одломак из записа Светозара Ћулибрка из Бушевића. Светозар је био првоборац и носилац Споменице 1941. „Мало затим, уђе један усташа и издвоји десет људи, затим их свеза и поново врати. Говорило се да ће у Госпић на рад или у Њемачку. Навече је улетио у цркву један усташа са исуканим бајонетом. Ишао је од човјека до човјека и сваком стављао бајонет под грло, пријетио и псовао. Тако их је припремио за покољ који је већ био почео те ноћи  у Соколском дому. За њим је дошао други усташа и донио кутију „Ибра“ у којој је било 500 комада цигарета и свима их подијелио. Стављајући цигарету у уста, Илија је тихо

Дане Лукић: „Јадовно“

Настоjали су да убиjу само jедног од двоjице жицом повезаних несрећника, тако да би убиjени своjим падом повукао у jаму оног живог. Говорити о терору коjи су усташе спроводили по нашим селима не би било потпуно ни разумљиво а да не споменемо велебитски логор „Јадовно“. Идући од Госпића према Карлобагу, испред села Брушана одваjа се макадамски пут за село Трновац. Место логора су одабрали добри познаваоци терена, усташе коjи су поникли у овим краjевима, коjи су знали дубину и положаj сваке jаме. Заточенике и несрећнике су из госпићких логора довозили камионима овим путем до Трновца и код цркве их искрцавали. Ту су их повезивали жицом по двоjицу за леве и

Скеланко мајко

Руке шириш, Богу се молиш, децу штитиш, у Вишњег гледаш. Куда си пошла жено без гласакуда ти замрло тело ходакако те носе умрле ноге,како кораке однесе вода? Куда си кренула, о мајко српскадок крик бола у небо сежелака ти земља а нога чврстапотмули бати под тобом беже. Куда ходиш, о хероиносоколи тићи пред тобом летевинуше се анђели Христакрила им млада у своду светле. Руке шириш, Богу се молишдецу штитиш, у Вишњег гледаш,ђавољи окот редом смрт бацати са дечицом на престо седаш. Куда си пошла Српкињо, мајкобљесак твог лица сунцу је зракстигла си, ево царице светла,у наручју Христа стисак је јак. Невена Татић-Карајовић Посвећено мајкама Скелана које су страдале и изгубиле

Скелани, 30 година од злочина: О тихом и тужном дечаку чија је кућа поново пуна радости

Кад је све било готово, кад су низ Дрину утихнули рафали и по селима изнад воде догореле последње куће, кад је пао и последњи камен са камена и последња крвава кама враћена у корице, кад су се по селу утишали крици и јауци, умрли недоклани и извађене последње очи, остала је само прича о тихом, тужном дечаку, великих, уплаканих црних очију који је остао сам на свету. И једна фотографија, ваљда најтужнија од како је рата и ратовања. На њој дечак, у некој светлој јакници, у ледено јутро поред Дрине, стоји сам крај три свеже хумке и три крстаче закићене белим пешкирима. А под црном земљом му је све што

Цивилне српске заробљенике из пограничних села у Србији и заробљене српске официре воде у загребачки посадни затвор

Српски заробљеници у Загребу 1914.

“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости. СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да

Немања Девић: Био једном Дода командант..

Tрагична судбина младог потпоручника Добросава Радојковића – Доде била је једна од кључних која ме је још као дечака определила за сакупљање затамњених, забрањених – и умало заборављених историјских прича. Рођен 21. септембра 1920. у Кусатку, од оца Радосава и мајке Милеве, Дода је од малена одскакао од своје околине, по бистрини и физичкој спремности. Пошто је завршио основну школу, прешао је у паланачку гимназију, тада елитну просветну установу, у којој су сељачки синови били ретки. Стасит и правдољубив, брзо је постао омиљен у друштву. Гимназију је завршио са успехом и потом уписао Нижу школу војне академије у Београду. Савременици га памте када је за време распуста долазио у село,

У Културном центру Бански двор у Бањалуци вечерас је одржана премијера филма "Косово-моменат у цивлизацији", режисера Бориса Малагурског.

Малагурски коначно и на Јутјубу објавио филм чију су забрану тражили у БиХ

Српски режисер Борис Малагурски коначно је, прије неколико дана, на свом Јутјуб каналу објавио филм „Република Српска: Борба за слободу“. Филм је сниман, између осталих земаља, и у БиХ, а представља причу о вишевјековној борби српског народа за слободу. Бројнима у БиХ је филм засметао, вјероватно због чега је чак била покренута и петиција да се он забрани. Међутим, Малагурски је филм снимио до краја, а сада је доступан и на његовом каналу. Извор: АТВ

ПЉУШТЕ КАЗНЕ У ХРВАТСКОЈ: Кокарда 1.600, мајица са натписом Република Српска – 1.100 евра

Због истицања симбола који се у Хрватској сматрају недозвољеним полиција је привела тројицу мушкараца надлежном суду који им је одредио новчане казне, једном од 1.600 евра, а двојици мушкараца по 1.100 евра. Због ношења мајице са натписом Република Српска младићи су кажњени са 1.100 евра Ово се догодило на подручју Огулина у вријеме обиљежавања Божића по јулијанском календару. Како неслужбено сазнаје Јутарњи лист, први мушкарац кажњен је због ношења кокарде, а двојица због мајице на којој је писало Република Српска, једна је носио, а други га је сликао и то објавио на Фејсбуку. „Полицијска управа карловачка је на основу објава на друштвеној мрежи провела криминалистичко истраживање над 45-годишњим мушкарцем који

Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава – 600.000 Срба убијено у НДХ (јануар 1943)

Пошто су усташе убили 600.000 Срба, без милости уништавамо све што је усташа. Они сад сарађују са комунистима, пише краљевској емигрантској влади у Лондону Дража Михаиловић. Неки од (углавном млађих) историчара покушавају да умање број жртава Другог светског рата у Југославији, за који је најмеродавнија оцена коју је 1952. године дао тада најкомпетентнији статистичар Југославије, проф. др Адолф (Долфе) Вогелник. Он је, у угледном стручном органу Статистичка ревија (број 1 за 1952. годину), записао да је број усмрћених у рату и пораћу у Југославији износио најмање 1.814.000, а да су укупни демографски губици најмање (са одсељенима, нерођеном децом итд.) 2.854.000 особа. Међутим, по Вогелнику је то „минималан износ“, док је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Злочин без казне

Злочин се десио у прољеће 1992. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.