Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

На мети је био и сам Бог

Датум објаве: недеља, 12 априла, 2015
Објављено у Књиге и фељтони
Величина слова: A- A+

Због чега су свештеници и митрополит одлучили да напусте Црну Гору

Отац Лука Вукмановић са ученицима Богословиjе на Цетињу 1937. године

Отац Лука Вукмановић са ученицима Богословиjе на Цетињу 1937. године

На суштинско питање, како jе и зашто готово половина Митрополиjе-црногорско-приморске с митрополитом на челу пошла на пут без повратка, а са свештенством и велики броj цивила, вjерника, свакако могући одговор, на темељу радова свога оца, даjе професор др Чедо Вукмановић, син угледног свештеника, коjи ће добар дио живота и енергиjе утрошити у настоjањима да расвиjетли како очево тако и страданиjе осталих из Великог збjега.
– Свештенство наше православне, светосавске цркве знатно приjе те тмурне jесени 1944. било jе добро упознато са темељним ставовима и принципима комуниста и марксистичке науке, о религиjи, а посебно о хришћанскоj цркви. Нарастаjућа комунистичка наука током деветнаестог и двадесетог виjека темељила се на безбоштву и као таква имала jе за циљ да руши хришћански морал поjединца и друштва у цjелини. Комунизам jе представљао наjсуровиjи активни и практични атеизам. У том периоду jе комунизам отпочео тоталитарни рат против хришћанства и његове цркве. Може се, дакле, рећи да Христова, светосавска, православна црква ниjе имала до тада опасниjег, бруталниjег и немилосрдниjег неприjатеља од комунизма и његових фанатичних сљедбеника.

– Карл Маркс, творац те науке – подсjећа Вукмановић – казао jе да jе религиjа уздах притиснутог створења, осjећање jедног свиjета без срца. Стога jе борба против тога свиjета, коме jе духовна храна религиjа, апсолутно неминовна. Религиjа jе, каже Маркс “опиjум народа”… “а уништавање религиjе као илузорне среће народа jесте захтjев његове стварне среће. Стога, теориjа историjског материjализма, за хришћанску науку има апсолутно негативно значење, jер она у начелу негира све религиjске истине. Религиjа по тоj теориjи представља само фантастичну слику односа и прилика стварнога, материjалног свиjета. Цркву и њене пастире посебно jе бринуло начело коjега су усвоjили и исповиjедали марксисти, да присталице хрићанске религиjе, а поготово њено свештенство, треба прогонити свуда и на сваком мjесту до њиховог физичког истребљења. Борба против таквога свиjета, коме jе духовна храна религиjа, jесте иманентна потреба новога друштва коjе треба да се ствара”, каже даље Маркс.

Обjашњаваjући даље постулате “црвене науке” чиjа су зрнца нашла плодно тле на нашим просторима, др Вукмановић истиче да комунистичка доктрина има за циљ борбу против постоjања Бога. Одувиjек су комунисти тврдили да постоjи само материjа. Свештенство православне цркве и вjеруjући народ, и тада и сада Божиjу мисиjу никада нису доводили у питање.

ЛЕВА СКРЕТАЊА
Убиjање свештеника, учитеља, професора, судиjа, наjистакнутиjих интелектуалаца било jе опомена и порука свим осталима како ће се провести уколико се одмах и безусловно, jавно, не ставе на страну нове комунистичке власти. Оваква убилачка доктрина прво и наjтемељитиjе jе спроведена у Црноj Гори. На челу покрета у Црноj Гори 1941. били су Моша Пиjаде, Милован Ђилас и Иван Милутиновић, чланови Политбироа ЦК КПЈ и Врховног шта6а. Због почињених грешака Ђилас и Пиjаде су повучени из Црне Горе краjем 1941, а челна позициjа jе повjерена Ивану Милутиновићу.

Комунисти су почетком Другог свjетског рата први отпочели револуцинарно, а нелегално рушење краљевске владе и Краљевине Југославиjе и легално изабраних представника народа и свих легалних институциjа коjе су постоjале у држави. Они су одмах почетком рата и окупациjе земље, паралелно с борбом против окупатора, отпочели спровођење тоталитарне доктрине Коминтерне и Дрезденског конгреса КПЈ о рушењу Краљевине Југославиjе називаjући jе гробницом народа. Стога су одмах отпочели на териториjи циjеле Југославиjе, а прво у Србиjи и Црноj Гори, успостављање органа “народне власти” То су били народноослободилачки одбори коjи су формирани у свим градовима, већим и мањим мjестима и селима ондашње државе.

– Комунисти су – наглашава Вукмановић – први отпочели братоубилачки рат. Почели су ликвидациjама исправних и честитих људи само зато што отворено и jавно нису подржали комунистичку револуциjу и успостављање нове власти коjа jе створена, а посебно доктрину о непостоjању Бога и потреби рушења темеља хришћанства и православља на нашим просторима, рушење Краљевине Југославиjе и њених институциjа. Православни хришћани су се томе jавно супроставили свугдjе и на сваком мjесту. Познато jе да jе 1941. године Јосип Броз Тито, као врховни командант партизанске воjске наредио, даjући у писаноj форми инструкциjе овлашћеним делегатима ЦК КПЈ, Врховном штабу и свим покраjинским руководствима ондашње Југославиjе да у сваком селу, сваком граду, мjесту, одмах ликвидираjу по неколико наjистакнутиjих, наjугледниjих људи, а коjи jавно нису подржали нову власт. Тако jе отпочело убиjање свештеника, учитеља, професора, судиjа, наjистакнутиjих интелектуалаца. Била jе то опомена осталима и порука како ће се провести уколико се одмах и безусловно, jавно, не ставе на страну нове комунистичке власти. Оваква убилачка доктрина прво и наjтемељитиjе jе спроведена у Црноj Гори. На челу покрета у Црноj Гори 1941. били су Моша Пиjаде, Милован Ђилас и Иван Милутиновић, чланови Политбироа ЦК КПЈ и Врховног штаба. Због почињених грешака Ђилас и Пиjаде су повучени из Црне Горе краjем 1941, а челна позициjа jе повjерена Ивану Милутиновићу.

Марксистичка доктрина о потреби физичког гоњења и истребљивања присталица хришћанске религиjе и цркве спровођена jе у Црноj Гори на циjелом њеном простору, врло окрутно, безобзирно и перманентно. Одговор доброг диjела народа на све ово било jе формирање Националног покрета. Његов циљ у Црноj Гори jе био народно супростављање ужасноj пракси убистава и прогона. Сви свештеници Митрополиjе црногорско-приморске, коjи су живjели на Цетињу, потписали су 11. марта 1942. приступницу о ступању у Национални покрет. Био jе то њихов одговор на убиства и масовне репресалиjе широм Црне Горе. Те ликвидациjе и терор коjи jе завладао црногорским краjевима, а коjи су изводили комунисти у историографиjи друге Југославиjе добио jе име “лиjева скретања”.

Ево шта Светозар Вукмановић Темпо, члан Политбироа ЦК КПЈ и Врховног штаба партизанске воjске, млађи брат свештеномученика, професора др Луке, коjи ће бити убиjен од стране партизана маjа 1945. у Словениjи, у своjоj књизи “Моjа породица”, коjа се поjавила из штампе 1997, каже о устанку 1941. у Црноj Гори и политици комунистичког руководства, у свиjетлу антикомунистичких ставова свога брата коjи почев од 1942. отворено иступа и супроставља се политици терора и масовних убистава коjа су починили партизани у Црноj Гори већ 1941.

– Та убиства дjеловала су шокантно на Луку. Током ноћи побиjено jе више познатих и невиних људи широм Црмнице. У нашем родном селу Утргу и околним селима убиjено jе неколико учитеља, генерал старе црногорске воjске, љекар Иличковић из села Брчели и његова жена и низ других виђениjих људи… За Луку jе то био сигнал за узбуну и духовну, и политичку и почетак његовог активниjег ангажовања у борби против комуниста… На такву Лукину одлуку пресудно jе утицала политика масовних убистава коjу jе управо у то вриjеме почело спроводити руководство Народноослободилачког покрета у Црноj Гори. На Луку и његова даља опредjељења против комуниста утицала jе и политика руководства комуниста у Црноj Гори 1941. и 1942. коjе jе прокламовало да народноослободилачка воjска ниjе ништа друго него воjска Комунистичке партиjе Југославиjе. Политика руководства Народноослободилачког покрета у Црноj Гори – каже даље Темпо – ниjе била исправна. Напротив, рекао бих да jе била више него погрешна.

 

Пише: Саво Греговић

 

Сутра: Стрељања невиних и недужних свештених лица и интелектуалаца

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

Словеначко крваво пролеће 1945. године I

Словеначко крваво пролеће 1945. године II

Словеначко крваво пролеће 1945. године III

Словеначко крваво пролеће 1945. године IV

Словеначко крваво пролеће 1945. године V

Словеначко крваво пролеће 1945. године VI

Словеначко крваво пролеће 1945. године VII

Словеначко крваво пролеће 1945. године VIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године IX

Словеначко крваво пролеће 1945. године X

Словеначко крваво пролеће 1945. године XI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXV




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top