Мук претворен у муку

Шта садашњем режиму у Београду даjе снагу, и обавезу, да прекине с децениjским ћутањем о узроку рата деведесетих

Ратко Дмитровић

Ако ипак пристану, а пристаће jедино под притиском Немачке, Хрвати ће тражити, реална jе претпоставка, да се као дан сећања узме дан погибиjе Јосипа Јовића, на Плитвицама, можда неки датум у вези с Овчаром, операциjом Вуковар, дан погибиjе редарственика у Борову… Бошњаци од Сребренице одступити неће и нема те силе коjа може да их помери. Пре тога, Изетбеговић се већ изjаснио, Србиjа мора да призна „агресиjу на Босну и Херцеговину“. Да, реч jе о инициjативи Алексадра Вучића да се утврди дан сећања на све жртве ратова на простору бивше Југославиjе, без обзира на веру и нациjу.

Идеjа jе племенита и може да допринесе смиривању тензиjа, каналисању будућности битно другачиjе од прошлости, али jе тоj идеjи требало да претходи нешто сасвим супротно од онога што тврди Изетбеговић, а то нешто Београд ниjе урадио. У питању jе дефинициjа рата деведесетих.

Очекивали смо, и испали наивни, да ће нова власт у Србиjи, устоличена након „октобарске револуциjе“ 2000. године, уз остало тражити, Србиjе ради, ревизиjу теориjе бетониране у Загребу, Сараjеву, Љубљани, о узроку крвавог распада Титове Југославиjе. Хрвати, Муслимани, Словенци, Албанце да не спомињемо, jош од раних деведесетих истраjаваjу на тумачењу да су Југославиjу разбили Милошевић и Срби као народ. О томе не дозвољаваjу разговор, за њих jе то већа светиња од васкрснућа Исусовог, од учења Мухамедовог, у то се не дира ни по коjу цену. Отуда ово муњевито одбиjање Вучићеве инициjативе, jер на изведеноj формули заjеднички дан жалости ниjе могућ; ми смо жртве, Срби су злочинци и ту заjедништва нема – кажу у Загребу, Сараjеву, Приштини.

За све ове године на увреде, оцене изведене из горње поставке, Београд ћути. Хашки трибунал jе доносио и доноси пресуде полазећи од тога да су Срби агресори. Нама су с тим образложењем увели санкциjе. Нико никада из службених просториjа Београда ниjе упитао службени Загреб и Сараjево како су то Срби могли да изврше агресиjу у Вуковару, Дарувару, Костаjници, Глини, Вргинмосту, Србу, Книну, Дрвару, Грахову, Биjељини, Требињу… кад тамо живе вековима. Како се то на самог себе врши агресиjа.

Југославиjа jе нестала у грађанском рату. Таj рат су изазвале Словениjа и Хрватска и Босна и Херцеговина, игноришући ставове Срба и Србиjе. Оружани сукоби почели су нападима паравоjних снага на касарне ЈНА, у Словениjи и Хрватскоj. То су чињенице коjе се могу игнорисати, али их ниjе могуће оборити.

Значи ли то да jе Милошевићев режим у овоj причи апсолутно невин? Не. Али ниjе ни апсолутно крив. Управо то садашњем режиму у Србиjи даjе снагу, и намеће обавезу, да прекине ћутање о рату деведесетих.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести: Ратко Дмитровић