НАДГРОБНА ПЛОЧА ЗА ЖРТВЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА

Пише: Јадовно 1941.

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазjу приjе 72 године убиjено jе 228 Срба, од коjих 80 дjеце. Према незваничним подацима, та два дана убиjено jе више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима.

Полагање виjенаца код спомен костурнице

Приредио: Миро ПЕЈИЋ

Код Спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници служен jе парастос за више од 250 српских цивила коjе су усташе убиле на други дан православног празника Троjице 1943. године и трећи дан Троjчиндана на Залазjу.

На Спомен-костурницу, у коjоj су, како jе написано, положени земни остаци неких жртава, постављена jе надгробна плоча на коjоj jе наведено да jе 29. jединица натпоручника Независне Државе Хрватске Јосипа Курелца, у надирању ка Дрини, починила геноцид над српским народом убивши 2.262 српска цивила, међу коjима 430 дjеце.

Прислужене су свиjеће за покоj душа убиjених, а делегациjе Борачке организациjе, организациjе породица заробљених и погинулих бораца, као и несталих цивила, те делегациjа Срба чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвиjеће.

Парастос jе служио сребренички свештеник Александар Млађеновић у присуству потомака и других Срба из овог мjеста.

„У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. jуна 1943. године, убиле више од 155 српских цивила, међу коjима и породицу jедног стоматолога Јевреjа, као и породицу jедног предсjедника суда у овом мjесту – муслимана коjи jе био ожењен Српкињом“, наводи Милош Николић.

Његов дjед Јово са снахом Василиjом и jедном петочланом jевреjском породицом убиjен jе у кући у коjоj Милош сада живи. Убиjена jевреjска породица, према Николићевим сазнањима, била jе у сродству са књижевником Исаком Самоковлиjом.

Николић истиче да jе наредног дана у селу Залазjе убиjено jош 97 Срба (према неким подацима 107) међу коjима 45 лица из породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића.

У гомили убиjених преживjело jе петоро дjеце – Радо и Милан Драгичевић, Перо Ракић и Благоjе Станоjевић коjи су у међувремену умрли, а jош jе жива Раjка Ракић, удата Тодоровић.

Николић наводи да jе Францетићев легионар, усташки официр Јосип Корелец, због погибиjе свог брата у борбама код Сребренице, наредио да се изврши одмазда и предводио jе масакрирање коjе су усташе, уз помоћ домаћих присталица, свирепо починиле над српским цивилима.

Убиjали су све Србе коjе су затекли у кућама. Страдале су многочлане породице – Стевановић, Крстић и друге. Убиjено jе пет чланова породице пекара Остоjе Стевановића као и 15 цивила из сребреничког села Брежани коjи су се тог дана затекли у Сребреници.

„Међу убиjеним ниjе био ниjедан воjник, а цивили су убиjани свирепо и на различите начине“, прича Милош Николић.

Према његовим риjечима, плоче са именима настрадалих налазиле су се у сребреничкоj цркви, али су у посљедњем рату полупане и однесене jер су „потомци српских убица хтjели да избришу историjске чињенице и памћење о српском страдању на овом простору“.

Постављена jе нова плоча са српским обиљежjем у знак сjећања на жртве.

Спомен плоча

Николић наводи да броj и имена настрадалих 14. jуна 1943. године на овом подручjу никада нису тачно утврђени jер то ниjе био интерес комунистичког система, али jе након Другог свjетског рата таj усташки официр осуђен у Загребу и кажњен на неку симболичну затворску казну.

Убиjени су бачени и дjелимично затрпани у jаму у близини данашње полициjске станице, одакле jе приликом изградње колектора дио посмртних остатака 1971.године пренесен у ову костурницу, а дио из других jама никада ниjе достоjно сахрањен.

У Другом свjетском рату нестала су сва српска села на ширем подручjу Сућеске, као што су Слатина, Липовац, Жедањско, Шушњари и jош неки српски засеоци. Српска имања су након рата, на необjашњив начин, запосjели и користили муслимани.

Данашњем парастосу присуствовао jе Цвиjетин Максимовић, чиjи jе дjед Богдан jедини из породице Максимовић, преживио покољ на Залазjу, jер jе раниjе био одведен у заробљеништво у Њемачку одакле се вратио 1945. године.

Према његовим риjечима, у Спомен-костурници нису положене кости никавих имагинарних антифашиста него Срба коjе су убиле усташе.

Он наводи да се ове жртве и злочини не смиjу заборавити и да су српска покољења дужна да се присjећаjу мученика и одаjу им пошту.

Извор: