Директор Демократске инициjативе сараjевских Срба Јован Јањић сматра да jе 1. март наjцрњи датум у историjи БиХ и да никада неће бити постигут консензус да оваj дан буде државни празник jер то Срби неће дозволити.
Јањић jе оциjенио да ће, све док се потенцира да jе 1. март „дан независности БиХ“, бити и међунационалних тензиjа, подсjетивши да су се тог дана 1992. године два народа удружила против Срба коjи су одбили да изађу на референдум.
Првог марта 1992. године нешто више од 60 одсто Бошњака и Хрвата у БиХ дало jе своj глас за „суверену и независну БиХ“, на референдуму коjи су боjкотовали представници српског народа. По мишљењу многих, управо jе таj глас био своjеврсни окидач за крвави сукоб, коjи ће врло брзо услиjедити у БиХ, пише „Фокус“.
Оваj датум и данас, каже Јањић, представља проблем, jер се показало да jе референдум био недемократски и понижаваjући за српски народ.
Јањић jе подсjетио да jе истог дана на Башчаршиjи мучки убиjен српски сват Никола Гардовић, само због заставе коjа се нашла у свадбеноj поворци, а што jе, како jе рекао, била кулминациjа напетости jер jе то било прво убиство.
„Срби коjи су живjели у диjеловима града у коjима су Бошњаци били у већини имали су велику дозу страха и тражили су могућности да напусте своjе домове. Након тога jе Сараjево херметички затворено и Србима нису дали да излазе. За оне коjи нису отишли наступио jе пакао“, прича он.